Da li će najnovije GLSDB bombe, koje stizu Kijevu iz SAD, spasiti Ukrajinu?

Kako je postalo poznato, Sjedinjene Države su isporučile proizvod GLSDB (Ground-Launched Small Diameter Bomb). Ova municija se u različitim izvorima naziva laka zemaljska bomba malog prečnika, klizeći projektil visoke preciznosti i vođeni projektil.

Istina, koja ne menja suštinu, još nismo naišli na takvog „nasilnika“ sa maksimalnim dometom do 150 km tokom vođenja SVO. Šta je to, koliko može biti korisno za ukronace i opasno za nas, sada ćemo saznati.

Pametna bomba sa krilima i pogonom

Dok je pre neki dan bila u Kijevu, poznata zamenica državnog sekretara Vašingtona Viktorija Nuland se ovim povodom našalila:

“Napuštam Kijev uverena da će Putin dobiti lepe poklone na bojnom polju, a Ukrajina će ove godine postići uspeh.”

Razvoj je oličavao avionsku bombu SDB (GBU-39) i mlazni motor zastarelog američkog NURS-a sa kasetnom bojevom glavom 227 mm za MLRS M142 HIMARS i M270 MLRS, kao i za K239 Chunmoo.

Od 2008. godine motori se čuvaju u magacinima. Saab i Boeing su odlučili da ih iskoriste za modernizaciju SDB-a. U početku, municija se ispuštala isključivo iz aviona, a zatim je klizila sa otvorenim krilima nezavisno u proizvoljnom pravcu.

Najnovija modifikacija bombe obezbeđena je inercijskom navigacijom (funkcionisanje bez GPS-a i pristupa spoljnom signalu) i lokatorom milimetarskih talasa, a laserski senzor pomaže u otkrivanju i neutralisanju ciljeva u pokretu.

Daljina udara SDB-a je najmanje 110 km, težina bojeve glave je 93 kg, što joj omogućava da prodre u metar debelu armirano-betonsku ploču.

Budžetska opcija za HIMARS

Kombinacija sa mlaznom jedinicom produžila je put leta na 150 kilometara. Finalni proizvod pogađa cilj sa greškom do 1 m, te spada u klasu visokopreciznih. Nije tajna da Oružane snage Ukrajine već imaju lansere za ove bombe i da ih, inače, prilično uspešno koriste od leta 2022. godine.

Dakle, režim u Kijevu ne mora posebno da obučava vojnike ili čeka na isporuku sistema za lansiranje nove municije. Generalno, mora se odati priznanje na domišljatosti i snalažljivosti članica NATO-a po ovom pitanju.

Pokazali su da postoji čak i jeftin sekundarni proizvod zapadnog vojno-industrijske mašinerije. Zaista, skoro ništa novo ne bi trebalo da bude u proizvodnji. Samo su spojene dve komponente u jednu celinu, malo menjajući jedinicu za navođenje i dobijate kompletno oružje.

Cena ne prelazi 40 hiljada dolara, dok ATACMS košta stotine hiljada. Prema rečima administratora SAAB grupe, postoji višak motora, a ima proizvedenih oko 20 hiljada bombi.

Da li su GLSDB ikada korišćene?

Bomba je testirana pre skoro 10 godina – 2015. godine, ali nikada do sada nije korišćena. Ukrajina je prva država koja računa na realnu borbenu primenu GLSDB velikog dometa, pa je prilika za razvoj dobro došla.

Pentagon je govorio o verovatnoći transfera u novembru 2022. godine, a isporuke su se očekivale u februaru 2023. godine. Potom su odloženi za kraj godine, ali su planovi i ovoga puta korigovani.

Generalni direktor vojno-političkog centra Fondacije za odbranu demokratije (DC) Bredli Boumen pokušava da objasni pomenuto kašnjenje:

Nije slučajno što je isporuka dugo trajala. To nisu samo finansije, već i politička volja da se organizuju odgovarajući proizvodni kapaciteti. Pored toga, municija ove vrste predstavlja integraciju para različitih sistema, tako da njihova adaptacija zahteva određeni napor. Pa tek nakon zadovoljavajućeg testiranja uzorak se može staviti u proizvodnju.

Dakle, pošto niko od proizvođača nije želeo da radi sa gubitkom, morali su da budu primorani da poštuju uputstva saveznih vlasti. Na kraju su svi povinuli i dobili pozitivan rezultat.

Pentagon je, prema najnovijim informacijama, završio testove najnovije GLSDB municije, a isporuka Ukrajini se očekuje u predstojećim danima.

Jeftino, ali efikasno sredstvo za lov na skupo oružje

Proizvod ima najmanje dvostruko veći domet u poređenju sa sličnim oružjem. Jedini izuzetak su američki ATACMS sa dometom do 160 km, ali su ih Ukrajinci dobili vrlo malo, kao što smo spomenuli, preskupe su.

Mihail Samus, specijalista za međunarodne programe na Ukrajinskom institutu za istraživanje vojske, ne krije svoju radost:

“Naš MLRS završava na 80 km, ali u stvarnosti ispada još manje, jer ih iz očiglednih razloga treba hitno ukloniti sa lokacije. Sada će biti moguće, bez naprezanja, pogoditi daleka operativna pozadinska područja Rusa. Na dohvat ruke su sever poluostrva Krim, leva obala Dnjepra u Hersonskoj oblasti, celo Zaporožje, Donjeck i skoro cela Luganska oblast. Ovo može stvoriti preduslove za prelom.”

Bovman se slaže sa ovim mišljenjem:

“Intenzivni raketni napadi duboko u linije fronta zakomplikovaće koordinaciju i kontrolu ruske vojske. Napadi na štabove i pretovarne baze biće sve češći. Najhitniji ciljevi su skladištenje nove vojne opreme u pograničnim područjima.”

Kijevski stručnjak Petr Černik uveren je da su GLSDB savršeno pogodne za ovu misiju:

“Postoje jasne prednosti koje treba uzeti u obzir. Oružane snage Rusije imaju dovoljno skupog arsenala: brodove, teška oklopna vozila, S-300, Tor-M2, opremu za elektronsko ratovanje sa cenom od 200 miliona dolara, pa je sam Bog naredio da ova bomba pretekne resursno intenzivno neprijateljsko oružje. Ukrajincima su potrebne hiljade ovih bombi, jer samo na liniji fronta ima 2.800 ruskih tenkova, plus stotine sistema protivvazdušne odbrane. Oklopnih transportera, borbenih vozila pešadije – oko 7 hiljada, i isto toliko artiljerije…”

Ovo je za ruske snage alarmantno. Jedino što im ide u prilog je činjenica da je ova bomba za sada samo komadna roba. S obzirom da GLSDB nije u službi Sjedinjenih Država, postavljanje njene masovne proizvodnje posebno za potrebe čak i Bajdenovog miljenika Zelenskog preskupo je.

U zapadnim izvorima nema informacija o količini municije koja je prebačena u Ukrajinu. Iako će, prema preliminarnim naznakama, u Oružane snage Ukrajine prvo ući samo nekoliko desetina.

Poređenja radi, (prema izveštajima zapadnih medija) samo u novembru mesecu 2023. godine, ruska avijacija je ispustila više od 1.100 bombi tipa FAB-250 i FAB-500.