Novi momenti: Kina uvela sankcije prema tri giganta američke odbrambene industrije

Kina je u ponedeljak (20. maja) saopštila da će sankcionisati tri američke odbrambene kompanije za prodaju oružja Tajvanu, što je najavljeno upravo kada je to secesionističko ostrvo objavilo imenovanje svog novog predsednika.

Američke kompanije General Atomics Aeronautical Systems, General Dynamics Land Sistems i Boeing Defence, Space & Security biće dodate na listu “nebezbednih subjekata” u Pekingu, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine.

„Ovim kompanijama će biti zabranjeno da se bave uvoznim ili izvoznim aktivnostima vezanim za Kinu i zabranjeno im je da ostvaruju nova ulaganja u Kini“, saopštila je državna novinska agencija Xinhua.

„Direktorima kompanija zabranjen je ulazak u Kinu, dok će im radne dozvole biti oduzete“, navodi se u saopštenju.

Saopštenje je stiglo istog dana kada je Lai Čing-te položio zakletvu kao predsednik demokratskog ostrva, uprkos rastućem pritisku, uključujući i kinesku vojsku.

Polažući pravo na Tajvan kao deo svoje teritorije, Kina smatra Laija (64) „opasnim separatistom” koji će doneti „rat i propadanje” na ostrvo.

Stav SAD o Tajvanu

Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.

U ovom pitanju, SAD podržavaju politiku prema Kini zasnovanu na „tri zajednička američko-kineska kominikea“, „šest uveravanja“ i „Zakon o odnosima sa Tajvanom“, protiveći se bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo.

Tačnije, SAD formalno pravno ne podržavaju nezavisnost Tajvana, već priznaju samo jednu vladu – vladu Pekinga – i “nemaju” diplomatske odnose sa Tajpejem od 1979. godine.

Međutim, u stvarnosti, imaju i zakon o odnosima sa Tajvanom preko koga SAD obezbeđuju „odbrambene predmete i usluge po potrebi kako bi Tajvanu omogućili da održi dovoljnu sposobnost samoodbrane“.

Kao takav, Vašington se ističe kao najvažniji partner secesionističkog Tajvana i najveći snabdevač oružjem. Samo prošlog meseca SAD su odobrile ogroman paket vojne pomoći od 1,9 milijardi dolara za Tajpej za “obnovu odbrambenih sposobnosti ostrva”.

Rat za Tajvan bi bio preskup

Prema mnogim analitičarima, potencijalni rat oko Tajvana bio bi toliko skup za njegove učesnike da čak i oni koji su najnezadovoljniji statusom kvo imaju razloga da ne rizikuju.

Međutim, ukoliko Peking nastavi razvoj i progres tempom kojeg smo svedoci poslednjih decenija, stiče se utisak da ništa nije preskupo.

Tako bi, prema procenama američke agencije Blumberg, ovaj rat koštao približno 10 biliona dolara, što je oko 10 odsto globalnog BDP-a.

Rastuća ekonomska i vojna moć Kine i zategnuti odnosi između Pekinga i Vašingtona zbog njegove podrške Tajvanu stvaraju uslove za krizu. Stručnjaci razmatraju razne opcije za razvoj događaja oko Tajvana. Međutim, malo ko ima pravu predstavu o tome koliki je ulog za globalnu ekonomiju.

Tajvan proizvodi većinu naprednih svetskih poluprovodnika, kao i mnoge druge čipove. Ukupna tržišna kapitalizacija 20 najvećih kupaca giganta čipova Taiwan Semiconductor Manufacturing Co iznosi oko 7,4 biliona dolara. A Tajvanski moreuz je jedan od najprometnijih brodskih puteva na svetu.

Bloomberg procenjuje da bi ekonomija Tajvana u slučaju rata bila poremećena za najmanje 40 odsto. Zbog prestanka odnosa sa glavnim trgovinskim partnerima i nedostatka pristupa naprednim poluprovodnicima, kineski BDP će pasti za 16,7%.

SAD, koje su dalje od centra akcije, smanjiće svoj BDP za 6,7%. Globalno, ekonomija će se smanjiti za 10,2%. Privredama Južne Koreje, Japana i drugih istočnoazijskih zemalja biće pričinjena značajna šteta.

Ako postoji svetla tačka u analizi Bloomberg-a, ona bi mogla biti da bi sukob (od 10 biliona dolara) bio toliko rizičan za sve igrače, da bi podsticaj da ga izbegnu bio jači.