Oružane snage Albanije – Trojanski konj zapadne alijanse

Na vratima Jadranskog mora nalazi se jedna od najkontroverznijih država Evrope, pa i sveta. Albanija (Republika e Shqipërisë) pojavila se mnogo ranije nego što se to obično spominje i to u obliku raznih kneževina, da bi od XV veka postala deo Osmanskog carstva.

Godine 1912. proglasila je nezavisnost da bi 1939. godine Italija izvršila invaziju na Kraljevinu Albaniju i proglasila je Velikom Albanijom. Za vreme Drugog sv. rata bila je protektorat Nemačke zbog svog izuzetnog položaja.

Posle rata počinju njene neverovatne političke vratolomije, pre svega u odnosu prema saveznicima. Kao jedna od najsiromašnijih zemalja sveta pokušala je najpre da napravi savez sa Jugoslavijom. Zatim se priklonila SSSR, a onda Kini.

Danas je, kako vidimo, ona deo Zapada, o čemu najkonkretnije svedoči i nedavno obnavljanje aerodroma Kučova, čije otvaranje je najavljeno još 2018. godine. U servilnosti se išlo dotle da je taj aerodrom ustvari eksteritorijalan jer će to biti prva baza koja će pripadati NATO, a ne zemlji članici koja je to od 2009. godine.

Ova baza je pomoćni aerodrom za prihvat avijacije Italije i Grčke koje su zadužene za zaštitu albanskog VaP na osnovu Integrisanog sistema PVO i protivraketne odbrane. One ”pokrivaju”, kad već to spominjemo, i Crnu Goru i Severnu Makedoniju pa su i one u obavezi da imaju aerodrome za prihvat postojećih lovaca, ali i transportno-desantne avijacije.

Po svom položaju, Albanija je idealna za kontrolu Balkana jer joj se u neposrednom okruženju i dometu nalaze sve ”problematične” države, sa stanovišta NATO.  

Kako su organizovane OS Albanije?

Organizacija je klasična. Oružane snage sastoje od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, kao i drugih vojnih i paravojnih formacija. Imaju glavnokomandujućeg koji odgovara Ministarstvu odbrane. Predsednik je u slučaju rata komandant, a u miru njegove poslove standardno obavljaju premijer i minstar odbrane.

1. Šef generalštaba

Njemu su podređeni:

• Generalštab.
• Kadrovska služba.
• Obaveštajna služba.
• Operativni i vežbovni odsek.
• Građansko-vojni odsek za saradnju.
• Sistem za komunikaciju i informisanje.
• Zdravstveni insprektorat.
• Vojna bolnica.
• Zajednički operativni centar.
• Pomoćne službe i komanda stana.
• Ceremonijalno-gardijska četa.
• Četa obezbeđenja.
• Četa za transport osoblja štabova i službi.
• Bezbednosno odeljenje.
• Medicinski centar.
• Vojno odmaralište.

2. Kopnena vojska (sa sedištem u Zal Heru, centralna Albanija, administrativna oblast Tirana).

Njena obaveza je, pored standardne formalno-pravno ustavne, da učestvuje i u mirovnim misijama. Pored prateće čete sastoji se od više bataljona:

• Tri pešadijska bataljona. Drugi bataljon u Zall Herru se uključuje u snage NATO za iznenadne intervencije. 

U Zal Her nalaze se još i:

• Komandni bataljon sa komandom stana.
• Bataljon za specijalne operacije.
• Bataljon za borbenu podršku.
• Garnizon.
• Centar za obuku.

3. Ratno vazduhoplovstvo

Albanija, kako smo već napisali, nema sopstvenu avijaciju i njeno RV sastoji se od helikoptera i pomoćnih službi koje su integrisane u NATO sistem kontrole, koordinacije i komandovanja. Čine ga:

• Četa za prateću podršku (Tirana).
• Farka, glavna vazduhoplovna baza za helikoptere (Tirana).
• Kucova, vazduhoplovna baza o čijoj sudbini se sada već zna da nije više u posedu RV Albanije. Tokom pobuna 1997. godine ona je demolirana da bi od 2002-2004. renovirana po NATO standardima. Nalazi se u srednjoj Albaniji, oko 80 kilometara južno od Tirane.  
• Centar za vazdušno osmatranje u Rinasu, integrisan u CAOC (COMBINED AIR OPERATIONS CENTRE – odbrambeni centar NATO) koji se nalazi u vazduhoplovnoj bazi Torehon u Španiji. 
• Meteorološki centar u Tirani.
• Automatske meteorološke stanice i senzori u Farki, Gjaderu, Kucovi, Valoni i Đirokastri.

4. Ratna mornarica

Albanija ima dugu i uređenu obalu, gotovo dužu od kopnenih granica. Sedište štaba je u Draču, gde se nalazi i prateća četa. Sedište flote je u Valoni u bazi Paša Liman. Pored više malih patrolnih brodova (katera), ima i još nekoliko službi koje su sve u Draču:

• Morski nadzorni centar.
• Centar za obuku ronilaca.
• Pomorski centar za obuku.
• Hidrografsku službu. 

5. Komanda za obuku i doktrinu

Ovom delu OS posvećuje se posebna pažnja jer Albanija mora da spremnost svojih službi, bez obzira na njihov obim i moć, upari sa ostalim članicama NATO. Pod ovom komandom nalaze se:

• Vojna akademija (Tirana).
• Podoficirska škola (Tirana).
• Regrutni centar (Valona).
• Centar za doktrinu i istraživanja (Tirana).

6. Logističko-pozadinska komanda

Pored štaba koji se nalazi u Vakaru (delu Tirane), komanda kontroliše:

• Inižinjerijski bataljon (u predgrađu Tirane).
• Komandu i štab građevinskog odseka, deminersku četu, četu za postavljanje mostova i četu za podršku.
• Bataljon za čuvanje i zanavljanje zaliha.
• Transportni bataljon.
• Regionalni bataljon za ratne rezerve.
• Centar za održavanje, popravke i servis sredstava.
• Centralnu laboratoriju.
• Centar za obuku.

7. Vojna policija 

Neizostavni deo svih oružanih snaga. U njen sastav ulaze:

• Centar za obuku (Sauk, predgrađe Tirane).
• Kriminalistička policija.
• Sudska policija.
• Vojni zatvor.
• Inspektorat za kontrolu saobraćaja.
• Inspektorat za protivpožarnu zaštitu.
• Dve čete operativne vojne policije.
• Prateća četa. 

8. Osnovno naoružanje i važnija oprema

• Kopnene snage formacijski koriste:
  • Četiri vrste pištolja (”Bereta Px4”, ”H&K USP P8”, ”H&K USP P12” i italijansko-tursku beretu ”Yavuz 16”).
  • ”H&J MP5” i ”MKEK MP5” (nemačko-tursku kombinaciju poznatog automata).
  • Od jurišnih pušaka Albanci koriste tri vrste ”AK-47”: originalni sovjetski, zatim ”Type 56” kineski i ”AsH 78”, svoju verziju. Postoji još jedna, unapređena verzija ”Kalašnikova” – ”AsH 82”, takođe albanska.
  • Od NATO kalibara 5,56×45 mm u naoružanju imaju: ”Beretu AR 70/90”, ”Beretu ARX 160”, ”MPT 76” (Turska) i ”MPT 55”, takođe Turska. Iz američkog arsenala imaju ”Kolt M4 A1”. 
  • Sačmaru ”Benelli M4 Super 90” koriste jedinice posebne namene i vojna policija.
  • U naoružanju se nalaze i snajperske puške ”Dragunov SVD”, ” ”H&K 417”, ”Sako TRG 22”   (Finska) u kalibru vinčester mangnum 300 i američki ”Barett M 82” u kalibru 14,7 mm.
  • Zastupljeni su i puškomitraljezi, odnosno mitraljezi: ”DŠK” albanske, sovjetske i kineske proizvodnje; ”RPD” (sovjetski), ”RPK ASh -78 tip2” (sovjetske i albanske proizvodnje), ”Heckler & Koch MG4” i ”Heckler & Koch MG5”.
  • Albanci koriste i dva podcevna bacača granata ”Bereta GLX 160” i  ”M 103” (SAD), oba s granatama 40×46 mm. 
  • Ponuda PT i PA prenosnih sredstava je skromna, shodno doktrini: ”RPG 7” u sovjetskoj, kineskoj (”Type 69”)  i albanskoj verziji (”Tip 57”). Od savremenijih sredstava raspolažu sa ”FGM-148 Javelin” i ”FIM-92 Stinger”, pored već zastarelog kineskog ”HN-5” (kopija sovjetske ”Strele”).

Pored ovog naoružanja, albanska KoV poseduje i siromašan izbor ručnih bombi (uglavnom ”RGD 5” sovjetske proizvodnje), nešto minobacača manjih kalibara i unikatni kineski VBR ”Type 63”. U artiljeriju još ubrajaju i ”Sergej”, dvocevnu varijantu ZSU -23.

Ono u čemu su popravili svoje stanje je vozni park, zahvaljujući brojnim donacijama, tako da se u albanskim garažama može videti šarenilo vozila iz Velike Britanije, SAD, Nemačke, Francuske, Češke itd.

Od borbenih vozila raspolažu s malim brojem američkih ”M 113” (130 komada), ”BMP 1” (50 sovjetskih i 17 istočnonemačkih) i 50 ”BMP-2” sovjetskih. Od tenkova raspolažu još samo sa 40 tenkova ”Type 59”, kineske verzije ”T 54/55”. 

Nešto bolje stanje je u sektoru radarske službe, jer im na raspolaganju stoje američki AN/FPS-117, turska zemaljska stanica za kontrolu BPL ”Bayraktar” i američki anti-dron sistem ”Morfius”. 

• Već smo napomenuli da se ”flota” RV sastoji od helikoptera. To su modeli ”Mil Mi8” (jedan), ”Bell 212” (SAD/Kanada, jedan), ”Eurocopter AS532 Cougar” (Francuska i Velika Britanija, četiri komada) ”Eurocopter EC145” (Francuska, Nemačka, Japan, dva komada), ”MBB Bo 105” (Zapadna Nemačka, osam komada), ”Agusta Bell 205A Irokez” (SAD, Italija, sedam komada), ”Agusta Bell 206C, SAD, Kanada, Italija, 7 komada) jedan ”AgustaWestland AW109” za VIP transport, ”Eurocopter AS350 Écureuil” (Francuska, tri komada) i ”Sikorsky UH-60 Black Hawk” (SAD, dva komada). Ukupno 36 prema poslednjim dostupnim podacima. Pored njih, Albanija poseduje i manji broj BPL ”Puma” (SAD) i ”Bajraktar” (Turska).

• Mornarica je siromašna. Obalska straža ima relativno mali broj patrolnih brodova u odnosu na dužinu obale. Većina je donacija, a ima ih ukupno 44 plovila, što nije dovoljno da pokrije sve pravce (u 24. časovnom režimu), stoga su česte pojave imigrantskih plovila.

• ”Iliria klasa” (Holandija, Albanija), četiri plovila.
• ”Type 227” (Italija), četiri plovila.
• ”Classe 2000” (Italija), sedam plovila.
• ”Drago V4000” (Italija), osam plovila.
• ”Sea Spectre” (SAD), četiri plovila.
• ”Costal patrol boat” (SAD), dva plovila i 
• ”RB-M” (SAD) pet plovila.

Sama Ratna mornarica ima samo dva broda klase ”Siman C 1297 ” italijanske proizvodnje.

Služenje vojnog roka je dobrovoljno počevši od 2010. godine, a donja granica je 19 godina. Međutim, služenje u mirovnim misijama je već obaveza i Albanija se sve više uključuje u te misije jer na taj način stiče neophodno iskustvo.

Prema najnovijim podacima ona ima između 10.000 i 14.000 vojno angažovanih lica. Devedesetih godina Albanija se rešila zastarelog kineskog naoružanja, a povećanje vojnog budžeta (što je jedan od preduslova za angažovanje u NATO) je sporo.

Na vojsku Albanija troši svega 1,5% BDP, ali ne treba sumnjati da će se i u nju, kao i u sve druge države u našem okruženju manje-više otvoreno ulagati kako bi se ojačala ukupna nadmoć NATO u ovom delu sveta.

Albanci (čitati: NATO), neće se sigurno zaustaviti na tome, jer je očigledna tendencija potpunog opoljavanja naše zemlje. Projektom ”Velike Albanije” ne bismo se bavili u ovom tekstu, mada je direktno povezan za vojnim jačanjem našeg formalnog suseda. Najkraće rečeno – trojanski konj stoji na otvorenom i ne krije svoje namere.