Američka vojska je preuzela prve rakete PrSM (Precision Strike Missile) koje će početi da zamenjuju stari taktički raketni sistem za lansiranje sa zemlje (ATACMS).
„Isporuku Precision Strike Missile Increment 1, prethodilo je uspešno testiranje kvalifikacije proizvodnje sprovedeno na poligonu raketa Vajt Sends, Novi Meksiko, u novembru“, objavila je američka vojska 8. decembra.
Isporuka označava značajan događaj za program PrSM, a u pitanju je jedan od 24 glavna programa modernizacije koje američka vojska planira da sprovede do kraja 2023. godine, navodi Difens Njuz.
Podsetimo, Američka vojska je 13. novembra sprovela svoj prvi test kvalifikacije za proizvodnju. Raketa je lansirana iz oružnog sistema M142 (HIMARS).
Nove rakete PrSM će zameniti ATACMS
PrSM je sledeća generacija preciznog oružja velikog dometa. Lansiran iz sistema M142 HIMARS i M270A2 MLRS, sposoban je da neutrališe mete na daljinama većim od 400 kilometara.
PrSM ima dizajn otvorene arhitekture kako bi se lakše prilagodio budućem razvoju, navodi se u saopštenju američke vojske.
„Projektil će komandantima zajedničkih snaga pružiti da se 24/7, u svim vremenskim uslovima, suprotstave sposobnosti neprijatelja da vodi borbene manevre i operacije protivvazdušne odbrane“, rekao je Dag Buš, pomoćnik sekretara američke vojske za nabavku, logistiku i tehnologiju.
U oktobru 2021. godine, američka vojska je sprovela testiranje PrSM-a na velikom dometu za koji se navodno veruje da je premašio trenutni zahtev za domet od 499 kilometara.
Povlačenje SAD 2019. godine iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom omogućilo je američkoj vojsci da razvije raketu većeg dometa. Sporazum je sprečavao razvoj projektila dometa između 499 kilometara i 5.000 kilometara.
Naredne verzije hipersonične rakete PrSM takođe će moći da gađaju pokretne mete, kako na kopnu tako i na moru, čak i na udaljenosti od 1.000 km, tvrdi se.
PrSM Increment 1 je razvila kompanija Lockheed Martin. U početnoj verziji raketa će moći da pogađa samo stacionarne i kopnene ciljeve, ali kasnije verzije će takođe gađati pokretne mete, raspoređene i na kopnu i moru.
Tako će Inkrement 2 biti opremljen senzorom za pretragu u više režima koji takođe omogućava napad na površinske brodove (LBASM – Land-Based Anti-Ship Missile), dok Inkrement 3 ima za cilj veće eksplozivno punjenje za povećanu ubojitost.
Inkrement 4 ima za cilj dramatično proširenje dometa projektila na preko 1.000 km, što će značiti novi, tehnološki napredniji pogonski sistem, najverovatnije ramjet ili scramjet motor.
Američka vojska je pokrenula Increment 4 u prvom kvartalu 2023. godine tako što je dodelila sredstva za usavršavanje tehnologije kompanijama Lockheed Martin, RTX i Northrop-Grumann, pri čemu su poslednja dva bila u partnerstvu sa Lockheedom.
Iako, zvanično, brzina PrSM nije otkrivena, Lockheed je u novembru precizirao da raketa navodno „manevriše hipersoničnim brzinama da bi se poravnala sa metom“. Pored veće brzine i dometa u poređenju sa ATACMS, nova PrSM raketa ima manji prečnik koji omogućava da se dve rakete postave na lanser, za razliku od jedne, što je kapacitet ATACMS-a.
Kada je Pentagon u martu objavio svoj budžetski zahtev za fiskalnu 2024, cilj vojske za nabavku PrSM Inc 1 bio je 3.986 projektila. Bela kuća je od tada odlučila da počne da isporučuje ATACMS Ukrajini, a šef nabavke američke vojske Dag Buš rekao je novinarima da će cilj verovatno biti zamena zaliha ATACMS raketama PrSM Inc 1.
…а ови Кими и Тимоије су баш лакрдијаши 😂😂😂
Реално, сајам наружања улази у другу фазу… с’тим што су Руси приказали 10%, а Амери управо отварају 50%. У трећој фази Руси 30%, а Амери 100%. О финалној фази не треба ни полемисати, где ће Руси можда приказати и до 50%, а за других 50% надајмо се да никада нећемо ни сазнати.
Aha, Rusi su prikazali samo 10%. Jeste, ali juče 😂😂😂
Osim ako nemaju “Zvezdu Smrti” konstruisanu negde u orbiti Saturna Rusi su itekako na 90% svog prikazanog oružanog invertara.
A vi samo sanjajte snove i maštajte bajke.
Ovaj Milan,Tinoti i Simke su toliki dupeljupci Amerikanaca i Zapada da bih ih prvim teretnim ( jel putnicki bi im bio luksuz)avionom poslao tamo bez prava na povratak u Srbiju.
A tebe u sibir putinofiličaru
Još je teško i sa sigurnošću reći da je Kinžal modifikovan Iskander za vazdušnu upotrebu(vode se polemike oko toga).Uprkos sličnosti različiti su im konstrukcioni biroi,različiti su tipovi raketa i sa različitom funkcijom!Neki smatraju da vode porijeklo iz projekta rakete Oka,započetog još u SSSR-u,dok drugi to opovrgavaju!Koliko god kopao za informacijama,nisam uspio pronaći slaganje mišljenja stručnjaka,u vezi ove dvije rakete!
Nisu slicne ni po namjeni ni po izgledu ni po brzini ni po razornom djelovanju….
Po izgledu su veoma slične, ne znam da li mi gledamo u isti projektil. Što se tiče ova ostala 3:
Po nameni naravno da nisu iste. Jedna se lansira sa aviona, druga sa kopnenog mobilnog lansera, očigledno da im namena neće biti ista.
Naravno ni po brzini neće biti iste jer, opet, MiG-31K je vazdušna lansirna platforma, koja lansira projektil pri nekoj početnoj brzini i to čini gore u retkom vazduhu, stoga Kinžal dostiže veću maks brzinu nego Iskander, koji prvo mora da se popne i savlada dosta gustog vazduha. I nema početnu brzinu, jer MAZ lanser miruje dok lansira.
E sad što se tiče razornog delovanja, i sam Iskander dolazi sa izborom bojevih glava, tako da ovaj deo ne kapiram. Razorno delovanje će biti zavisno od bojeve glave koju ovaj projektil nosi. I Iskander i Kinžal mogu da nose taktičku nuklearnu bojevu glavu, klasičnu eksplozivnu, kasetnu i hemijsko-kasetnu (“Bombete” spakovane sarin gasom).
Ja sam takođe pogrešio, Kinžal se ne odbacuje sa MiG-31BM već sa MiG-31K. Ovo je verzija 31ce je specifično modifikovana za tu namenu i faktički neuoptrebljiva za bilo šta drugo. (Tj. neupotrebljiva za osnovnu namenu koja bi trebo imati MiG-31 aparat). Što se tiče sličnosti Kinžala i Iskandera, ima ih to poprilično, mada naravno ima i razlika, jer ne možeš uzeti “klasičan” balistički projektil i tek tako ga “zakačiti” na lovački avion. Takođe, ne bi bilo prvi put da jedan ruski OKB “pozajmi” rešenje a nekad i ceo projekat od drugog ruskog OKB, tako da i to što su u pitanju različiti opitno-konstrukcijski biroi ne znači baš nešto previše.
P.S – I sam Iskander vodi poreklo iz sistema OTR-23 Oka. Tačnije, moglo bi se reći da je Iskander dalja evolucija Oke.