Odgovarajući na pitanje predstavnika medija, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine general Kiril Budanov je izjavio da „Aleksej Navaljni nije ubijen u ruskoj koloniji – on je sam preminuo.”
Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe je naglasio da je smrt Navaljnog zapravo nastala od naglog pogoršanja zdravlja – krvnog ugruška.
„Možda ću vas razočarati, ali ono što znamo, to je da je umro od krvnog ugruška“ istakao je Budanov.
No, Budanov je u daljim odgovorima još više šokirao dopisnike zapadnih medija. Naime, napomenuo je da informacije koje su se pojavile o prisustvu balističkih raketa dugog dometa iz Irana u Oružanim snagama Rusije ne odgovaraju stvarnosti.
U suštini, one uopšte ne postoje (u naoružanju ruskih snaga). Što se tiče dostupnosti Moskve slične municije koju proizvodi Severna Koreja, ona je inače bila veoma mala i praktično ne postoji.
„Rusija nema iranske rakete, a za udare je korišćeno samo nekoliko raketa severnokorejske proizvodnje, i to u malim razmerama“ objasnio je Budanov.
Naime, Rojters je iz Dubaija, 27. februara, na osnovu 6 izvora, objavio da je Iran obezbedio Rusiji veliki broj moćnih balističkih raketa zemlja-zemlja.
Iranska nabavka od oko 400 projektila uključuje uključuje one iz porodice balističkog oružja kratkog dometa Fateh-110, kao što je Zolfaghar, navodno su rekla tri (uvek anonimna) iranska izvora.
Ova mobilna raketa je sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti od 300 do 700 km. Iransko ministarstvo odbrane i Revolucionarna garda odbili su da komentarišu ove navode. Rusko ministarstvo odbrane takođe nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Prema jednom iranskom izvoru, naravno opet anonimnom, isporuke su, navodno, počele početkom januara, nakon što je dogovor finalizovan na sastancima održanim krajem prošle godine između iranskih i ruskih vojnih i bezbednosnih zvaničnika u Teheranu i Moskvi.
Anonimni iranski vojni zvaničnik rekao je da su radilo o najmanje četiri pošiljke projektila i da će ih biti još u narednim nedeljama.
Drugi visoki iranski zvaničnik potvrdio je da su neki od projektila poslati u Rusiju brodom preko Kaspijskog mora, dok su drugi prevezeni avionom. Četvrti izvor, upoznat sa materijom, potvrdio je da je Rusija nedavno dobila veliki broj projektila od Irana.
No, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je početkom januara 2024. godine rekao da su Sjedinjene Države zabrinute da je Rusija blizu nabavke balističkog oružja kratkog dometa od Irana, pored raketa koje su već nabavljene iz Severne Koreje ali da nema sigurnih potvda o ovoj transakciji.
„Sa naše strane, mi ćemo ovo pitanje izneti pred Savet bezbednosti UN i sprovešćemo dodatne sankcije Iranu. Dalje opcije odgovora koordiniraćemo sa našim saveznicima i partnerima u Evropi i drugde“.
Da bi prekinuo spekulacije, Iran je 23. februara rekao da nije dao balističke rakete Moskvi. Saopštenje je usledilo nakon oštrog upozorenja SAD o teškim posledicama ovakvog čina.
„Pored zakonskih ograničenja prodaje balističkih projektila, Iran je i moralno obavezan da se uzdrži od transakcija oružja tokom sukoba između Rusije i Ukrajine kako bi sprečio podsticanje rata“, saopštila je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama u postu na Platformi X. „(Iran) se čvrsto pridržava međunarodnog prava i Povelje UN“.
Samo dan ranije, 22. februara, i Džon Kirbi je tokom brifinga za štampu izjavio da Vašington nije dobio dokaz da su rakete prebačene iz Irana u Rusiju.
Suprotno Rojtersu, ukrajinski Defence Express je još 22 januara pisao da 400 balističkih projektilaisporučenih iz Irana Rusiji ne izgleda baš kao realna cifra. Do tada nije bilo zvaničnih informacija o iranskom transferu 400 balističkih projektila familije Fateh-110 u Rusiju.
Nešto slično je mesec dana ranije, 4. januara 2024, izjavio i Kirbi: iako u to vreme nije zabeležen nijedan transfer raketa, pregovori o njima su u to vreme bili prilično aktivni.
„Javno smo izjavili da Rusija nastoji da nabavi balističke rakete kratkog dometa od Irana. U ovom trenutku ne verujemo da je Iran Moskvi isporučio balističke rakete kratkog dometa. Međutim, Sjedinjene Države su zabrinute da Rusi i dalje aktivno pregovaraju o nabavci ovih raketa“.
Iako se o mogućnosti prebacivanja iranskih projektila Fateh-110 i Zolfaghar u Rusiju pregovaralo još od jeseni 2022. godine, one u to vreme nisu bile prenete u Moskvu. No, u međuvremenu se mnogo toga promenilo i to ne na pozitivan način za „civilizovani svet“.
Severna Koreja je prebacila slične rakete Ruskoj federaciji uprkos svim međunarodnim sankcijama i rezoluciji UN. No, Pjongjang se nije suočio sa adekvatnim posledicama ovog poteza.
Odsustvo bilo kakvog efikasnog odgovora na postupke Severne Koreje Teheranu može zvučati kao ohrabrujući signal. To znači da verovatnoća iranskog transfera balističkih projektila u Rusiju permanentno raste.
Ključna informacija o iranskim balističkim raketama namenjenim Rusiji je ona da se radi o skoro 500 projektila.
Istovremeno, (zapadne sile) nemaju informacije o iranskim kapacitetima za proizvodnu projektila Fateh-110. Reč je o iranskoj balističkoj raketi zemlja-zemlja koju još od 2002 godine proizvodi Iranska organizacija za vazduhoplovnu industriju.
Budanovljeve reči izazvale veliki odjek i na Zapadu i u Ukrajini, jer su protiv linije koju predstavlja demokratska administracija američkog predsednika Džoa Bajdena.
U nedostatku da objasne ovakve izjave Budanova, neki korisnici Interneta ovo ovjasnili kao malu osvetu zvaničnog Kijeva Vašingtonu zbog usporavanja u isporukama pomoći!
Fateh-110
Fateh-110 je navodno razvijen na bazi iranske nevođene artiljerijske rakete Zelzal-2. S druge strane, ne može se poreći da su ruske baističke rakete tehnički superiornije od iranskih.
Umesto da koriste kontrolu vektora potiska (TVC) i lansiranje iz kanistera za upravljanje, Iranci nastavljaju da koriste peraje i kablovske kanale. Oni nemaju ABM (anti-ballistic missile, anti-balističke rakete) mogućnosti izbegavanja, kao što je manevrisanje pri kraju leta; tako je njihova balistička putanja predvidljiva.
No, neki proruski blogeri sugerisali su da je Rusija spremna da nabavi iranske rakete jer želi da štedi svoje Iskandere, a da ipak sa visokom precizošću napada ukrajinske ciljeve. Upotreba iranskih raketa, prema njihovim rečima, omogućila bi Moskvi da nadvlada ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane.
Dok Iran ima neverovatnu raznolikost balističkih projektila u različitim stanjima raspoređivanja, raketa na čvrsto gorivo Fateh-110 je verovatno najvažnija.
Od testiranja 2001. godine, Iran je napravio četiri uzastopne generacije (nazvane od -110A do -110D od strane zapadnih “posmatrača”), svaka sa većim dometom i/ili preciznošću.
Najnoviji Fateh-110D i prethodni Fateh-110C imaju maksimalni deklarisani domet od 300 kilometara. Oni se mogu služiti GPS satelitima GLONASS ili BEIDOU a tu je i kvalitetniji lasersko-žiro inercijalni sistem za navođenje.
Projektil, koji ima bojevu glavu od 650 kilograma, mogao bi pasti u proseku u prečniku od 15 metara od naznačene mete. Iran je 2018. godine koristio projektile Fateh da izvrši izuzetno precizan napad na kurdski politički štab u Iraku.
Model Fateh-313 većeg dometa navodno je korišćen za bombardovanje američke vazdušne baze u Iraku 2020. godine.
Zolfaghar
Veća raketa Zolfaghar, koja koristi laganu konstrukciju sa namotanim filamentom, ima značajno povećanje dometa na 700 kilometra i opciono može da nosi 30 kasetnih podmunicija.
Navodno jednako precizan kao i Fateh-110, Zolfaghar je pokazao veoma lošu preciznost prilikom napada na snage ISIS-a u Maiadenu u Siriji 2018. Međutim, Iran je razvio raketu većeg dometa Dezful zasnovanu na Zolfagharu.
I Fateh-110 i Zolfaghar se mogu montirati na kamione, a mogu se lansirati u relativno kratkom roku pošto koriste čvrsto gorivo. Ta činjenica ih čini težim za lov i uništavanje.
