Grčka bi da se reši starih američkih lovaca: Razmatra se moguća prodaja F-16 Ukrajini

Usred kupovine 20 aviona F-35 od strane Grčke, nadogradnje F-16 Block 52+ na verziju Viper i potencijalne dodatne kupovine aviona Rafale, grčko Ministarstvo odbrane je saopštilo da planira da napusti neke od starijih lovačkih aparata iz svoje flote.

Ovo uključuje avione F-16 Block 30, Mirage 2000-5 i F-4 Fantom.

Analizirajući ove podatke, saznajemo da Grčka planira da proda ukupno 108 borbenih aviona: 32 aviona F-16C/D Block 30, 24 Mirage 2000-5 Mk. 2 i 33 aviona F-4E PI2000.

Zanimljivo je da Grčka polaže velike nade da će od ove prodaje dobiti ukupno 2 do 2,5 milijardi evra.

Ipak, procene Grka su verovatno previše optimistične. Prodaja F-4 Fantoma mogla bi biti posebno teška zbog izuzetno zastarele tehnologije aviona. Trenutno samo Turska, Južna Koreja, koja je u procesu odbacivanja i Iran i dalje poseduju F-4 Fantom.

Grčka vlada bi mogla da prebaci Ukrajini do 32 lovaca F-16. Međutim, za to je potrebno odobrenje Francuske.

„Zaista, u julu 2022. godine zatraženo je pozitivno mišljenje skupštinskog odbora nadležnog za prodaju lovačkih aviona i prateće i periferne opreme (rezervni delovi, simulatori, uređaji i pribor), čija je cena procenjena na 117 miliona evra. Do prodaje nikada nije došlo, a stanje aviona u otvorenom skladištu se stalno pogoršava“, navodi se u članku sajta News Break.

„Sasvim je druga stvar 32 F-16C/-D Block 30, čiji je transfer u Ukrajinu praktično izvestan. Vredi podsetiti da su tokom služenja lovci ovog tipa prošli dve nadogradnje i imaju stopu trošenja od oko 60% resursa sati letenja, u proseku“, navodi se u članku.

Prema rečima novinara, nije tako izvesno gde bi mogla završiti 24 Mirage 2000-5 Mk.2, od kojih je 14 novih, a ostalo su unapređeni Mirage 2000EGM/-BGM.

„Logične opcije su transfer u Ukrajinu ili prodaja Indiji, naravno, uz odobrenje Francuske“, navodi se u članku.

Stoltenberg priznao da F-16 neće ništa promeniti za Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da lovci F-16 više neće postati „srebrni metak“ za Oružane snage Ukrajine u akcijama sa Rusijom. Međutim uporan je da su oni važni i „ojačaće“ kapacitete Ukrajine, u svom intervjuu za tabloid Bild.

“Činjenica da saveznici iz NATO-a snabdevaju F-16, kao i obuku pilota i naoružanja za F-16, je još jedan primer značajne vojne podrške NATO saveznika Ukrajini. Ali stanje na ratištu ne može da promeni jedan sistem naoružanja. Ovo nije srebrni metak koji će promeniti ceo rat,” rekao je Stoltenberg.

Istovremeno, lovci su važni jer će „ojačati” kapacitete Ukrajine da odbije napade Oružanih snaga Rusije, dodao je desetogodišnji generalni sekretar NATO-a.

“Zato pozdravljam što saveznici sada marljivo rade na ovim isporukama, kao i na obuci pilota i osoblja za održavanje za F-16,” dodao je.

Dan ranije, Politiko je, pozivajući se na višeg oficira ukrajinskih oružanih snaga, izvestio da su Ukrajini lovci F-16 bili potrebni 2023. godine. Oni sada neće pomoći, a pored toga, navodi se u članku, ruske trupe su spremne za dolazak američkih aviona i uništiće ih.

Najmanje deset prvih lovaca F-16 stići će u Ukrajinu ovog leta nakon završene osnovne pilotske obuke.

Ruska komanda je izračunala optimalne oblasti za razmeštanje protivvazdušnih raketnih sistema S-400 kako bi se maksimizirao domet otkrivanja i uništenja američkih aviona, navodi se u materijalu.

Zemlje koje će poslati F-16 u Ukrajinu

Zajedno sa Danskom, Holandija, Belgija i Norveška su jedine zemlje koje su obećale Ukrajini isporuku lovaca F-16.

Holandija je obećala Ukrajini 18 aparata F-16, da bi potom povećala isporuke lovaca za polovinu eskadrile, ali još nije ni objavila datum isporuke. Obećanje su dale i Belgija i Norveška, čak ni ne precizirajući ukupan broj aviona.

Danska je takođe prošle godine najavila da će ubrzati za dve godine svoj plan da ukine F-16 i zameni ih modernijim F-35. Danci su prvobitno hteli da povuku F-16 iz upotrebe 2027. godine, ali novi plan predviđa 2025. godinu, za koju se tvrdi da će utrti put za njihovu donaciju Ukrajini.

Danska ima ukupno 43 aviona F-16, od kojih je 30 funkcionalno, dakle u aktivnoj službi. Međutim, nakon neočekivanog obrta, danski lovci F-16 odleteće u Argentinu umesto u Ukrajinu. Danci su naime nedavno potpisali sa Argentinom protokol o prodaji 24 lovca F-16 u vrednosti od 300 miliona dolara.

Sa druge strane, “optimistični” nemački mediji tvrde da Oružane snage Ukrajine mogu da pokrenu novu ofanzivu čim prime lovce F-16. Međutim, neki “pesimislitčki” zapadni mediji nagoveštavaju da će Ukrajina izgubiti i F-16 i pilote čim lovci uđu u neprijateljstva.

Takođe, iznenadno izuzetno ratoborna Francuska namerava da svoje AASM bombe prilagodi avionima F-16, koji će biti isporučeni Ukrajini.

F-16 Fighting Falcon ukratko

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g. U različitim modifikacijama i sukobima širom sveta, gledamo ga već preko 40 godina.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.