U svetu postoje i aktivno učestvuju na aeromitinzima 65 akro-grupa. Najviše ih imaju SAD (7), Velika Britanija (5), Kina (4) i Indija (3), a značajan broj ih ima i po dve. U korišćenju letelica vlada neverovatno šarenilo – od vrhunskih borbenih aparata za prevlast u vazduhu, preko helikoptera, jedrilica, do klasičnih školskih aviona – mlaznih i klipno-elisnih.
Svi oni su veoma atraktivno dekorisani, veoma često u bojama nacionalne zastave. Sve ove formacije su u vlasništvu RV, s izuzetkom grupe ”Victors” (Belgija) koja je do 2004. godine bila aktivna, leteći na lakim klipnim niskokrilcima ”Pipers PA 28 Cherokiee”.
Nekada aktivne akrogrupe (mestimično vojne, delom građanske) takođe imaju poduži spisak; njih, čak 53. Gužva na nebu i na aeromitinzima (ekonomski razlozi, ali i resursi letelica) naterali su neke zemlje da se odreknu akrogrupa. Najviše je ”ugašeno” akrogrupa u Velikoj Britaniji (18) i u Kanadi (4). Kao jedinstvena izdvaja se grupa USAF pod nazivom ”Four horces” (četiri konja) koju sačinjavaju četiri trransportna aviona ”Lokid C-130A” koji lete samo formacijski, bez koreografija.
Akro-grupe su reprezentacija svakog ratnog vazduhoplovstva, pod uslovom da je ono u mogućnosti da odvoji avione za tu svrhu i dodatno specijalizuje i optereti obavezama svoje vrhunske pilote. U tom slučaju, njihova glavna obaveza bila bi upravo letenje u akro grupama. U svetu ih različito zovu.
Načešći nazivi su display teams ili aerobatic team. Njihov osnovni zadatak je da vrhunskom pilotažom u grupi pokažu koliko i kako su ovladali tehnikom, sinhronizovanim letenjem i mogućnostima aviona. Kada to savladaju, sledi ono zbog čega su vežbali – pokazivanje veštine na brojnim avio-skupovima, sajmovima, letačkim programima.
Cilj je, naravno, demonstracija mogućnosti RV određene zemlje. Ponekad se ti prikazi mogu pretvoriti, uz divljenje publike, u scensko-zabavljački, pa i cirkuski program, ali sve to ima za cilj već rečeno – da se pokaže nadmoć određenog RV.
Pri tom ne treba zaboraviti (iz iskustva nekih nesreća) da je reč o najrizičnijem mogućem poduhvatu, gde hiljaditi delić sekude može da dva ili više aviona pretvori u buktinju. U ovom tekstu ćemo se baviti ruskim akro-grupama.
Njihova specifičnost što pri tom koriste standardne avione koji imaju svoje specifičnosti (težinu, intertnost, itd), pa je grupno letenje utoliko teže. U drugom delu teksta bavićemo se i ostalim akro-grupama jer ih ima raznih vrsta. Mogu biti helikopterske, jedriličarske, civilne i, naravno, vojne.
Početkom tridesetih godina, u isto vreme kad su i Francuzi osnovali svoju akro-grupu (”Patrouille de France”) nad Crvenim trgom blistala je ”Crvena petorka” koja je koristila ”I-16”. U njoj su se nalazili tada svetski poznati piloti Valerij Čkalov (prvi pilot koji je preleteo Severni pol),Stjepan Suprun i drugi.
Istoričari avijacije saglasni su da tih godina nigde u svetu nije bilo takvih pilota i tako uhodane grupe. Posle Drugog sv. rata u SSSR, ali i u drugim državama, ponovo je pokrenuta ideja da se naprave reprezentativne akro-grupe. Kandidata (a i aviona) bilo je mnogo jer su ratna iskustva u prvi plan izbacila stotine, pa i hiljade veoma veštih pilota.
Sovjeti su koristili klipne aviona ”La-9” (NATO kod – ”Fritz”) i reaktivne ”MiG-15” (NATO kod ”Fagot”). Službeno, ove grupe su nazivane kursom više pilotaže. Ova škola je dobila na atraktivnosti pojavom aviona ”Mig-21” (”Fishbed”). Konukrencija je bila velika, pa je za glavnu grupu konkurisalo više grupa od po devet aviona. Međutim, šezdesetih godina, u jeku Hladnog rata, sve ove grupe su bile ukinute.
Razlog? Voluntarsta, najverniji saradnik Staljina i njegov najveći kritičar (kada je seo u njegovu fotelju), Hruščov, imrepsioniran mogućnostima raketa, nije video perspektivu borbene avijacije u budunoćnosti! Njega je, na sreću RV, istorija brzo sklonila sa svoje pozornice, pa je 1991. godine komandant RV Moskovskog vojnog okruga general-lajtant Nikolaj Antoškinin formirao akro-grupu. Razlog formiranja?
Pored uobičajenih razloga koji su vezani za aero-mitinge, glavni razlog je bila je pojava tada revolucionarnog aviona ”Su-27” (”Flanker”). Reč je, kao što znamo o teškom lovcu za prestiž u vazduhu, koji je svojim manevarskim mogućnostima zadivio svet – pa i tržište.
Nije ni čudo što se ovaj avion brzo proslavio u akrobatskom letenju. Grupa se službeno zvala ”AGVP” ( авиационная группа высшего пилотажа – letačka grupa više pilotaže) ”Ruski vitezovi” ( “Русские витязи”). I zaista, piloti koji su uspeli da uđu u glavni i rezervni sastav te grupe, bili su pravi nebeski vitezovi.
Grupa je zvanično formirana petog aprila 1991. godine iz sastava prve eksadrile 234. gardijskog Proskurovskog lovačkog puka koji je kasnije preformiran u 237. puk. On se od samog početka bazira u legendarnoj bazi Kubinka (najvećoj bazi Moskovske oblasti) u čijoj blizini se nalazi jedan od najvećih avio-muzeja na svetu.
Posle samo mesec dana, šestog maja 1991. godine na osnovu istog sastava, prve eskadrile 234. gardijskog puka Proskurovskog lovačkog puka preformiranog u 236. puk i još uvek je baziran u Kubinki, zvanično je formirana i eskadrila ”Striži”. Naziv je dobila po ptici koja ima piskav glas. Međutim, nije samo to odlučivalo.
S obzirom na već poznatu podelu na teške i lake lovce (”Su-27” i ”MiG-29”, prirodno je bilo da ova eskadrila dobije ime po ptici iz roda lastvica – maloj, brzoj i veoma okretnoj, što je simbolizovao i ”MiG-29” kad se pojavio. Pored profesionalnog cilja, da se na osnovu iskustava tih pilota unapredi ukupna pilotaža ruskih pilota, grupe su imale zadatak i da predstave novi ”imidž” Rusije kao otvorene države koja stremi demokratiji i partnerstvu, a ne konfrontaciji.
Međutim, u tim, profesionalnim i medijskim motivima bio je jedan dobro zamaskiran detalj – trebalo je novom rukovodstvu pokazati na šta su sve spremni domaći avioni i piloti. Niko to nije posebno politički tražio ili nametao, ali su piloti Kubinke svojim unutrašnjim osećanjem znali da su novoj Rusiji potrebni upravo tada.
I, za razliku od intertnih političara, spremnih na svakakve dogovore i ”kompromise”, pogodili su tačno u centar! Na svim aero-mtinzima oni su predstavljali glavnu tačku, a bez njih su ti mitinzi bili siromašniji. To je bio svetski trijumf ruskih lovaca, ali i vreme kada su se događale i tragedije, neminovne kod tako riskantnih nastupa.
Setimo se samo grupe ”Frecce Tricolori” i tragedije u bazi Ramštajn 1988. godine kada je poginulo 70 a povređeno preko 300 ljudi. Pri tom su Italijani leteli na školskim avionima, posebno olakšanim i pripremljenim za ovakve letove, za razliku od ruskih koji su koristili avione iz stroja, bez ikakvih izmena!
Kada su u svetu prvi put saznali za ”Ruske vitezove”? Već 24. avgusta 1991. godine, na prvom aero-mitingu u Poljskoj svoj pojedinačni program, kao najavu postojanja grupe, izveo je komandir Vladimir Baženog iznad aerodroma u Pozanju. To je bila početna tačka za stvaranje imidža ”Vitezova”. Stručnjaci ‘Suhoja” su, na osnovu iskustava sa ”živog” nastupa, za manje od mesec dana uspeli da prilagode trupne avione za figure najviše pilotaže.
Prvi grad u kome su prikazali svoje veštine bio je austrijski Celtveg (Zeltweg), a zatim je nastupila i glavnom gradu Slovačke – Bratislavi. U seprembru 1997. godine grupa je bila u prijateljskoj poseti Francuskoj gde je učestovala u proslavi 55.godišnjice puka ”Normandija – Njemen” koja je postala čuvena na sovjetskom ratištu. Tada su Rusi svoja iskustva i znanja podelili s grupom aviona ”F-1 miraž”, a nešto kasnije i sa službenom grupom RV Francuske ”Patrouille de France” koja leti na avionima ”Alpha Jet”.
Neka ostane zabeležen i najatraktivniji nastup: u večernjim satima, tokom praznovanja 850. godišnjice Moskve, grupa ”Ruski vitezovi” noću su izvodili figure kreirane laserskim veštinama Žana Mišela Žara, poznatog kompozitora elektronske muzike.
U jesen 1991. godine ”Ruski vitezovi” izazvali su senzaciju u britanskoj bazi Skempton. Britanci su promenili program, oduševljeni prikazanim i zamolili pilote da u poretku prelete kraljevski zamak u Škotskoj gde je živela kraljica majka. U istoj bazi, ”Ruski vitezovi” prikazali su šou s engleskom akrogrupom ”Red Arrows”. Zaređali su trijumfalni nastupi na avio-salonima ”LIMA 1991” u Maleziji, Portlandu (SAD) 1992. godine, Francuskoj, Kanadi, Istočnoj Evropi, Kini, Češkoj, Indiji.
I kod Rusa važi izreka da je ”teško u svom selu vladika biti” pa su se ”Vitezovi” zvanično pojavili u Rusiji tek na aero-salonu ”MAKS 93”. Trećeg septembra, na Dan Moskve, tokom 42 minuta prikazali su gotovo nezamislive kombinacije figura najvišeg pilotaža. Uradili su to za svoju redovnu platu, a Moskovljani i gosti iz celog sveta bili su fascinirani.
Nije bilo baš uvek trijumfalno, pošto je grupni let visokorizičan. Početkom 1995. prilikom povratka iz Malezije sa salona ”LIMA 95”, 12. decembra u uslovima guste magle, na prilazu aerodromu Kamran (Cam Ranh, grad na obali Južnog kineskog mora u Vijetnamu) udarivši u planinu razbila su se tri aviona (jedan je bio dvosedi, trenažni), ali žrtve nisu bile uzaludne. Ustanovljeni su mnogo stroži protokoli za sve akro-grupe na svetu (minimalna visina, vremenski uslovi, itd), a Rusi su, nažalost, bili povod da se to precizira.
Nastup ”Vitezova” nije bilo samo prestižno prikazivanje veštine pilota, već i veoma uspešan poslovni potez. Petnaest zemalja ima u svom naoružanju ”Su -30”. Okosnica lovačke avijacije RV Malezije su ”Su-30MKM”; u Indiji su to ”Su-30MKI”, a ove lovce zakupila su i ratna vazduhoplovstva Kine i Vijetnama. Još jedna tragedija se dogodila 16. avgusta 2009. godine kada su se na ”Maksu-2009” sudarila dva ”Su-27”; tada je poginuo komandir grupe Igor Tkačenko.
Od osnivanja grupe sastav se menjao mnogo puta, ali je tradicija ostala. U međuvremenu, doneta je odluka da se veština pilota ubuduće prikazuje na lakšim i manevrabilnijim školsko-borbenim avionima ”Jak 130”. Prelazak sa teških ”Suhoja” sigurno će pilotima biti veliko olakšanje. Trenutno, grupa koristi osam ”Su-30SM” i osam ”Su-35S”. ”Jak 130” je relativno jevtin, pleni svojim lepim spoljnim izgledom i ima izvanredne letne karakteristike.
U junu 1992. godine dva dvoseda ”viteza” u američkom gradu Portlandu nastupali su na ”Festivalu ruža” a posle samo mesec dana nastup su ponovili na aerdromu Bredli (Aljaska). Smatra se (prema neproverenim tvrdnjama, kako je naveo naš časopis ”Aero magazin”) da je tada jedan od dva ”Suhoja” takmičeći se s jednim ”F-15” (”poleteti prvi, a ući u rep protivniku”) 50 puta ponovio uspešno taj manevar. Slično iskustvo doživeli su i Kanađani kada su pokušali da ospore ”Ruskim vitezovima” nadmoć nad avionima ”CF-18 Hornet”.
Spor je razrešen pred 200.000 svedoka, kada su ”vitezovi” u više puta ponovljenim manevarsko-školskim bojevima svaki put nadvladali hvaljeni ”Hornet”. ”Ruski vitezovi” i Striži” postali su poznati u svetu po tome što su sa devet lovaca serijske proizvodnje izvodili figure najvišeg pilotaža, mada nisu jedino RV koje ima više akrobatskih grupa.
Kolege i susedi ”Ruskih vitezova”, leteći na avionima ”MiG-29” dele hangare i u istoj su bazi. I oni se nalaze na Kubinki, u sastavu centra prikaza vojne tehnike ”I. N. Kožedub”. Ni njihovi počeci nisu bili laki. Kada je 1950. godine formiran 234. lovački puk osnovu letnog sastava činili su piloti-akrobate, s glavnim zadatkom da ulepšaju paradu povodom Prvog maja, 1951. godine.
Sredinom pedesetih godina komandni sastav se ohrabrio i nad Kubinkom počeli su piloti počeli da da prikazuju letna svojstva tehnike slušaocima vojnih akademija, rukovodstvu Ministarstva odbrane i Generalštaba, najvišim partijskim rukovodiocima, ali i delegacijama iz inostranstva. Od početka šezdesetih godina dobili su zadatak i počasne pratnje stranih državnika koji su sletali na Bikovo (tada jedan od šest međunarodnih moskovskih aerodroma), predviđen za tu vrstu poseta. Takođe, prevozili su kosmonaute s kosmodroma na počasne događaje u Moskvi.
Nisu samo ”Vitezovi” putovali. U maju 1991. godine ”Striži” su posetili Švedsku, ali razgledanje aviona je bilo zatvorenog tipa u bazi Upsala. Pred širokom publikom pojavili su se maja 1992. godine u bazi Reims u Francuskoj, zajedno sa svojim kolegama, ”Vitezovima”. Za samo dve godine grupa je nastupila preko 50 puta na raznim prazničnim i zvaničnim prikazima u raznim gradovima SSSR.
Kod ovih grupa nije bilo sujete, pa su zajedno trenirali i nastupali već od 2002. godine u poretku sa osam, devet i deset aviona, a zahvaljujući ogromnom iskustvu, po pravilu nastupaju zajedno. Prvi put su to učinili 15. marta 2003. godine, na 65. godišnjicu puka, da bi 12. juna preleteli Crveni trg u čast Dana Rusije. Ubrzo zatim, u avgustu, nastupali su i na verovatno najpoznatijem svetskom salonu ”MAKS 2003” na Žukovskom.
Godinu dana kasnije prikazali su prvi u svetu figuru ”velikog romba” od devet aviona. Pored toga, član grupe ”Striži” Sergej Osjajkin i jedan od pilota ”vitezova” nastupaju kao par na najnovijem avionima ”Su-57” (PAK FA). ”Striži” standardno koriste 18 aviona ”MiG-29”.
Ove grupe izvode specijalne, orginalne figure koje su sami koreografisali: ”Dijamant”, ”Kosa petlja”, ”Petlja Nesterova”, ”Strela”, ”Koverat”, ”Krst”, ”Piramida”, ”Krilo i ”Zvezda”. Nastup se završava ”vatrometom” IC mamaca i raspršivanjem u obliku ruže, a najatraktivnija je figura anđela koja se izvodi u vertikalnom uspinjanju. Posebno se izdvaja i figura ”bure” koju izvode pet teških i četiri laka lovca. To je manevar u kome piloti prave zaokret od 360° ne skrećući s pravca. Kao što je ”Anđeo” zaštitni znak ”Vitezova”, tako je i ”Tulipan” ponos ”Striža.
Sve u svemu, gotovo 120 akro-grupa (za koje se zna) je do sada osvajalo nebo i srca gledalaca. Kakva je budućnost ovog prilično skupog ”sporta”? Po svoj prilici, biće rezervisana za najbogatije, a to su države i korporacije – proizvođači.
