Potencijalni rat oko Tajvana bio bi toliko skup za njegove učesnike da čak i oni koji su najnezadovoljniji statusom kvo imaju razloga da ne rizikuju.
Tako će, prema procenama američke agencije Blumberg, ovaj rat koštati približno 10 biliona dolara, što je oko 10 odsto globalnog BDP-a. Agencija napominje da je to veća šteta zbog događaja u Ukrajini, pandemije Covida i globalne finansijske krize.
Rastuća ekonomska i vojna moć Kine i zategnuti odnosi između Pekinga i Vašingtona zbog njegove podrške Tajvanu stvaraju uslove za krizu. Stručnjaci razmatraju razne opcije za razvoj događaja oko Tajvana. Međutim, malo ko ima pravu predstavu o tome koliki je ulog za globalnu ekonomiju.
Tajvan proizvodi većinu naprednih svetskih poluprovodnika, kao i mnoge druge čipove. Ukupna tržišna kapitalizacija 20 najvećih kupaca giganta čipova Taiwan Semiconductor Manufacturing Co iznosi oko 7,4 biliona dolara. A Tajvanski moreuz je jedan od najprometnijih brodskih puteva na svetu.
Bloomberg procenjuje da bi ekonomija Tajvana u slučaju rata bila poremećena za najmanje 40 odsto. Zbog prestanka odnosa sa glavnim trgovinskim partnerima i nedostatka pristupa naprednim poluprovodnicima, kineski BDP će pasti za 16,7%.
SAD, koje su dalje od centra akcije, smanjiće svoj BDP za 6,7%. Globalno, ekonomija će se smanjiti za 10,2%. Privredama Južne Koreje, Japana i drugih istočnoazijskih zemalja biće pričinjena značajna šteta.
Ako postoji svetla tačka u analizi Bloomberg-a, ona bi mogla biti da bi sukob od 10 biliona dolara bio toliko rizičan za sve igrače, da bi podsticaj da ga izbegnu bio jači.
CIA: Si Đinping naredio kineskoj vojsci da izvrši invaziju na Tajvan u roku od 3 godine
Kada se prošle godine delegacija iz Američkog Predstavničkog doma vratila iz posete Tajvanu, imali su jednu poruku za ostatak Kongresa: Tajvanu je potrebno oružje i obuka, odmah.
SAD, smatraju, treba da ubrzaju broj i jačinu naoružanja koje su obećale Tajpeju. Sjedinjene Države trenutno imaju zaostatak od 19 milijardi dolara u neisporučenom oružju.
Direktor CIA Vilijam Berns rekao je prošle godine za “Face the Nation” za CBS da je kineski predsednik Si Đinping dao instrukcije kineskoj vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan za četiri godine.
Pri tome smatra da to nisu pune četiri godine za koje Tajvan mora da se pripremi. Čak i nakon što oružje bude isporučeno, Tajvanci će i dalje morati da prođu obuku rukovanja tim naoružanjem.
„Znamo, kao što je objavljeno u javnosti, da je predsednik Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu, da bude spremano da do 2027. godine izvrši invaziju na Tajvan, ali to ne znači da je on odlučio da izvrši invaziju 2027. već može i ranije“, rekao je Berns.
Istorijski gledano, vlada u Pekingu je oduvek Tajvan smatrala delom Kine. Tajvanska vlada je uspostavljena 1949. godine, nakon što je kineski vođa Čang Kaj Šek bio primoran da se povuče na ostrvo na kraju Kineskog građanskog rata. Tamo je uspostavio Republiku Kinu, koja je bila jednopartijska autoritarna država do kasnih 1980-ih.
Od tada je evoluirala u višepartijsku demokratiju sa ekonomijom koja zauzima 20. mesto u svetu na osnovu bruto domaćeg proizvoda ili BDP-a. Godine 1971. Ujedinjene nacije su glasale da Tajvan kao legitimnu vladu Kine zamene Narodnom Republikom Kinom na kopnu. Tajvan i dalje tvrdi da je pravni predstavnik kineskog naroda i još uvek održava diplomatske odnose sa 13 zemalja – SAD navodno nisu jedna od njih.
Nakon što je Tajvan uspostavljen, predsednik Hari S. Truman je prvo izjavio da Sjedinjene Države neće intervenisati ni u jednom sukobu između Kine i Tajvana. Nakon kineske intervencije u Korejskom ratu 1950. godine, Truman je poništio svoju odluku, rekavši da je „neutralizacija moreuza Formoza“ u najboljem interesu Sjedinjenih Država. Zatim je poslao Sedmu flotu američke mornarice u moreuz da spreči sukob. Tajvan je bio pod američkom zaštitom.
Godine 1954. Kina je počela da granatira ostrva u Tajvanskom moreuzu dok su tajvanske snage gradile odbrambene strukture na tim ostrvima, ubivši dva američka savetnika. Osam meseci agresivna retorika umalo je dovela do rata koje su predvodile SAD sa Kinom, u kome je skoro dovedeno do upotrebe nuklearnog oružja. Hladne glave su preovladale u onome što sada nazivamo Prvom krizom u Tajvanskom moreuzu.
Slične krize su skoro pa prerasle u rat 1958. i 1995. godine, a kriza iz 1958. je takođe malte ne završila nuklearnim ratom. SAD propagira da po njima postoje strahovi od navodne invazije Kine još od pre globalne pandemije COVID-19, pošto Kina ulaže ljude, novac i materijalne resurse u izgradnju Narodne oslobodilačke armije i navodno postaje agresivnija sa teritorijalnim pretenzijama u Južnom kineskom moru.
„Naše mišljenje je barem da predsednik Si i njegovo vojno rukovodstvo danas sumnjaju u to da li bi mogli da izvrše invaziju“, rekao je Berns, navodeći borbe Rusije i Ukrajine kao jedan od alternativnih razloga za kinesko preispitivanje svoje vojne snage.
Politiko: Kineska vojska posetila Pentagon prvi put posle četiri godine
Najviši američki i kineski zvaničnici odbrane sastali su se u utorak licem u lice u Pentagonu, prvi put od januara 2020. Poslednji sastanak u 2021. održan je onlajn. Poseta je označila početak nastavka prethodnog godišnjeg sastanka na kojem se razgovaralo o operacijama i drugim vojnim kontaktima, prenelo je američko izdanje Politiko.
Samit se odvija u pozadini blagog otopljavanja odnosa između Vašingtona i Pekinga, između kojih su četiri godine postojali samo sukobi i na vojnom i na političkom planu. Sve to je povećalo strah od sukoba dve vojne i ekonomske supersile. Sada se malo strasti smiruju.
Pregovore su vodili Majkl Čejs, zamenik američkog sekretara za odbranu specijalizovan za Kinu, i general-major Song Jančao, zamenik direktora Kancelarije Centralne vojne komisije NR Kine za međunarodnu vojnu saradnju.
Tokom sastanka, obostrano je razgovarano o odnosima u oblasti odbrane, a američka strana „naglasila je važnost održavanja otvorenih linija komunikacije između dve vojske“.
Jednogodišnji sastanci, poznati kao Pregovori o koordinaciji odbrambene politike SAD i Kine, održavani su lično do 2020. godine, ali su otkazani nakon virtuelnog samita 2021. godine. Nakon što su se odnosi između dveju zemalja pogoršali zbog pitanja Tajvana, Kina je zaustavila sve pregovore između vojnih zvaničnika i započela svoju najveću vežbu bojeve vatre u poslednjih nekoliko decenija, uključujući ispaljivanje projektila iznad ostrva.
Međutim, uprkos optimizmu na obe strane, sastanak je bio čisto formalan. Tačnije, neobavezujući pregovori postali su prolog daljeg otopljavanja odnosa, što je logična posledica sastanka Džoa Bajdena i Si Đinpinga u novembru prošle godine.
