Municiju za buduće ukrajinske F-16 kupuje Holandija: 150 miliona za vođene rakete vazduh-zemlja

Holandska vlada potvrdila je kupovinu municije za buduću flotu F-16 Fighting Falcon koju Ukrajina gradi uz podršku saveznika u nastojanju da odbije rusku agresiju.

Konkretno, holandska vlada će direktno od proizvođača kupiti municiju vazduh-zemlja u vrednosti od 150 miliona evra.

Ranije je, u intervjuu datom na kraju dvodnevnog putovanja u Ukrajinu u martu, holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren najavila da će Holandija obezbediti Kijevu 350 miliona evra podrške za municiju za borbene avione F-16 napredne izviđačke bespilotne letelice.

Takođe, na sastanku Ramštajn grupe saveznika Ukrajine, Olongren je precizirao da će 150 miliona evra otići za finansiranje vođenih raketa vazduh-zemlja koje mogu da se lansiraju iz aviona F-16, dok će 200 miliona otići na dronove za istraživanje, osmatranja i izviđanja.

O pitanju lovačkih aviona F-16 za Ukrajinu se dugo raspravljalo, jer Zapad namerava da ukrajinskim oružanim snagama da značajnu prednost u očiglednom zastoju sa ruskim snagama, a da navodno ne izazove dodatnu eskalaciju sukoba sobizrom da je NATO alijansa već do guše upletena.

Ukrajina polaže nade u F-16 da prekine zamah Rusije nakon Avdijevke ali čak i preokrene ravnotežu nadmoći u vazduhu

Posvećenost je tim potrebnija jer je ranije ove godine Rusija uspešno završila petomesečnu ofanzivu za zauzimanje grada Avdiivka, pokazujući nivo vazdušne nadmoći koji joj je omogućio da u velikoj meri koristi bombe sa dodatim kompletima UMPK uz pomoć kojih one jedre i obavljaju precizne pogotke.

Tako se u Kijevu širi narativ da bi ulazak u borbu aviona F-16 mogao ne samo da poništi zamah koji je rusko ratno vazduhoplovstvo dobilo posle Avdijevke, već čak i da doprinese naginjanje ravnoteže lokalne vazdušne nadmoći u korist Ukrajine.

Ukoliko se nadanja Kijeva obistine, to bi verovatno bio prvi put da se to dogodilo u sukobu koji je počeo pre skoro dve godine i dva meseca. Sukob jeste obeležen uzajamnim vazdušnim zabranama, u kome vazduhoplovstvo nijedne strane nije moglo potpuno da deluje van teritorije koju kontrolišu sopstvene kopnene trupe.

Stoltenberg priznao da F-16 neće ništa promeniti za Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da lovci F-16 više neće postati „srebrni metak“ za Oružane snage Ukrajine u akcijama sa Rusijom. Međutim uporan je da su oni važni i „ojačaće“ kapacitete Ukrajine, u svom intervjuu za tabloid Bild.

“Činjenica da saveznici iz NATO-a snabdevaju F-16, kao i obuku pilota i naoružanja za F-16, je još jedan primer značajne vojne podrške NATO saveznika Ukrajini. Ali stanje na ratištu ne može da promeni jedan sistem naoružanja. Ovo nije srebrni metak koji će promeniti ceo rat,” rekao je Stoltenberg.

Istovremeno, lovci su važni jer će „ojačati” kapacitete Ukrajine da odbije napade Oružanih snaga Rusije, dodao je desetogodišnji generalni sekretar NATO-a.

“Zato pozdravljam što saveznici sada marljivo rade na ovim isporukama, kao i na obuci pilota i osoblja za održavanje za F-16,” dodao je.

Dan ranije, Politiko je, pozivajući se na višeg oficira ukrajinskih oružanih snaga, izvestio da su Ukrajini lovci F-16 bili potrebni 2023. godine. Oni sada neće pomoći, a pored toga, navodi se u članku, ruske trupe su spremne za dolazak američkih aviona i uništiće ih.

Najmanje deset prvih lovaca F-16 stići će u Ukrajinu ovog leta nakon završene osnovne pilotske obuke.

Ruska komanda je izračunala optimalne oblasti za razmeštanje protivvazdušnih raketnih sistema S-400 kako bi se maksimizirao domet otkrivanja i uništenja američkih aviona, navodi se u materijalu.

Zemlje koje će poslati F-16 u Ukrajinu

Zajedno sa Danskom, Holandija, Belgija i Norveška su jedine zemlje koje su obećale Ukrajini isporuku lovaca F-16.

Holandija je obećala Ukrajini 18 aparata F-16, da bi potom povećala isporuke lovaca za polovinu eskadrile, ali još nije ni objavila datum isporuke. Obećanje su dale i Belgija i Norveška, čak ni ne precizirajući ukupan broj aviona.

Danska je takođe prošle godine najavila da će ubrzati za dve godine svoj plan da ukine F-16 i zameni ih modernijim F-35. Danci su prvobitno hteli da povuku F-16 iz upotrebe 2027. godine, ali novi plan predviđa 2025. godinu, za koju se tvrdi da će utrti put za njihovu donaciju Ukrajini.

Danska ima ukupno 43 aviona F-16, od kojih je 30 funkcionalno, dakle u aktivnoj službi. Međutim, nakon neočekivanog obrta, danski lovci F-16 odleteće u Argentinu umesto u Ukrajinu. Danci su naime nedavno potpisali sa Argentinom protokol o prodaji 24 lovca F-16 u vrednosti od 300 miliona dolara.

Sa druge strane, “optimistični” nemački mediji tvrde da Oružane snage Ukrajine mogu da pokrenu novu ofanzivu čim prime lovce F-16. Međutim, neki “pesimislitčki” zapadni mediji nagoveštavaju da će Ukrajina izgubiti i F-16 i pilote čim lovci uđu u neprijateljstva.

Takođe, iznenadno izuzetno ratoborna Francuska namerava da svoje AASM bombe prilagodi avionima F-16, koji će biti isporučeni Ukrajini.

F-16 Fighting Falcon ukratko

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g. U različitim modifikacijama i sukobima širom sveta, gledamo ga već preko 40 godina.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.