NaslovnaNovostiPrekretnica na istočnom frontu? Estonija izrazila spremnost da pošalje vojsku u Ukrajinu

Prekretnica na istočnom frontu? Estonija izrazila spremnost da pošalje vojsku u Ukrajinu

Vlada Estonije „ozbiljno“ razgovara o mogućnosti slanja trupa u zapadnu Ukrajinu da preuzmu “neborbene položaje podrške od ukrajinskih snaga”, oslobađajući ukrajinsko osoblje koje može da bude raspoređeno u frontovske akcije, savetnik za nacionalnu bezbednost Talina.

Madis Rol je rekao da je trenutno u toku razmatranje ove namere, navodeći da bi Estonija radije učinila takav potez u okviru pune misije NATO-a „da pokaže širu snagu i odlučnost“, ali nije isključio učešće u manjoj koaliciji.

Rolovi komentari usledili su nakon što je šef estonskih oružanih snaga, general Martin Herem, ranije prošle nedelje rekao da se već neko vreme razgovara o slanju trupa u zapadnu Ukrajinu da popune pozicije u medicinskim službama, logistici ili protivvazdušnoj odbrani za neke zapadne ukrajinske gradova, ali je ovakav narativ drastično splasao nakon što se pokazalo da ideja ima oštar uticaj u javnosti.

Herem je takođe razmotrio opštu reakciju na opaske francuskog predsednika Emanuela Makrona da zapadne nacije moraju biti otvorene za razgovore o slanju trupa za podršku Ukrajini.

ukrajinske pomorske sposobnosti odnedavno postale veće za dva mala patrolna čamca iz estonije
ukrajinske pomorske sposobnosti odnedavno postale veće za dva mala patrolna čamca iz estonije

Estonska premijerka Kaja Kalas pojavila se u martu da brani Makronovu izjavu, napominjući da on ne misli nužno na borbene snage. „Na potpuno isti način mogu da vas uverim da naši vojnici neće ići tamo da se bore“, rekla je ona.

Međutim, predsednik Komiteta za spoljne poslove Marko Mikelson, ponavljajući ideje koje zastupaju Herem i Rol, rekao je da evropske nacije moraju da počnu da razmišljaju o koaliciji onih koji su spremni da direktnije pomognu Kijevu, čak i s obzirom na snage koje će zaista učestvovati u borbama.

Ideja o učešću sa trupama stvara podele u NATO

Spremnost različitih nacija da pošalju trupe u Ukrajinu počinje da postaje linija podele unutar NATO-a. Iako je svaka članica alijanse slobodna da pošalje snage tamo gde smatra potrebnim za odbranu sopstvenih interesa, neke nacije su kategorično rekle da tu akciju vide više kao rizik nego meru bezbednosti.

Većina zemalja NATO-a kritikovala je agresivnu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona da pošalje trupe u Ukrajinu. Ali rusofobične baltičke republike tradicionalno su bile na čelu podrške predlogu Pariza.

Sa druge strane, Nemačka i SAD su kategorički odbacile ideju o slanju trupa. Ambasador SAD u Estoniji Džordž Kent istakao je politiku Bajdenove administracije da pomaže Ukrajini značajnim paketima pomoći, ali sa čvrstim stavom da ne šalje američke trupe.

Upitan 9. maja u Vašingtonu kako bi Rusija mogla da reaguje ako Ujedinjeno Kraljevstvo pošalje trupe u Ukrajinu, britanski načelnik štaba odbrane Toni Radakin je izbegao da odgovori direktno. Međutim, stav Britanije je vrlo jasan po pitanju slanja trupa: to nije put kojim premijer želi da ide.

Umesto toga, postoje čvršće pozicije, poput Makrona i litvanske premijerke Ingride Šimonite koja je nedavno izjavila za Fajnenšel tajms da je spremna da pošalje litvanske trupe u Ukrajinu da obučavaju kijevske snage.

litvanija je oružanim snagama ukrajine isporučila rastavljeni laki jurišni avion l 39za „albatros“
litvanija je oružanim snagama ukrajine isporučila rastavljeni laki jurišni avion l 39za „albatros“

Šimonite je verovatno svesna da će Rusija taj potez videti kao eskalaciju, ali je dodala: „Kad bismo samo razmišljali o odgovoru Rusije, onda ne bismo ništa poslali. Svake dve nedelje čujemo da će neko biti pogođen nuklearnim oružjem”. Šimonite je dodala da “Ukrajina do sada nije tražila trupe od drugih država”.

Stiče se utisak da Vilnjus i Talin ušuškani u alijansi, a koji zajedno doprinose povećanju ukupnog NATO kapaciteta za 2%, ne razmišljaju previše o posledicama koraka koje predlažu.

4 KOMENTARA

  1. Narod je uglavnom onakav kakvim ga vlast napravi,obrnuto je redje ali nije nemoguce.izgleda da je buducnost na pojedincima,ili je tako bilo oduvek?samo smo malo u deficitu kvalitetnih pojedinaca…

  2. drzava koja ima 6000 vojnika aktivnog sastava i 16000 rezervista je kap u moru u ovom ratu….koliko ce poslati 500-1000 bice za jedan dan da Ukrajinci zardze front….veci Harkov od cele Estonije….smesno…ja da sam na njihovom mesto cutao bi i pomagao Ukrajinu koliko mogu sa oruzijem i novcem o vojsci bi cutao kao zaliven…..nisu svesni znas kad ce jedan portugalac iz NATO da dodje da brani Estonca pa nije ovo prosli vek narod hoce da zivi i da uziva a ne da ratuje za ineterese politicara pogotovu zapadni svet koji je navikao na lagodan zivot…sad ce doci da se jure po blatu sa Rusima zabole ih….

    Slažem se 28

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave