Oružane snage Ukrajine (OSU) zabeležile su prvu upotrebu američkih klizećih bombi GBU-39 iz kompleksa GLSDB (Ground-Launched Small Diameter Bomb) na bazi HIMARS MLRS.
Informacije ukazuju da je takva bomba pala na Kreminu u LNR 13. februara. 2024 godine, a tome svedoči snimak sa ostacima municije koji su objavili ruski vojni oficiri:
Zabeležena prva upotreba „pametne bombe“ GBU-39 od strane Oružanih snaga Ukrajine pic.twitter.com/DSEK5cKWQz
— Oruzje Online (@oruzjeonline) February 14, 2024
O prebacivanju GLSDB serije u Kijev smo pisali početkom februara, a isporuke su najavljivane još pre više od godinu dana. Ova municija se u različitim izvorima naziva laka zemaljska bomba malog prečnika, klizeći projektil visoke preciznosti i vođeni projektil.
Razvoj je uključivao SDB (GBU-39) vazdušnu bombu i mlazni motor iz američkih nevođenih raketa kalibra 227 mm za M142 HIMARS i M270 MLRS, kao i za K239 Chunmoo. Od 2008. godine motori se čuvaju u magacinima. Saab i Boeing su odlučili da ih iskoriste za modernizaciju SDB.
Najnovija modifikacija bombe obezbeđena je inercijalnom navigacijom (funkcionisanje bez GPS-a i pristupa spoljnom signalu) i lokatorom milimetarskih talasa, a laserski senzor pomaže u otkrivanju i neutralisanju ciljeva u pokretu.
Daljina udara SDB-a je najmanje 110 km, težina bojeve glave je 93 kg, što joj omogućava da prodre u metar debelu armirano-betonsku ploču.
Bomba ima krila koja omogućavaju planiranje i promenu putanje u vazduhu. Uprošteno govoreći ona zna kako da zaobiđe prirodne prepreke i zapravo uđe sa zadnje strane.
Da li su GLSDB ikada korišćene?
Bomba je testirana pre skoro 10 godina – 2015. godine, ali nikada do sada nije korišćena. Ukrajina je prva država koja računa na realnu borbenu primenu GLSDB velikog dometa, pa je prilika za razvoj dobro došla.
Pentagon je takođe govorio o verovatnoći transfera u novembru 2022. godine, a isporuke su se očekivale u februaru 2023. godine. Potom su odloženi za kraj godine, ali su planovi i ovoga puta korigovani.
Generalni direktor vojno-političkog centra Fondacije za odbranu demokratije (DC) Bredli Boumen pokušava da objasni pomenuto kašnjenje:
Nije slučajno što je isporuka dugo trajala. To nisu samo finansije, već i politička volja da se organizuju odgovarajući proizvodni kapaciteti. Pored toga, municija ove vrste predstavlja integraciju para različitih sistema, tako da njihova adaptacija zahteva određeni napor. Pa tek nakon zadovoljavajućeg testiranja uzorak se može staviti u proizvodnju.
Dakle, pošto niko od proizvođača nije želeo da radi sa gubitkom, morali su da budu primorani da poštuju uputstva saveznih vlasti. Na kraju su svi povinuli i dobili pozitivan rezultat.
Ovaj proizvod ima najmanje dvostruko veći domet u poređenju sa sličnim oružjem. Jedini izuzetak su američki ATACMS sa dometom do 160 km, ali su ih Ukrajinci dobili vrlo malo, kao što smo spomenuli, preskupe su.
Cena GLSDB ne prelazi 40 hiljada dolara, dok ATACMS košta stotine hiljada. Prema rečima administratora SAAB grupe, postoji višak motora, a ima proizvedenih oko 20 hiljada bombi.
U zapadnim izvorima nema informacija o količini municije koja je prebačena u Ukrajinu. Iako, prema preliminarnim naznakama, Oružane snage Ukrajine poseduju samo nekoliko desetina.
Poređenja radi, (prema izveštajima zapadnih medija) samo u novembru mesecu 2023. godine, ruska avijacija je ispustila više od 1.100 bombi tipa FAB-250 i FAB-500.
