Američka korporacija Lokid Martin dobila je četvrti ugovor od Pentagona za proizvodnju novih operativno-taktičkih raketa početne faze operativne spremnosti PrSM (Precision Strike Missiles) u vrednosti od 219 miliona dolara.
Lockheed Martin je 11 decembra 2023. američkoj vojsci isporučio prvi kontigent raketa za precizni udar velikog dometa (PrSM, Precision Strike Missiles).
Isporuka je usledila nakon uspešnog testa sprovedenog u novembru 2023. godine, na poligonu White Sands, u Novom Meksiku.
Jay Price, potpredsednik Precision Fires u kompaniji Lockheed Martin Missiles and Fire Kontrol, tada je izjavio: „Zahvaljujući bliskoj saradnji vojske sa Lokid Martinom, razvojni program PrSM je znatno ubrzan. Ponosni smo što pomažemo vojsci da ispuni glavni prioritet modernizacije u smislu sposobnosti odvraćanja dugog dometa”.
Da bi PrSM ispunio ranu operativnu sposobnost (EOC, Early Operational Capability), Lockheed Martin je koristio digitalne alate kao što su proširena stvarnost (augmented reality), sistem unapređene brze simulacije okoline (Advanced Rapid Integration Simulation Environment, ARISE) za napredno modeliranje i simulaciju, analitičke podatke i fabrički softver za unapređenje razvoja i poboljšanje produktivnosti, kvaliteta i performansi.
PrSM je predstavljao sledeću generaciju precizne udarne rakete dugog dometa koja može da neutrališe mete na udaljenosti većoj od 400 kilometara a predviđena kao zamena za ATACMS. Iako je zvanično navedeno da je domet PrSM od 400 do 499 km, prema brojnim izvorima, on dostiže i 700-800 km.
Novo oružje zemlja-zemlja ima dizajn otvorene sistemske arhitekture, maksimalnu fleksibilnost, modularno je i kompatibilno je sa sistemima M142 HIMARS i M270 MLRS.
Zadovoljna kvalitetom isporučenih raketa,američka armija je sa kompanijom Lockheed Martin 6. marta 2024. potpisala četvrti po redu ugovor vredan 219 miliona dolara za proizvodnju projektila zemlja-zemlja za precizni udar (PrSM) sa ranom operativnom sposobnošću (EOC, Early Operational Capability). Rok za ispunjeinje ugovora je mart 2026. godine.
Testiranje novih raketa ER GMLRS
Sutradan, 7. marta, američka vojska je na poligonu White Sands u Novom Meksiku uspešno demonstrirala ER GMLRS – Lokid-Martinovu novu generaciju sistema GMLRS proširenog dometa.
ER GMLRS je nova razvojna varijacija familije GMLRS. Nova raketa ima domet povećan do 150 kilometara u svim vremenskim uslovima. ER GMLRS se takođe može primeniti sa M142 HIMARS i porodice lansera MLRS M270. Rakete imaju moćniji pogon od onog kod GMLS i poboljšanu manevarsku sposobnost zbog repne kontrole.
Ispaljene sa HIMARS lansera, dve ER GMLRS rakete ispratile su zadatu putanju leta i postigle predviđeni domet i preciznost.
Uspešan test približio je rokove za usvajanje i početak serijske proizvodnje ER GMLRS. Rakete će se proizvoditi u Lockheed Martin Precision Fires Center of Excellence u Kamdenu, Arkanzas.
Lockheed Martin je do sada proizveo više od 70.000 klasičnih raketa GMLRS. Kompanija ima godišnji ugovor za nastavak proizvodnje unitarnih i alternativnih projektila sa bojevim glavama, uključujući integrisanu logističku podršku, za američku vojsku, mornarički korpus pešadije i međunarodne klijente.
Koliko znam, imali su mali milion totalno neuspešnih proba, da su čak i odustali od hipersonične tehnologije eaketa.
I eto sada i neba odjednom “serijska proizvodnja”.
Gde su se te rakete dokazale, koja brzina, koji domet….?
Da li imaju promenljivu putanju poput Ruskog Kinžala ( 9Maha 1000- 2000km dometa ), Avangarda (27 Maha 500- 1000km)… Koje su se dokazale u realnim uslovima ratovanja.
Gde se Avangard dokazao u realnim ratnim uslovima ?! Jel ti znaš da je Avangard hiperzvučni nuklearni nosač ?! I ne, amerikanci nisu odustali od hiperzvučnih krstarećih raketa, već su jednostavno razvoj stavili na pauzu.
Bas ce oni reci istinu..imaju vojni budžet 10x veci od svih zajedno na svetu..
To oko Perl Harbura,ameroKenjci su maltretirali japanezere,tako da ovi nisu imali izbora,iako su po svaku cenu bili za bilo kakakv mir,ali ameroKenjci, hehehe…
САД јесу држава које немају НИЈЕДНУ једину истинску победу у својој ратној историји. У Другом светском рату укључили су се тек 6 јуна 1944 године, тек након што су Руси дошли близу Немачке границе. Остварена “јуначка” победа над Јапаном постигнута је применом “малише” и “Дебељак”, како су одмиља назвали две избачене атомске бомбе. У Кореји и Вијетнаму доживели су колапс. Са нама Србима имали су “видео игрица” и НАТО агресија вршена је са дистанце. Слвна “победа” против Ирака на крају је опет постала спрдња, као и све након тога. И стратегија им је увек иста, прво иду вишегодишње санкције (ако већ не пролази обојена револуција и смена режима) да би потом уследио “демократски” рат против непријатеља Запада.
Овај пут ће опет примити руску кобасицу…
Malo rannije su počeli da ginu Amerikanci u drugom svetskom ratu, recimo u Perl Harburu.
Napad Carske japanske flote na Perl Harbur desio se 07.12.1941 godine, dok je napad Nacisticke Nemacke na SSSR poceo 22.06.1941 godine.
Lupetaš gluposti.
1. Amerikanci se uključuju u 2. svetskio rat 7.12.1941 napadom carske Japanske mornarice i avijacije na Perl Harbor. U Jesen 1942 se iskrcavaju u Severnoj Africi, a u kasno proleće 1943 se iskrcavaju na Siciliji.
2. 6. Juna 1944, kad se desilo iskrcavanje u Normandiji, Sovjeti su bili tek na ulazu u Poljsku, još dobranih 400km od Nemačke granice.
3. Do momenta bacanja “Malog Dečaka” i “Debeljka” Japan je bio totalno poražen, da ne kažem IZUVEN IZ CIPELA. Ustvari, Japan nije imao značajnu pobedu na Tihom okeanu još od njihovog katastrofalnog poraza kod Midveja Juna 1942 godine. I da, u bici za Midvej carska Japanska mornarica je imala brojčanu prednost, što u brodovim, što u avionima. Ali su bitku opet izgubili i 4 nosača su im uništena kao i još podosta pratećih brodova. Amerikanci su u u bici za Midvej izbugili samo 1 nosač i znatno manje pratećih brodova.
4. U Koreji i Vijetnamu nisu doživeli kolaps. U Vijetnamu na primer su imali svega 50ak hiljada mrtvih za 12 godina rata. Jel znaš koliko je Vijetkong i Severni Vijetnam imao mrtvih za isti vremenski period ?!Preko POLA MILIONA ! Jest da su se amerikanci na kraju povukli, ali je to bila priova pobeda za Vijetnam da pirovija nije mogla biti. Još su dobili i ORANŽ preko glave koji im i dan danas pravi probleme. Jest…pobedili su Vijetnamci…jebem ja takvu pobedu.
Za dalje ne vredi da ti argumentovano opovrgavam floskule. Ajd doviđenja…