Izrael upotrebio tajne, do sada nepoznate rakete sa lovaca F-15 u napadu na iransku bazu Isfahan

Izraelska vojska je rano 19. aprila upotrebila tajnu vazdušno lansiranu raketu sa dva stepena i prilično velikog dometa u napadu na vazdušnu bazu u blizini iranskog grada Isfahana, sugerišu fotografije koje pokazuju olupinu projektila korišćenih u napadu.

Napad je usledio kao odgovor na iranske raketne i bespilotne udare 13-14. aprila na Izrael, što je bila odmazda na izraelski napad na iransku ambasadu u glavnom gradu Sirije, Damasku, početkom meseca, koji je odneo živote nekoliko viši članovi Korpusa garde islamske revolucije.

Iranski mediji su izvestili o presretanju dronova iznad vazdušne baze Isfahan tokom izraelskog napada i nisu izvestili o gubicima.

Zanimljivo je naglasiti da Izrael nije priznao da je napao, a čak ni Iran nije zvanično okrivio Izrael za napad. Međutim, zvaničnici dve zemlje, kao i SAD, potvrdili su za nekoliko novinskih kuća da je izraelska vojska odgovorna.

Dok su iranski mediji objavili da je napad izveden pomoću dronova, olupine projektila korišćenih u napadu pronađene su u centralnom Iraku, u blizini gradova Latifija i Azizija.

Irački mediji javili su da olupina pripada neuspelim izraelskim projektilima. Međutim, fotografije objavljene na društvenim mrežama pokazuju da su tamo pronađeni ostaci samo glavnog pojačivača, ili prve faze, dvostepene balističke rakete.

Prva faza je takođe imala ušice koje se obično koriste za utovar na ratne avione, što znači da se raketa izbacuje iz vazduha.

Čini se da je prvi stepen rakete generalno sličan izraelskoj porodici raketa Sparrow, koje su prvobitno razvijene da oponašaju balističke rakete i testiraju protivraketne sisteme.

Godine 2013. Rafael, koji proizvodi Sparrow, testirao je najnoviju verziju, nazvanu Silver Sparrow. Ova dvostepena verzija je dizajnirana da simulira iranske balističke rakete klase Shahab-3 sa dometom od 1.500-2.000 kilometara i može da nosi visokoeksplozivnu bojevu glavu.

Međutim 2019. godine, Rafael je predstavio balističku raketu sa vazdušnim lansiranjem nazvanu Rocks, koja je očigledno bila zasnovana na Black Sparrow, najranijoj verziji porodice raketa.

U to vreme, izraelska odbrambena kompanija nije otkrila domet Rocks-a. Međutim, navodi se da raketa ima „veoma značajan domet suprotstavljanja“ i „brzinu putanju ka meti“.

Rafael takođe proizvodi verziju Blue Sparrow, koja je po veličini u sredini između Silver i Black Sparrow.

Raketa Rocks se sastoji od jednog stepena. To znači da su rakete korišćene u napadu na Iran bile zasnovane ili na Silver Sparrow ili verovatnije na tajnoj, modifikovanoj verziji Blue Sparrow, čija je veličina više uporediva sa ostacima pronađenim u Iraku. Ova dva tipa se obično koriste iz lovačkih aviona F-15.

Vazdušna baza Isfahan nalazi se na više od 1.000 kilometara od Izraela. Međutim, malo je verovatno da su izraelski avioni F-15 lansirali projektile iz vazdušnog prostora zemlje.

Serija izraelskih napada koji su ciljali radarske i protivvazdušne odbrambene lokacije u južnoj Siriji otprilike se odigrala u isto vreme kada i napad na Iran i činjenica da je prvi stepen rakete pronađen u centralnom Iraku ukazuje na to da su izraelski borbeni avioni F-15 lansirali svoje rakete iz neko područje duž granice između Sirije, Jordana i Iraka.

Uzevši to u obzir smatramo da bi domet tajne izraelske rakete mogao da bude oko 800 kilometara.

Napad na Isfahan, dom nekoliko ključnih nuklearnih objekata, očigledno nije imao za cilj da izazove štetu vazduhoplovnoj bazi, već samo da pošalje poruku Iranu da izraelska vojska može da izvrši udar duboko na njihovoj teritoriji.

Međutim, na ovaj način, može se pretpostaviti da je Izrael razotkrio jednu od svojih tajnih sposobnosti i pružio Iranu primer taktike koju će koristiti tokom sveopšteg sukoba. Što se taktike napada tiče, isto važi i za Teheran i njihov napad od 13-14. aprila, koji je zapravo ličio na ono što već dve godine gledamo u ukrajinskom sukobu.