„Vajmarski trougao” se obavezao da će organizovati još više naoružanja za Ukrajinu

Nemačka, Francuska i Poljska obećale su u petak da će dobiti više oružja za Ukrajinu, uveravajući Kijev da se “može osloniti na tri evropske sile u nastojanju da prevaziđe nedostatak vojnih resursa”.

Nemački kancelar Olaf Šolc čestitao je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i poljskom premijeru Donaldu Tusku na efikasnosti kojom su uspeli da organizuju samit takozvanog „vajmarskog trougla” koji čine tri zemlje.

Šolc je rekao da je već u sredu razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim o vojnoj podršci koja je sada potrebna Ukrajini. „On zna da može da računa na nas i danas obnavljamo ovaj signal podrške Kijevu“, rekao je Šolc posle sastanka.

„Ali do Moskve stiže i jasan signal – ruski predsednik treba da zna da nećemo odustati od podrške Ukrajini.” Nemački lider je izjavio i da će „odmah nabaviti više naoružanja za Ukrajinu, sa svetskog tržišta u celini“.

„Drugo, proizvodnja vojne opreme će biti proširena, uključujući i kroz saradnju sa partnerima u Ukrajini“, dodao je Šolc, navodeći da će na osnovu obaveze preuzete na prošlomesečnoj konferenciji u Parizu biti uspostavljena nova koalicija za artiljeriju.

Makron je ponovo potvrdio podršku Francuske planu koji je pokrenula Češka za kupovinu municije i granata izvan Evropske unije, ali nije naveo detalje.

„Ovo je ozbiljan trenutak“, rekao je Makron. „Otvara se nova era i mi ćemo biti tamo. A to što smo nas trojica danas ujedinjeni, odlučni sa istom lucidnošću oko situacije u Ukrajini i odlučni da nikada ne dozvolimo Rusiji da pobedi i da podržimo ukrajinski narod do kraja, naša je snaga, naši narodi, naša bezbednost i naša Evropa.”

„Želimo da potrošimo svoj novac, želimo da pomognemo na svaki mogući način…ovde i sada, kako bi se situacija u Ukrajini u narednim nedeljama i mesecima poboljšala“, rekao je poljski premijer Tusk.

Nemačka, Francuska i Poljska spadaju među najveće saveznike Ukrajine. Nemačka je postala drugi najveći sponzor vojne pomoći Ukrajini posle Sjedinjenih Država i ove godine čini se da ide još dalje, međutim Šolc je kritikovan zbog odbijanja da pošalje krstareće rakete dugog dometa Taurus.

Poenta samita: Razlike u stavovima Šolca i Makrona navodno ne utiču na jedinstvo delovanja

Izjave lidera nisu se bavile razlikama između Šolca i Makrona, nakon što je francuski lider na prošlomesečnoj konferenciji rekao da slanje zapadnih kopnenih trupa ne treba isključiti u budućnosti. Šolc je tada rekao da su se učesnici složili da na ukrajinskom tlu „neće biti kopnenih trupa“ koje šalju evropske zemlje.

Makron je u četvrtak ponovio svoj stav, iako je rekao da trenutna situacija ne zahteva slanje kopnenih trupa. Šolcov portparol Štefen Hebestrajt rekao je u petak da nema promena u stavovima u vezi Taurus projektila.

Ranije su nemački zvaničnici bliski Šolcu rekli da Nemačka ne može da usvoji stav „strateške dvosmislenosti“ na isti način kao Francuska jer Berlin nema nuklearno oružje i oslanja se na nuklearni kišobran NATO-a.

Francuski i nemački zvaničnici privatno priznaju da postoji „sukob između dva lidera“, što se ogleda i u njihovim različitim ličnim stilovima, ali je Šolc javno opisao svoj odnos sa Makronom kao „veoma prijateljski“.

U Briselu je izvršna vlast EU u petak izdvojila pola milijarde evra za “projekat ublažavanja uskih grla” koja usporavaju proizvodnju eksploziva i drugih materijala koji se koriste za pravljenje artiljerijskih granata za pakt i saveznike.

Evropska komisija procenjuje da će plan omogućiti industriji da proizvodi 1,7 miliona granata godišnje do kraja godine i 2 miliona do kraja 2025. godine.