Kada su novinske agencije širom sveta pozdravile odsustvo balističkih projektila tokom vojne parade Severne Koreje 9. septembra 2018, to je značilo da je na tzv. “hardver” bila usmerena manja pažnja.
Poseban sistem naoružanja koji se tog dana isticao među vozilima u Pjongjangu a na koji niko nije obratio posebnu pažnju, bila je samohodna haubica – u stvari čitava četa – koja nije ličila na druga artiljerijska oruđa severnokorejske vojske.
Tek nakon izvesnog vremena, sručnjaci su se “osvestili” ali su haubicu sada mogli da analiziaju samo na sonovu fotografija sa parade.
Iako su poređenja sa rivalom sa druge strane Demilitarizovane zone (DMZ) bila od pomoći, misteriozno oružje u Pjongjangu nije imalo jasne veze ni sa jednim od osumnjičenih analoga. No, sveobuhvatno istraživanje mobilne artiljerije koja se danas koristi otkrilo je nekoliko naznaka o njenom poreklu.
Vojna industrija Severne Koreje ima decenijsko iskustvo u masovnoj proizvodnji mobilne i vučne artiljerije. Standardna praksa od osme decenije XX veka bila je montiranje topa kalibra 100 mm, 122 mm, 130 mm ili 152 mm na guseničnu šasiju tenka T-55.
Ova sirova vozila nisu imala skoro nikakav oklop, a na otvorenoj gornjoj konfiguraciji neki članovi posade nosily sun a ramenima MANPADS za „organsku“ protivvazdušnu odbranu.
Uočene “novine”
Međutim, čini se da su vojni inženjeri Severne Koreje, odgovorni za razvoj novih oklopnih vozila, 2018 godine kombinovali strani dizajn sa lokalnim specifikacijama. Prikazania samohodna haubica, uslovno označena kao „M-2018“, imala je šest spoljašnjih karakteristika koje se poklapaju sa onima koje se nalaze na iranskoj samohodnoj haubici „Raad-2“. Radilo se o:
- Centrifugalnom ventilatoru hladnjaka motora na prednjem delu;
- Gumenim jastučićima-papučama na gusenicama;
- Šest točkova „pozajmljenih” sa glavnog borbenog tenka;
- Gumene suknjice sa obe strane trupa;
- Ugaone, a ne kvadratne kupole I,
- Bočnnih vrata na kupoli koja su se otvarala ulevo.
Ove specifičnosti su ukazivale da M-2018 nije bila povezana ni sa jednom samohodnom haubicom iz arsenala Kine ili Rusije. Ako se tada ideja o saradnji sa Iranom činila apsurdnom, treba ponoviti da su Pjongjang i Teheran tokom devete decenije XX veka, kada su Iranu očajnički trebala nova oruđa, imali dobre bilateralne veze.
Od tog trentka su, navodno, severnokorejska artiljerija i rakete imale izvesnu ulogu u jačanju vojnih snaga Islamske Republike. Tako su analitičari došli do zaključka da je Iran Pjongjangu vratio stari dug u vidu haubica Raad-2, jednom od najčudnijih kreacija iranskog vojno-industrijskog sektora.
Krajem XX veka iranski proizvođači u državnom vlasništvu stekli su licence za sklapanje ruskih tenkova T-72S i pešadijskih oklopnih vozila BMP-2. Ova vozila su kasnije označena kao „domaće“ tehnološke inovacije.
Praksa se proširila na domaći program mobilne artiljerije u cilju povećanja zaliha iranske armije (Arteš). Program je podrazumevao preradu zastarelih američkih samohodnih haubica 155 mm M109 i 203 mm M110.
Kao rezultat, nastala je samohodna haubica kalibra 122 mm Raad-1 na trupu BMP-2 i 155 mm samohodna haubica Raad-2.
Severna Koreja ili Iran?
Nejasno je kada je Raad-2 ušao u službu Teherana, ali neke količine su napravljene za Arteš tokom 2000 godine. Raad-2 je predstavljao kopiju američkih samohodnih haubica M185 na M109.
Kako su iranski inženjeri uspeli da ih kopiraju, kao i mnogi drugi detalji o Raad-2, nije. bilo poznato. Šasija i trup Raad-2 su, s druge strane, sastavljeni od delova tenka T-72. Prepoznatljivi okrugli poklopac koji drži pet zavrtnjeva je u suštini bio poklopac za ventilator hladnjaka V-12 dizel motora tenka T-72.
Kao i Raad-2, M-2018 je imala okrugli poklopac na prednjoj strani trupa, koji je kazivao gde se nalazi motor. Najnoviji glavni borbeni tenk severnokorejske vojske takođe je podsećao na T-72 i nije iznenađujuće ako su inženjeri zaduženi za dizajn M-2018 koristili njegove delove za novu samohodnu haubicu.
Osim toga, mobilna artiljerija Severne Koreje je u principu bila izgrađena na tenkovima. Ono što je zaista intrigantno kod M-2018, to je glavno naoružanje – njegov izgled nema gotovo ništa zajedničko sa topovima kalibra 152 mm na kineskim ili ruskim samohodnim haubicama. Sada je utvrđeno da je M-2018 naoružan topom 155 mm dužine 52 kalibra.
No, postoje jasne razlike između ova dva „rođaka“. Očigledno je da su cevi kalibra 155 mm na svakoj zasebnog dizajna. Držač cevi na M-2018 je postavljena na ivici prednje kosine, dok je na Raad-2 on bliže otvoru vozača.
Na M-2018 postoje i brojne odbrambene protivmere kao što su dva odvojena reda bacača dimnih kutija, daljinska stanica naoružana sa dva bacača granata AGS-30 i okretni nosač za dva MANPADS.
Važna razlika između Raad-2 i M-2018 je izduvna grana motora. Na Raad-2 je na desnoj strani trupa, naspram vozačkog prostora, dok je na M-2018 ispred kabine vozača. Vredi istaći da se nova kineska samohodna haubica PLZ-52 na prvi pogled može zameniti sa M-2018, ali kada se uporede jedna pored druge, upada u oči da imaju malo zajedničkog.
Zajedničke karakteristike uočene u M-2018 i Raad-2 2018 godine još uvek nisu služile kao ubedljiv dokaz. Nije bilo moguće uvrditi bilo kakve prethodne sporazume, a još manje vremenski okvir, kada je došlo do zajedničkog poduhvata u kojem su učestvovali iranski inženjeri i severnokorejski konstruktori.
U najmanju ruku, M-2018 je koristio šasiju i trup glavnog borbenog tenka kao ekonomično rešenje za proizvodnju mobilnog artiljerijskog oruđa. Ovaj pristup u razvoju bio je dokazano uspešan u Iranu, tako da su naučene lekcije primenljive i drugde. Ali ako su Pjongjang i Teheran mogli zajedno da grade artiljeriju, postavljalo se pitanje šta će sledeće uraditi?
Ni parada 2019 ne otkriva više
Najnovija vojna oprema Severne Koreje je u to vreme zasluživala analizu izvan pukih fotografskih poređenja. Kao i njegovi prethodnici, tada se mislilo da se M-2018 možda nikada neće koristiti u borbi. Ali to je takođe bio dokaz da Pjongjang ubrzano modernizuje svoj konvencionalni arsenal.
Kada je u pitanju M-2018, zapadni analitičari su i sledeće, 2019 godine, ostali bez odgovora o „zagonetnoj“ severnokorejskoj samohodnoj haubici.
Radi se o haubici 155mm/52 Juche-107
Tek je parada 2024. pomogla analitičarima sa Telegram kanala da pruže neke konkretnije odgovore!
Naime, jednostavnim prevodom legende na tablici ispred haubice, analitičari su shvatali da se M-2018 u suštini zove „Juche-107“, da je opremljena balističkim radarom sa digitalnim automatizovanim sistemom upravljanja ASUNO (Система управления освещением) te da je, ono što je najbitnije, naoružana topom kalibra 155 mm dužine 52 kalibra.
Ako se samohodki Juche-107 doda iranska laserski vođena visokoeksplozivna municija 155 mm Basir, dobija se veoma efikasno oruđe, očito dostupno i Teheranu i Pjongjangu.
