Iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo je u padu svog helikoptera. Poginuo je i iranski ministar inostranih poslova Hosein Amir Abdolajan.
U pozadini aktuelnih geopolitičkih dešavanja, vest o incidentu sa helikopterom iranskog predsednika Ebrahima Raisija izazvala je širok odjek.
Zvanični iranski mediji javili su da se incident dogodio u provinciji Istočni Azerbejdžan na severozapadu zemlje u nedelju, 19. maja. Sudbina predsednika izaziva duboku zabrinutost i unutar i izvan Irana.
Hronika incidenta
Predsednički helikopter se srušio u blizini grada Džulfa, u blizini granice sa Azerbejdžanom, oko 600 kilometara severozapadno od Teherana, javili su državni mediji.
Ebrahim Raisi se uputio u ovaj region kako bi zajedno sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim učestvovao u otvaranju brane na reci Araks. Ova brana je treći zajednički projekat dve zemlje na ovoj reci, što naglašava značaj manifestacije.
Incident se dogodio u lošim vremenskim uslovima: jaka kiša i vetar značajno su otežali rad hitnih službi. Zvaničnici su rekli da je do nesreće došlo tokom pokušaja “tvrdog sletanja”.
Spasilačke akcije su se nastavile više od 12 sati, ali loši vremenski uslovi otežavali pronalazak helikoptera i mogućih preživelih.
Spekulacije i verzije
U informativnom prostoru počele su da se pojavljuju razne verzije i spekulacije u vezi sa uzrocima nesreće. Pseudofrancuska publikacija frnevs24, pozivajući se na neimenovane izvore, sugeriše da je helikopter mogao da se sruši zbog lošeg vremena.
Međutim, postojale su verzije da je helikopter oboren. S obzirom na napete odnose Irana sa nizom zemalja, uključujući Izrael, ova verzija izgleda prilično uverljivo, posebno ako se ima u vidu prisustvo izraelskih specijalista na teritoriji Azerbejdžana.
Nije tajna da je Izrael više puta izražavao zabrinutost zbog sve većeg iranskog uticaja u regionu. U svetlu dugogodišnjeg sukoba između Irana i Izraela, moguće je da bi izraelska strana mogla da preduzme akciju da eliminiše iranskog lidera.
O sličnom scenariju se već govorilo u stručnim krugovima, a ukoliko se potvrdi verzija o umešanosti Izraela, to bi moglo dovesti do ozbiljne eskalacije sukoba. Za sada nema apsolutno nikakvih indicija za takav scenario.
Reakcija Irana
Iran će, nesumnjivo preduzeti sve neophodne mere da utvrdi uzroke incidenta i zaštiti svoje interese. Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) već je najavio početak istražnih radnji i potrage, uprkos poteškoćama izazvanim vremenskim uslovima.
Sa druge strane, Iran je najvažniji saveznik Rusije na Bliskom istoku, a svaki napad na njegove lidere Moskva smatra pretnjom celom sistemu međunarodne bezbednosti.
Rusija pažljivo prati razvoj događaja i verovatno je spremna da pruži podršku svom partneru. Ako se spoljno mešanje potvrdi, Rusija može preduzeti uzvratne mere da ojača svoju poziciju i zaštiti svoje saveznike.
Političke posledice
Pad helikoptera iranskog predsednika mogao bi da ima ozbiljne političke posledice. Ukoliko se potvrdi intervencija spoljnih sila, to će dovesti do povećanja napetosti u regionu i novih sukoba.
Iran, poznat po svom oštrom stavu protiv bilo kakvih napada na svoju teritoriju i vojne objekte, neće ostaviti incident bez odgovora.
Iran bi mogao da preduzme niz uzvratnih mera sa ciljem da pokaže snagu i spremnost da zaštiti svoje interese. To bi moglo uključivati povećanje vojnog prisustva u regionu, pa čak i udar na Izrael.
Helikopter star 50,godina a Iran potrosio ogromna sredstva za Hute,Hezbolah,Hamas uglavnom bacanje para.Cudo Iran podrzava Ruse,a glavni lovci mu i dalje F-14, ispred Ruskih Migova 29,Iranac se vozio Americkim helikopterom,lose odrzavanim.Ko Iranci da nemaju poverenja u Rusku tehniku.
Zasto se za prevoz najvisih zvanicnika drzave koristi vazduhoplov star 50 godina???
Из досадашњих сазнања закључујем да се није смело путовати преко високих планинских врхова са хеликоптером по невремну. Не зна се како се то десило – да ли је лично председник Раиси томе кумовао!? Постоје строга правила летења где се узимају у обзир опасне ситуације када није препоручиво летити. И она се строго морају поштовати. Сетимо се случаја погибије пољског државног руководства 10. априла 2010. г. код руског града Смоленска у авиону Ту-154. У авиону је било 95 путника и чланова посаде са тадашњим председником Пољске Лехом Качинским – сви су погинули. Пољска делегација се упутила на 70. годишњу комеморацију убијеним пољским официрима од Стаљиновог режима у Катинској шуми 1940. г.. И тада није било безбедно путовати због јаког невремена и магле што је неко превидео – неки криве управо Качинског да је он инсистирао да се по таквом невремену ипак лети!? Пилот је у невремену грешком у магли спустио авион ниже од предвиђених 200 м дозвољене висине тако да је авион закачио оближњу шуму и пао. Вероватно се у оба случаја може рећи о неодговорности шефова држава према сапутницима и самом себи. Још је било сличних дешавања да су неодговорношћу надређених други пострадали. Питање је хоће ли бити објективне истраге у вези овог случаја имајући на уму да је у Ирану теократија!?
Šansa da ovo nije bio rad specijalnih službi je toliko mala, da je praktično zanemarljiva.