SAD će poslati 300 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini u okviru improvizovanog plana. Bajdenova administracija saopštila je u utorak da će poslati do 300 miliona dolara u oružju Ukrajini, što je prvi novi paket pomoći za Ukrajinu otkako su sredstva nestala krajem decembra.
Paket, je navodno “prikupljen od novca koji su vojni računovođe izvukli od ušteđevine od ugovora koji su raspisani”.
Tokom poslednjeg brifinga, portparol Pentagona Rajder je otkrio ključne aspekte novog paketa vojne pomoći koju su SAD pružile Ukrajini. U okviru ovog paketa, vrednog 300 miliona dolara, Oružane snage Ukrajine dobiće sisteme Stinger i dodatne projektile za PVO i artiljerijske sisteme.
Međutim paket neće uključiti municiju za protivvazdušne raketne sisteme Patriot, na koje je Kijev računao. Pored toga, paket uključuje 84 protivtenkovske rakete i granate kalibra 155 mm za artiljerijske posade, obezbeđene iz prethodno izdvojenih sredstava.
Nije jasno da li paket uključuje i rakete većeg dometa poznate kao ATACMS, ali glasilo Politiko tvrdi da će Amerikanci poslati APAM M39, stariju verziju ATACMS dugog dometa koja ima domet od 160 kilometara, rekao je jedan od zvaničnika koji su govorili, kao i uvek, pod uslovom anonimnosti.
Ova kombinatorika moćnika koji stoje iza Bajdena dolazi u trenutku kada Kongres pokušava da usvoji paket vojne pomoći predsednika Džoa Bajdena, koji uključuje dodatna sredstva za naoružavanje Ukrajine, kao i Izraela i Tajvana.
Ova odluka Pentagona objavljena je u kontekstu tekućih diskusija o vojnoj podršci zapadnih zemalja Ukrajini. Podsetimo, Pentagon nije mogao da pošalje dodatno oružje u Kijev od decembra 2023. godine, kada su potrošena sva sredstava odvojena za ovu namenu.
Sa druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc je nedavno potvrdio stav Nemačke da ne prenosi rakete dugog dometa u Kijev, fokusirajući se na suzbijanje direktnog vojnog sukoba i eskalaciju.
Ova izjava usledila je nakon skandala izazvanog objavljivanjem dijaloga između nemačkih oficira o mogućnosti dizanja u vazduh Krimskog mosta raketama Taurus dugog dometa.
Nemačka vlada trenutno pokušava da otkrije izvor ovog curenja, dodajući napetost ionako teškim rusko-nemačkim odnosima.
Velike blokade u Kongresu o vojnoj pomoći Ukrajini
Dok Kongres SAD nastavlja da raspravlja o tome da li da odobri dodatno finansiranje za Ukrajinu, postavlja se pitanje da li Pentagon ima rezervni plan za nastavak pružanja pomoći Ukrajincima.
Novac je nestao u decembru, a ova kombinatrorika koju sprovode iz Bele kuće je za Ukrajince kao dašak svežeg vazduha.
Senat predvođen demokratama usvojio je ranije ovog meseca dvostranački zakon o bezbednosti vredan 95 milijardi dolara koji uključuje 61 milijardu dolara za Ukrajinu, 14 milijardi dolara za Izrael, skoro 5 milijardi dolara za podršku državama koje rade u njihvom interesu u indo-pacifičkom regionu, uključujući Tajvan.
Paket takođe mora proći Dom koji kontrolišu republikanci. Tvrdolinijski republikanci stoje iza zatvaranja, zalažući se za jasnu antiimigracionu politiku.
M39 APAM razlike u odnosu na M57 ATACMS
APAM [Anti-Pesonnel Anti-Material M39 APAM] i ATACMS [Armijski taktički raketni sistem M57 ATACMS] su dva različita tipa projektila, od kojih je svaki opremljen specifičnom namenom i mogućnostima. APAM se uglavnom koristi protiv personalnih i materijalnih ciljeva, dok je ATACMS raketa zemlja-zemlja predložena za udare dugog dometa.
Generalno, projektil APAM je kompaktan i lagan, dizajniran za precizne udare na neprijateljsko osoblje i mašineriju. Ovo se često koristi u okolnostima kada je smanjenje kolateralne štete od najveće važnosti. APAM se može lansirati sa niza platformi, uključujući kopnena vozila i avione.
Nasuprot tome, ATACMS je znatno veći i teži, sposoban da prenese veći teret na veće udaljenosti. Namenjen je za strateške udare na ciljeve visoke vrednosti kao što su neprijateljska infrastruktura ili velike koncentracije trupa. ATACMS se obično lansira iz specijalizovanog bacača projektila.
Druga ključna razlika leži u njihovim sistemima navođenja. APAM projektili koriste lasersko navođenje ili druge oblike preciznog ciljanja da pogode određene ciljeve. Međutim, sofisticiraniji i daleko skuplji ATACMS koristi GPS ili INS (inercijalni navigacioni sistem) za vođenje, omogućavajući mu da precizno cilja čak i na velikom dometu.
Pored ostalih karakteristika, ATACMS značajno nadmašuje APAM i u pogledu dometa. ATACMS gađa do maksimalnih 300 kilometara, dok je domet APAM-a kraći i iznosi do maksimalnih 160 kilometara.
Sa druge strane, tip bojeve glave koju svaka raketa nosi takođe se razlikuje. APAM obično nosi fragmentacionu bojevu glavu, dok je ATACMS sposoban da nosi različite bojeve glave, uključujući jedinične, kasetne, pa čak i hemijske ili nuklearne, u zavisnosti od specifične varijante projektila.
Sve ovo čini skupi ATACMS pogodnim za strateške udare, dok je jeftiniji APAM pogodniji za taktičke napade. Dok čekamo da saznamo da li će Ukrajiini biti isporučene rakete APAM, SAD aktivno rade na stvaranju i nabavci snažnije rakete koja će zameniti ATACMS, Precision Strike Missile (PrSM).
“Ovo se često koristi u okolnostima kada je smanjenje kolateralne štete od najveće važnosti” kladim se da će prvo na Donjeck