NATO protiv Rusije u Ukrajini: Sve ukazuje mogući frontalni sukob istoka i zapada u narednom periodu

Sukob u Ukrajini otkrio je svetu smrtonosne tehnologije koje postoje i koje se mogu koristiti za uništavanje i izazivanje pustošenja u sukobu velikih razmera koji može da se dogodi u 21. veku.

Od dronova ubica koji love užasnute vojnike do hipersoničnih projektila koji uništavaju blokove, a od kojih nema spasa. U protekle dve godine videli smo bezbroj snimaka koji pokazuju brutalnu efikasnost modernog ratovanja.

Uprkos svim potencijalima i prikazima kakve sve vojne tehnologije postoje, čini se da se glavna i uspešna ratna taktika Moskve na frontu sprovodi iz knjiga generala iz Prvog svetskog rata.

To je stil ratovanja koji podseća na bitku kod Pašendala – i koji se pokazao efikasnim dok su ruske snage osvajale zemlju u istočnoj Ukrajini.

Dakle, sve dok operateri AI budućnosti ne primene potpunu tehnologiju na svoje oružje, izgleda da važi opaska Džordža S. Patona da se „ratovi mogu voditi oružjem, ali u njima pobeđuju muškarci“.

Paton je bio jedan od najcenjenijih generala u Sjedinjenim Državama, ali u Rusiji se njegov stav možda najbolje razume. Samo zahvaljujući čistom sovjetskom ljudstvu, i spremnosti da pretrpe žrtve u gotovo neverovatnim razmerama, savezničke snage su uspele da pobede naciste u Drugom svetskom ratu.

Ovaj događaj je urezan u rusko kolektivno pamćenje i služi kao ključni sastojak u egzistencijalnoj retorici Moskve koja opravdava rat u Ukrajini kao neophodan otpor pretećem, ekspanzionističkom Zapadu.

Mogući sukob istoka i zapada u Ukrajini

Britanski tabloid Dailymail opisuje kako će izgledati mogući budući sukob između Istoka i Zapada na bojnom polju u Ukrajini. Kako navode, NATO-ova kolektivna vojska je daleko najstrašnija borbena sila na svetu.

Sada 32 zemlje Alijanse imaju kombinovani vojni budžet od više od 1 bilion dolara, više od tri miliona aktivnog osoblja, približno tri miliona rezervista i više od 700.000 vojnika u paravojnim snagama.

Pored ljudstva, zemlje NATO-a imaju i preko 14.000 tenkova u svom arsenalu i još desetine hiljada borbenih vozila, 21.000 vojnih aviona i skoro 2.000 ratnih brodova.

Članice su i tri države sa nuklearnim oružjem: SAD, Velika Britanija i Francuska.

Sa druge strane pre eskalacije sukoba u Ukrajini, Rusija je za poređenje imala samo 350.000 aktivnih vojnika, oko milion aktivnog vojnog osoblja i oko dva miliona rezervi.

Međutim, ratovi se ne vode na papiru, a najveći deo ogromne moći NATO-a potiče od toga što su Sjedinjene Države članice.

Sa predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, mnogi strahuju da stalna podrška SAD njenim evropskim saveznicima neće biti zagarantovana.

Često citirani Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, rekao je za Dejli Mejl ranije ove godine da bi evropske nacije mogle da ostanu “patke koje sede” ako Tramp bude izabran u novembru.

A ako se oružane snage SAD i Kanade izbace iz jednačine, teren između Rusije i evropskih članica NATO-a odjednom izgleda mnogo ujednačeniji.

Opet generalno, evropske države NATO-a i dalje vode Rusiju u skoro svim kategorijama, osim po broju oklopnih kopnenih vozila – i, najvažnijeg, nuklearnog oružja.

Međutim, NATO snage se nikada nisu suočile sa vrstom ratovanja prikazanom u Ukrajini, i uprkos opsežnim vojnim vežbama, one nisu stvarno testirane u borbi.

Nasuprot tome, Rusija je pokazala ne samo spremnost da žrtvuje vojnike u protekle dve godine, već i impresivnu sposobnost da prikupi rezerve i prebaci ih na prve linije fronta u kratkom roku.

Najnovija procena britanskog Royal United Services Instituta (RUSI), navodi da je Rusija povećala broj vojnika koji aktivno učestvuju u operacijama protiv Ukrajine na pola miliona.

To znači da je Rusija uspostavila značajnu brojčanu nadmoć nad Oružanim snagama Ukrajine“, pišu iz ove britanske službe.

Njihov izveštaj upozorava da su bez značajne zapadne podrške, kontinuiranog ulaganja u vojnu pomoć, obuku i razmenu obaveštajnih podataka i brzog širenja oružanih snaga, izgledi za Ukrajinu sumorni pred predstojećom ruskom letnjom ofanzivom.

Pored toga, Ukrajina je uvela regrutaciju skoro odmah nakon februara 2022. godine, uz nedavne izveštaje o vojnim komesarima u ukrajinskoj štampi koje brutalno love muškarce kako bi ih poslali u rat.

Sa druge strane, Rusija ne mora da pribegava regrutaciji, oslanjajući se na svoju veliku zajednicu veterana i mnoštvo dobrovoljaca koji se bore u Ukrajini.

Više od milion ljudi godišnje u Rusiji dostigne vojni rok, a svi muškarci uzrasta od 18 do 30 godina podležu jednoj godini nacionalnog služenja. To znači da Rusija ima ogroman broj vojno obučenih i sposobnih boraca u rezervi ukoliko dođe u sukob sa NATO-om na bojnom polju.

Niko ne zna tačno kako bi moglo izgledati buduće raspoređivanje NATO snaga za borbu u Ukrajini.

NATO održava borbene grupe u osam zemalja u blizini Rusije. U Rumuniji, Slovačkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Te trupe čine okosnicu takozvanog „odvraćanja i odbrambenog stava“ alijanse, za koji se kroz istoriju pokazalo da nije samo to.

One su prvenstveno zamišljene kao prva linija odbrane od “ruske invazije izvan Ukrajine”, a ne kao proaktivne snage spremne da se rasporede na liniju fronta zarad neke treće zemlje.

Iako se, kako je gore navedeno, zna da ukupan broj trupa NATO-a daleko premašuje ruski, malo je verovatno da će sve članice alijanse biti spremne i sposobne da pošalju veliku količinu trupa u bitku osim ako Moskva direktno ne napadne neku NATO zemlju.

U februaru, Emanuel Makron, koji je dugo bio jedan od evropskih lidera koji nameravaju da održe dijalog sa Putinom, odjednom menja retoriku i spominje slanje francuskih, zapadnih trupa u Ukrajinu.

Sve veće šanse da NATO trupe odu u Ukrajinu

Međutim, nekoliko ključnih saveznika u NATO-u brzo je odbacilo izjavu francuskog predsednika.

SAD, Nemačka, Britanija, Španija, Poljska i Češka ogradile su se od svake sugestije da bi mogle da angažuju kopnene trupe u ukrajinskom ratu, pojašnjavajući da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu samo finansijski i materijalno.

Nemački kancelar Olaf Šolc je posebno demantovao Makronove tvrdnje, otvoreno rekavši: „Na ukrajinskom tlu neće biti kopnenih trupa, vojnika koje šalju evropske zemlje ili države NATO-a“.

Međutim, neki eksperti, uglavnom bivši visoki zapadni vojni zvaničnici, sugerisali su da bi zemlje članice EU mogle da razmotre slanje vojnog osoblja radi jačanja odbrane Ukrajine nezavisno od NATO-a.

Penzionisani pukovnik američke vojske Aleksandar Krauter, koji je takođe viši saradnik u “Centru za analizu evropske politike” (CEPA), rekao je ranije ove godine da je „vreme za slanje trupa EU u Ukrajinu“, pod uslovom da se može jasno identifikovati da neće se upuštati ni u kakve ofanzivne operacije.

Mislio je da bi evropske trupe mogle da budu raspoređene da zaštite severnu granicu Ukrajine sa Belorusijom i da preuzmu glavne logističke operacije, protivvazdušnu odbranu i druge uloge.

Ovo bi, kako je rekao, oslobodilo desetine hiljada inače okupiranih ukrajinskih trupa, što bi omogućilo Kijevu da „skrene više svojih resursa i osoblja na istočnu liniju kontakta“, dok bi se osiguralo da nijedna evropska vojska zapravo ne bude uključena u operacije na liniji fronta. Nije objasnio kako je to moguće.

U intervjuu za glasilo Radio Slobodna Evropa, Krouter je rekao da postoje neke evropske zemlje koje bi verovatno bile spremne da pošalju trupe u Ukrajinu da obezbede pomoćne uloge uprkos porukama nemačkog kancelara Šolca i drugih.

„Ukrajincima ponestaje vojnika, kao i nama 1944. godine, kada smo u Evropi uzeli kuvare, dali im puške i rekli: ‘Sada se borite, vi ste vojnici.’ I tako je Ukrajina na mestu gde to mora da uradi.

„Mislim da je slanje zapadnih trupa u Ukrajinu deo snažne podrške Ukrajini… Mogao bih sada da navedem pola tuceta zemalja koje bi bile spremne da pošalju ljude u Ukrajinu.”

Podsetimo, Njujork Tajms je juče pisao da NATO razmatra slanje trupa u Ukrajinu “za obuku ukrajinske vojske”, kao da još od 2014. nisu tamo.