Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, jedinice zapadnih specijalnih snaga su već prisutne u Ukrajini, iako to nije zvanično saopšteno. Informacija, koja se poziva na visokog evropskog vojnog zvaničnika, naglašava nezvaničnu umešanost Zapada u ukrajinski sukob i želju da se stvori „neizvesnost“ u odnosima sa Rusijom.
„Svi znaju da su zapadne specijalne snage prisutne u Ukrajini, samo što to nisu zvanično objavili“, navodi se u publikaciji.
Izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućnosti slanja vojnih kontingenata u Ukrajinu doživljavaju se kao deo ove strategije.
Na nedavno održanoj konferenciji u Parizu, koju je inicirao Makron, razgovaralo se o podršci Ukrajini. I pored razgovora o mogućnosti slanja vojnika, nije postignut konsenzus među učesnicima sastanka, uključujući predstavnike Nemačke, Velike Britanije, Poljske, Danske i Holandije.
Naknadne izjave vlasti mnogih evropskih zemalja ukazivale su na to da nema namere da se pošalju vojni kontigenti u pomoć Kijevu, međutim nije najjasnije koliko zemalja se protivilo a koliko je podržalo predlog.
Francuska je pokušala da razjasni svoj stav, pri čemu je ministar spoljnih poslova Stefan Sejourne insistirao da “vojno prisustvo Zapada u Ukrajini ne bi predstavljalo saučesništvo u sukobu”. Ministar odbrane Sebastijen Lekornu rekao je da nema govora o ratu sa Rusijom, ističući normalnost razmišljanja o dodatnoj pomoći Ukrajini.
Reakcija Kremlja na Makronove reči bila je oštra. Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da će takve akcije neminovno dovesti do direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a, smatrajući da je razgovor o slanju trupa u Ukrajinu važan novi trenutak u razvoju situacije.
Međutim, treba napomenuti da informacije o prisustvu stranog vojnog osoblja u zoni sukoba kruže već dosta dugo. Još prošle godine je javljeno da bi oficiri NATO-a mogli biti na teritoriji preduzeća AzovStalj, a potpukovnik narodne milicije Luganjske Narodne Republike, Andrej Maročko prijavio je navodni dolazak karijernih NATO oficira u oblast Harkova.
Međutim, ova informacija nije dobila nikakvu zvaničnu potvrdu od ruskog Ministarstva odbrane, niti bilo koje druge strane, već da se u sukob su uključeni strani plaćenici, ali ne i regularne trupe NATO-a.
Sa druge strane, da će presudna odluka o Ukrajini biti doneta tokom 2024. godine, izjavio je britanski pukovnik koji veruje da će, ukoliko ruske oružane snage ozbiljno napreduju, a Ukrajina propadne, Severnoatlantska alijansa biti prinuđena da pošalje trupe.
Sjedinjene Države shvataju opasnost slanja trupa svojih saveznika u Ukrajinu
U kontekstu stalnih tenzija između Rusije i Zapada, ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov govorio je o potencijalnoj pretnji koju predstavlja moguće raspoređivanje trupa zapadnih saveznika u Ukrajini.
On je naglasio da takve akcije mogu dovesti do ozbiljnih i nepoželjnih posledica, posebno u kontekstu hibridnog rata koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije. Antonov je ukazao na provokativne izjave američke vojske koje bi, prema njegovom mišljenju, mogle da pogoršaju situaciju i izrazio zabrinutost zbog diskusija među evropskim zemljama o mogućnosti slanja svojih vojnih snaga u Ukrajinu.
Prema rečima diplomate, Pentagon mora da zapamti osnove međunarodne politike i da uzme u obzir posebnu odgovornost Rusije i SAD za globalnu stratešku stabilnost.
Antonov je takođe skrenuo pažnju na izveštaj američke vojske, koji je Rusiju nazvao „neprijateljem“, izražavajući duboku zabrinutost zbog toga. On je istakao važnost vraćanja principu nedeljivosti bezbednosti kao jedinom načinu sprečavanja sukoba.
Situacija je eskalirala nakon što je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson izjavila da SAD ne nameravaju da šalju trupe da učestvuju u neprijateljstvima u Ukrajini.
Saopštenje je usledilo nakon konferencije u Parizu koju je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron da podrži Ukrajinu, gde se razgovaralo o mogućnosti slanja vojnika, ali kao što smo naveli, nije postignut konsenzus.