Prema informacijama koje su dali izvori Rojtersa i Si-En-Ena, ruske trupe su počele da koriste vazdušnu bazu u Nigeru, u kojoj su smeštene i američke trupe. Rusi su zauzeli poseban hangar na teritoriji baze, što je izazvalo nezadovoljstvo američkih vlasti, koje su izrazile zabrinutost zbog takvog susedstva.
Ruske snage prisutne u Nigeru smeštene su u istoj bazi kao i američke snage, ali u posebnom kompleksu, i neće imati pristup ovoj oblasti dok se SAD potpuno ne povuku iz te afričke zemlje, rekao je američki izvor.
„Rusi su smešteni u posebnom kompleksu i nemaju pristup američkim snagama, prostoru ili opremi“, rekao je izvor. „Nastavljamo da pratimo situaciju i preduzimamo sve neophodne i razborite mere kako bismo osigurali bezbednost američkih snaga, instalacija i opreme“, nastavio je zvaničnik.
Izvor je naveo da su ruske snage stigle pre nekoliko nedelja u vazduhoplovnu bazu 101, vojnu instalaciju nigerskih vazduhoplovnih snaga u blizini međunarodnog aerodroma u glavnom gradu Nigera, Nijameju.
Baze 101 i 201 u Nigeru
Amerikanci su proglašeni nepoželjnima i idalje su u procesu povlačenja nakon puča u Nigeru. Do tada, baza 101 je bila dom i američkog i ruskog vojnog osoblja.
Moskovski mediji su 12. aprila izvestili da je grupa ruskih stručnjaka stigla u Niger da obučava lokalne snage u borbi protiv terorizma. Istovremeno, SAD i nove vlasti u Nigeru nedavno su započele razgovore o „urednom povlačenju“ američke vojske iz te afričke zemlje.
Vojno povlačenje je pokrenuto u martu nakon što je portparol nigerske vojske rekao da je prelazna vlada te zemlje, momentalno raskinula prethodni vojni sporazum sa Sjedinjenim Državama. Ova odluka je motivisana potrebom da se odbrani interesi nigerijskog naroda.
Ovaj plasman je bio iznenađenje za mnoge posmatrače, s obzirom na trenutni nivo političkih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država. Pojavljivanje ruske vojske u ovoj vojnoj bazi verovatno predstavlja pokušaj da se stvori dodatni pritisak na Vašington da ubrzaju pomenuti “proces povlačenja”.
Američka strana navodi da prisustvo ruskog vojnog kontingenta u istoj bazi sa američkim trupama dovodi u pitanje pitanja bezbednosti i strateške interakcije između dve zemlje, među kojima su odnosi poslednjih godina ostali napeti.
Pored odlaska iz Nigera, američke snage su poslednjih dana takođe napustile Čad, dok su francuske trupe nedavno proterane i iz Malija i Burkine Faso, ali ih ista sudbina čeka i u Senegalu i Togou.
Istovremeno, Rusija pokušava da ojača odnose sa afričkim zemljama, a u prilog im, pored ostalog, ide i istorijski aspekt. Naime, Rusija je zemlja bez kolonijalne prošlosti na crnom kontinentu. Isto važi i na Istoku.
Mali je, na primer, poslednjih godina postao jedan od najbližih saveznika Rusije u Africi. Snage povezane sa ruskom privatnom vojnom grupom Vagner raspoređene su u zemlji da se bore protiv džihadista.
Američke trupe idu i iz Čada, ali će pojačati svoje prisustvo u Obali Slonovače
Šef komande američke komande u Africi, general Majkl Lengli, potvrdio je povlačenje američkih trupa iz Čada, obrazlažući to “revizijom sporazuma o vojnoj saradnji”. On je, međutim, pojasnio da će se interakcija između zemalja nastaviti nakon 6. maja, jer je “Čad izrazio spremnost da nastavi saradnju sa SAD”.
U kontekstu preispitivanja svog vojnog prisustva u Africi, Sjedinjene Države aktivno traže nove partnere. General Lengli je nedavno posetio Obalu Slonovače, gde je razgovarao sa predsednikom Alasanom Uatarom i vojnim vrhom zemlje.
Glavna tema razgovora bilo je otvaranje nove vazduhoplovne baze američkog ratnog vazduhoplovstva, koja treba da zameni objekat 201 u Nigeru. Ovo strateško prestrojavanje je deo šireg napora za prisustvo SAD u regionu.
Američka Afrička komanda poslaće više od 65 miliona dolara Obali Slonovače 2024. godine, od čega će većina biti dodeljena za borbu protiv terorizma i bezbednosne napore duž severne granice zemlje na granici sa Burkinom Faso.
Odnosi SAD i Rusije „ispod nule“
Rusija je opisala odnose sa Sjedinjenim Državama kao “ispod nule” zbog američke vojne i finansijske pomoći Ukrajini u ratu, koji sada traje već treću godinu.
Vlasti Nigera obavestile su administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da će oko 60 ruskih vojnika biti u Nigeru.
Nakon puča, američka vojska je prebacila neke od svojih snaga u Nigeru iz vazdušne baze 101 u vazdušnu bazu 201 u gradu Agadezu. Još nije jasno koja američka vojna oprema ostaje u bazi 101.
Sjedinjene Države su uspostavile vazdušnu bazu 201 u centralnom Nigeru po ceni od preko 100 miliona dolara.
Od 2018. godine, baza se koristi za gađanje boraca Islamske države i Al-Kaide povezane grupe za podršku Islamskoj i muslimanskoj grupi, ogranka Al-Kaide, pomoću bespilotnih letelica.
Vašington je navodno zabrinut zbog džihadističkih militanata u regionu Sahela, “koji bi se mogli proširiti u odsustvu američkih snaga i obaveštajnih kapaciteta”.
Jasno je da američke snage ne mogu biti smeštene zajedno sa ruskim snagama. Američki general je poslat u Niger da pokuša da organizuje “profesionalno i odgovorno povlačenje”.
Iako nisu donete nikakve odluke o budućnosti američkih vojnika u Nigeru, zvaničnik je rekao da je plan da se vrate u baze američke Afričke komande u Nemačkoj. Dakle, ostaje da se vidi da li će otići “kući” u Nemačku ili Obalu Slonovače.
Rusija želi bazu na sudanskoj obali Crvenog mora
Poseta ruskog izaslanika za Bliski istok i Afriku Mihaila Bogdanova Port Sudanu pre nekoliko dana promešala je karte na sudanskoj sceni, posebno nakon njegovih izjava podrške Savetu za suverenitet Sudana, na čelu sa načelnikom armije, General-pukovnik Abdel Fatah al-Burhanom i najavi da bi njegova poseta mogla da dovede do povećanja saradnje u nekoliko oblasti.
Sudanska vojska, koju podržava i Ukrajina, sada uživa podršku dve zaraćene zemlje, Rusije i Ukrajine, u iznenađujućoj suprotnosti interesa.
Bogdanov je u poseti Port Sudanu proveo dva dana, tokom kojih se sastao sa većinom sudanskih zvaničnika, uključujući šefa Saveta za suverenitet i načelnika vojske Abdela Fataha al-Burhana, general-potpukovnika Šamsa al-Dina Kabašija, Malika Akara, sa ministrom spoljnih poslova, kao i društvenim ličnostima i arapskim diplomatskim misijama, gde su se njegovi razgovori sa njima vrteli oko odnosa dve zemlje u svetlu rata.
Izjave Bogdanova svodile su se na to da njegova zemlja priznaje legitimitet Saveta suvereniteta i podržava vladu, a njegova poseta je došla da „iznese stav koji odbacuje strane intervencije i kontrolu zapadnih sila nad sudbinama naroda“.
Mediji obe zemlje su izneli pozitivne detalje o toku posete, a komentatori smatraju da Bogdanova poseta predstavlja pokušaj da se povrati ruski uticaj u Sudanu nuđenjem veće saradnje sa legitimnim vlastima.
Vredi napomenuti da postoji stanje neizvesnosti u pogledu pozicija Rusije u Sudanu zbog njenih odnosa sa komandantom Snaga za brzu podršku Mohamedom Hamdanom Dagalom, poznatim kao Hemedti.
S obzirom na konkurenciju između dve zaraćene zemlje, analitičari kažu da su već preneli svoj rat u Sudan. Vagner je dalje optužen da podržava Snage za brzu podršku, a Ukrajina je optužena za podršku vojsci.
Ali Bogdanovljeve izjave su zbunile svetsku scenu. Zvaničnik u Moskvi je izjavio da podržava vojsku, dok je Vagner grupa ostala u sastavu Snaga za brzu podršku, iako je postala oruđe ruske vojske nakon ubistva vođe.
Moskva je izrazila interesovanje za pomorsku bazu na sudanskoj obali Crvenog mora.
Da li se u Libiji kuva novi sukob?
Rusko prisustvo u Libiji izaziva ozbiljnu zabrinutost među uticajnim predstavnicima zapadne Libije, koji to smatraju pokušajem podrške maršalu Haftaru u njegovoj novoj kampanji protiv Tripolija.
Posebno, muftija zapadnog Libije, Sadik al-Garijani, poziva Libijce da se „ujedine” suočeni sa „ruskim i američkim ilegalnim prisustvom”, tvrdeći da su ove zemlje uništile i podelile Siriju, i da sada nastoje da učiniti isto Libiji.
Međutim, prema proruskim analitičarima, ovi strahovi nisu tačni. Rusko prisustvo u Libiji prvenstveno je usmereno na logističku podršku operacijama u Burkino Faso, Maliju, Nigeru i Centralnoafričkoj Republici, smatraju.
Ruski vojni teret koji stiže na istok zemlje koristi se za podršku aktivnostima Afričkog korpusa, koji nadgleda zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Evkurov.
Rusko prisustvo u Libiji
Afrika Korps uključuje bivše zaposlene Vagner grupe i privatne kompanije za obezbeđenje koji su povezane sa ruskim kompanijama koje posluju u Africi. Vazdušne baze kao što je Al Jufra služe kao baze pre nego što pošalju ruske trupe na jug prema Burkini Faso, Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Nigeru.
Prema nekim procenama, rusko prisustvo u istočnoj Libiji iznosi između 1.000 i 1.500. Rusko prisustvo u brojnim oblastima Libije ometa akcije nekih prozapadnih grupa koje žele da zauzmu velika naftna polja, kao i mnogo puta ranije.
Međutim, uprkos činjenici da rusko prisustvo u Libiji navodno nije usmereno na podršku Haftaru u njegovoj novoj kampanji protiv Tripolija, ono se tako doživljava na zapadu zemlje.
S tim u vezi, prema rečima istih analitičara, bilo bi dobro da ruske diplomate i vojno osoblje aktivnije objasne ciljeve razmeštanja „Afričkog korpusa” u Libiji i vode dijalog sa uticajnim predstavnicima Zapadne Libije kako bi se otklonila sva pitanja o stvarnim ciljevima i zadacima i ublažili zabrinutost i smirili situaciju.
Pokušaj zapadne intervencije
S druge strane, pristalice al-Garijanija, koji predstavljaju partiju „jastrebova“ u zapadnoj Libiji, u cilju očuvanja sopstvenog uticaja i svojih oružanih snaga, ne protive se pokretanju vojne kampanje protiv Haftara. Spremni su da iskoriste faktor navodne ruske vojne pretnje da konsoliduju više pristalica.
Sve u svemu, situacija u Libiji je i dalje složena i nestabilna. Nesuglasice između različitih političkih i verskih grupa, ekonomski i geopolitički interesi pomenutih zemalja ali i Turske i drugih spoljnih aktera, održavaju sada već trajnu nestabilnost u zemlji, nakon SAD koje su otvorile pandorinu kutiju u pokušaju da zavladaju 2011. godine.
