Litvanija: Zapad ne treba da čeka „drugi Perl Harbor“, Rusija bi mogla iznenada da napadne NATO

Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis upozorio je da bi Rusija mogla pokrenuti iznenadni napad na zemlje NATO-a i naglasio “važnost jedinstva širom alijanse za odbranu svojih država članica”.

„Najveći problem je što ne znamo koliko nam je vremena ostalo. Nadamo se da Ukrajina zaustavlja Rusiju daleko, hiljadama kilometara od Nemačke ili Litvanije. Međutim, realnost je da Rusija može da prikupi još 400.000 vojnika. Oni proizvode nove tenkove i novo oružje. Imamo veoma agresivnog suseda koji namerava da prkosi NATO-u. Moramo se pripremiti za ovo“, rekao je Landsbergis u intervjuu za nemačko glasilo ZDF, a prenose ukrajinska.

Landsbergis je rekao da Zapad ne treba da čeka na „drugi Perl Harbor“.

„Ne možemo da čekamo da Rusija zapravo napadne svaku evropsku zemlju na jugu, severu, istoku i zapadu. Rusija to može. Naša bezbednost je međusobno povezana – ako je Litvanija ugrožena, ugroženi su i drugi delovi Evrope. Moramo biti ujedinjeni da se odbranimo“, tvrdi Landsbergis.

Otvorivši oči svojim partnerima o takvim pretnjama, on je pozvao Zapad da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini, koja je pod ruskim napadom, a posebno je pozvao Nemačku da obezbedi krstareće rakete dugog dometa Taurus.

„Ukrajini je potrebna podrška da bi stekla prednost nad Rusijom. Nemačka svakako ima neverovatnu opremu koju bi mogla da isporuči Ukrajini“, reče on.

U januaru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao nešto slično. Izjavio je da bi Alijansa trebalo da se pripremi za ruski napad na zemlju NATO-a u narednih 5-8 godina.

„Skoro svaki dan čujemo pretnje iz Kremlja… tako da moramo da uzmemo u obzir da bi Vladimir Putin čak mogao da napadne neku zemlju NATO-a “, rekao je tada Pistorijus za nemački Der Tagesspiegel.

Iako je ruski napad malo verovatan „za sada”, ministar je dodao: „Naši stručnjaci očekuju period od pet do osam godina kada bi to moglo biti moguće”.

U svetlu događanja na relaciji Moskva-Kijev, neki susedi pojačali su svoju agresivnu retoriku protiv Rusa – uključujući posebno Poljsku i baltičke države bivšeg SSSR-a, mnoge članice NATO-a i Moldaviju – što paralelno ide pod ruku za opravdanim dodatnim naoružavanjem, dok visoki evropski zvaničnici svakodnevno upozoravaju na rizik od velikog sukoba.

Estonska spoljna obaveštajna služba, primera radi, smatra da se Rusija sprema za vojnu konfrontaciju sa Zapadom u narednoj deceniji. Poslednjih nedelja i jedan broj evropskih zemalja članica NATO-a, predaleko od Rusije, upozorio je na rizik od ruske agresije u bliskoj budućnosti.

Nemački ministar odbrane: Dva odsto za odbranu nije dovoljno, potrebno nam je više

Prema rečima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, zemlje Severnoatlantske alijanse moraće da troše na odbranu više od dva odsto BDP-a, koliko su se države NATO dogovorile da čine pre 10 godina.

Kako prenosi isti Tagesspiegel, Pistorijus je to rekao na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u subotu.

“Dovoljno sam realan da priznam da verovatno dva odsto neće biti dovoljno u narednim godinama”, rekao je socijaldemokratski ministar, o kome mediji spekulišu da će oteti tron kancelara Olafu Šolcu.

Prema Pistorijusu, ne radi se o brojevima, već o tome da se osigura da države Alijanse imaju „dovoljno novca“ za odbranu. Ministar je podsetio da su se zemlje NATO-a na samitu 2014. dogovorile sa dva odsto BDP-a, precizirajući da je to donja granica.

„Svi su u međuvremenu shvatili da ovo može biti samo polazna tačka. Treba nam više. Dva odsto može biti samo početak“, rekao je on. On je istakao da bi moglo biti dovoljno tri ili tri i po odsto BDP-a, ali da će to zavisiti od međunarodne situacije, ali i od stanja privrede zemalja članica.

Nemačka bi prvi put ove godine trebalo da dostigne dogovorenih dva odsto zbog trošenja na naoružavanje Ukrajine.