Od 2016. godine državni i vojni vrh Rusije obećavaju svojoj eliti, VDV (Воздушно-десантные войска РФ) mobilno PVO sredstvo trupnog ranga koje će ih pratiti i obezbeđivati. Raketni kompleks ”Ptičar”, stvarno treba da prati padobrance, što će reći – može se desantirati padobranom zajedno s njima.
Ovo nije prvo vozilo koje ima te mogućnosti (VDV SSSR imao je niz vozila s tom osobinom), ali je relativno retko u savremenom shvatanju ratovanja. Oduvek je bilo rizično desantirati živu silu i tehniku; klasična desantiranja padobranom bila su retka već u Drugom svetskom ratu. Tako je i s ovim vozilom.
Međutim, i ono može, kao i padobranci, da se brzo transportuje u blizinu ratišta i da s njima krene na zadatak. Rusi se odstupaju od sovjetske podele na klasičnu i trupnu PVO, pa eto još jednog sredstva u bogatom nizu sovjetskih (ruskih) raketnih sistema za blisku odbranu, u čijem korenu se nalazi legendarna ”Strela” i njene brojne modifikacije koje ne prestaju.
Novi vazdušno-desantni sistem za blisku odbranu, ”Ptičar” (ili pticolov, kako ga Rusi zovu), treba da bude formacijski raspoređen u 98. i 106. gardijsku vazdušno-desantnu diviziju VDV OS Ruske Federacije.
U razvoju PVO Rusije očigledan je promišljen kontinuitet razvoja. To su događaji vezani za 2014. i SVO na delu potvrdili. Ono što jeste konstrukcijski i koncepcijski napredak je stvaranje unifikovanog borbenog modula ”Sosna” (bor – drvo). Taj modul je omogućilo stvaranje porodice samohodnih raketnih kompleksa različitog tipa i za različite korisnike.
Jedan od takvih je i ”Ptičar” koji je, kako smo naveli, napravljen za ”desantnjike”. Projektovanje, ispitivanje i razrada ovog kompleksa kompletirana je; to su podaci iz maja ove godine. Da li su sprovedena sva državna ispitivanja još nema potvrde. ”Ptičar” je trebalo najpre da bude konstruisan na osnovi desantnog vozila s olakšanom i uprošćenom kupolom hibridnog sistema ”Pancir”.
Iz nekih razloga odluka je promenjena, pa su se planeri odlučili za drugu kombinaciju – ”Sosnu” sa drugim podvozom (šasijom). Taj modul koji može da se montira na vrlo različite platforme, čak i improvizovane, ima solidan BK od 12 raketa ”9M340” u kontejnerima. Razvijene su, specijalno za ”Ptičar”, dve rakete s različitim navođenjem: jedna sa IC senzorom, a druga sa laserskim zrakom.
Državna korporacija Rosteh oglasila je kako je jedna od njenih članica, holding kompanija ”Visokoprecizni kompleksi” (Высокоточные комплексы) završila razradu perspektivnog protivraketnog sistema ”Ptičar”. Više od toga javnost nije dobila na uvid. Nije bilo reči o ispitivanjima, ali ni o planovima.
U suštini, nisu spominjana pitanja serijske proizvodnje i uvođenja u naoružanje. Ono što smo preko pres službe ”Rosteha” saznali jesu osnovni ciljevi ovog projekta. Novi PVO kompleks specijalno je napravljen za VDV; od njih su i stigle tražene specifikacije i osnove projektnog zadatka.
Kao podvoz koristi se ”BMD-4M” (borbeno desantno vozilo). Primenjen je osavremenjen i ojačan modul koji koristi rakete ”Sosna R” i služi za prikrivanje, odnosno neposredu zaštitu u bliskoj zoni borbe.
Holding kompanija ”Visokoprecizni kompleksi” (Moskva, ul. Kijevska 7), napravila je još nekoliko varijanti s ovim modulom. Oni se razlikuju po upotrebljenom vozilu, kao i po odgovarajućim mogućnostima i karakteristikama. ”Ptičar” za VDV, zahvaljujući šasiji ”BMD-4M” popularno nazvanoj ”садовница – baštovanka”, može da se prevozi transportnim avionima i desantira padobranom.
Kompanija je na projektu počela da radi još sredinom prve desecenije ovog veka. Prvi put se naziv ‘Pticolov” pojavio u otvorenim izvorima u maju 2016. godine. Posle toga, više puta i zvanična lica, ali i anonimni izvori, iznosili su pojedine detalje i novosti o toku projekta. Neposredni zadatak razrade imao je konstruktorski biro ”A.E. Nudelman” koji se nalazi u sastavu kompanije.
Nekoliko godina je rađeno na ovom projektu, pri čemu su rokovi i početak proizvodnje nekoliko puta odlagani. Sigurno je da su tome doprineli specifični zahtevi i neophodnost rešavanja složenih tehničkih problema. Kao primer izazova vredi navesti desantiranje padobranom.
Ima mnogo snimaka gde se može videti kako su se širom sveta kamioni i druga tehnika razbijali o zemlju jer je problem balansa, vetrova, zamršenih ili neotvorenih padobrana itd, činio svoje. Da li će se ”Ptičar” ikada izbacivati padobranom, veliko je pitanje, ali zahtev je bio na stolu i trebalo ga je rešiti.
Glavnokomandujući VDV, general pukovnik Andrej Sedjukov, izjavio je 2021. godine da bi raspoređivanje i prijem nove tehnike trebalo da se obavi 2024. godine. Od tada nije bilo najava promene plana. General je precizirao da će prvo preoružavanje biti u četiri jedinice i da će ovaj sistem biti u formaciji baterije.
Po svoj prilici, prema novostima koje kruže od maja po stručnim portalima i otvorenim izvorima, projektanti su uspeli u svom naumu. To bi trebalo da znači da sve ide po planu i da neće biti novih izmena. Shodno tome, očekuje se da su proizvođači osvojili pogonske protokole i serijsku proizvodnju, te da će 2024. godine ”Ptičar” postati ”desantnjik”.
Modularne komponente sistema
Interesantno je da KB ”Točmaš”, ”Visokoprecizni kompleksi” i ”Rosteh” nisu, osim maketa i uverljivih grafika, prikazali svoj novi proizvod. Svejedno, njegov oblik i tehničke mogućnosti odlično su poznati. Pored toga, u otvorene izvore stigla je i fotografija-kolaž novog vozila.
Takođe, na mnogim izložbama više puta su prikazivane ključne komponente sistema, kao i slične kompilacije, pa nije teško bilo napraviti montažu kako bi ”Ptičar” trebalo da izgleda. Pored već navedenih podataka (model vozila i rakete), zna se da posada uključuje samo dva čoveka – vozača i komandira operatora.
Vozilo je pretrpelo minimalne izmene. Sačuvana je sposobnost zaštite od puščane vatre i gelera, odnosno fragmenata mina i granata. Ojačan je oklopni čeoni deo, poboljšane vozne karakteristike, itd. Sam borbeni modul ”Sosna” jeste kupola s mogućnošću okretanja od 360º. Može se montirati na vozila koja imaju nosivost veću od četiri tone. Unutar kupole nalaze se optoelektronska sredstva, a na njenim bokovima nalaze se dva fleksibilna nosača za kontejnere s raketama.
Na svakom lanseru nosaču nalazi se po šest transportnih kontejnera koji se istovremeno koriste za lansiranje. Sve je urađeno u skladu s iskustvima bojnog polja – minimum osoblja, maksimum brzine i jednostavnosti.
Optoelektronski sistem ”Sosne” ima dnevne i noćne kanale sa stabilizacijom, a takođe ima i laserski daljinometar koji je istovremeno i nišanski uređaj. Dejstvuje se automatski ili poluautomatski. Vazdušni ciljevi tipa avion mogu se spaziti i pratiti na daljinama do 30 kilometara.
Sama raketa, ”9M340 Sosna R” je dvostepena, bikalibarna, s maksimalnim dijametrom od 130 mm i masom od 30 kilograma. Motor na čvrsto gorivo dovodi je do brzine od 900 m/sec i daljine do 10 kilometara, s tim što je plafon ove rakete oko pet kilometara. Raketa ima visokomanevrabilne sposobnosti da ”trpi” opterećenje od 40 g.
Kretanje ka cilju obezbeđuje se vođenjem po zraku lasera, a automatika usmerava laser na cilj i vodi po njemu raketu. Raketa ima dve bojeve glave! Ako cilj mora da se direktno pogodi, onda se aktivira oklopnoprobojna bojeva glava. Ukoliko je potrebno da se proleti kraj cilja dovoljno blizu, tada se aktivira bojeva glava u obliku valjka (”štapa”) s nekontaktnim upaljačem. Opšta masa obe glave je sedam kilograma.
Šta su još prednosti ”Ptičara”?
On može da se kreće i dejstvuje zajedno s drugom tehnikom VDV: desantnim vozilom ”BMD-4M” i oklopnim transporterom ”BTR-MDM”. Mogu se zajedno desantirati, zahvaljujući čemu će ”Krilata garda” biti uvek zaštitećena od opasnosti iz vazduha. Unifikacija vozila znatno olakšava i rešavanje problema na terenu, u poljskim radionicama ili pri manjim intervencijama.
Za vreme borbenog dežurstva i rada raketa ”Ptičar” ne demaskira sebe, izuzimajući laserski daljinometar. Zato se verovatnoća njegovog otkrivanja i uništenja dramatično smanjuje, jer je vrlo teško locirati i ometati laserski kompleks. ”Sosna” je već isprobana na nekoliko drugih nosača.
Postavljali su je na ”MT-LB”, ”BMP-3” i ”BTR-80” i svuda je odlično funkcionisala. Još 2019. godine znalo se da će ovaj modul usvojiti KoV OS jer su gotovi modeli više puta prikazivani na prigodnim, ali i komercijalnim izložbama.
Stepenovana modernizacija
U celini gledano, na osnovu onoga što se zna, ”Ptičar” se značajno razlikuje od kasnih modifikacija kompleksa ”Strela 10”, od kog Rusi ne odustaju i redovno ga modernizuju. Pojava ovakvog, novog sistema veoma će poboljšati odbranu jedinica VDV i povećati njihovu efikasnost.
To se odnosi i na druge varijante koje koriste ”Sosnu”, koja se pokazuje kao vrlo potentno sredstvo za borbu protiv tačkastih ciljeva, a posebno rojeva dronova. BK od 16 raketa, kao i mogućnost brze dopune to čine izvesnim.
Kako dejstvuje ”Sosna”?
Ono što je preporučilo ovaj modul za masovnu upotrebu, osim kompatibilnosti s raznim nosačima, odnosno vozilima (može se postaviti i na plovila) jeste način rada: prve dve-tri sekunde nakon lansiranja raketa se vodi radijski dok je operater ne uvede u konus laserskog snopa koji je znatno uži od radarskog.
Dalje raketa nastavlja da se navodi laserskim zrakom. On je otporniji na ometanje, pogotovo na većim daljinama. Na taj način ”Sosna” vodi raketu do cilja kraćim putem, brže nego ”Verba” ili ”Strela 10”. Potencijal rakete je na taj način bolje iskorišćen.
Eto još jedne glavobolje za potencijalnog napadača na OS Ruske Federacije.
Opticko navodjenje ima i svoje nedostatke, vremenski uslovi kao kisa i sneg mogu da ometaju laser.
Pa dobro, ako tako gledaš i IC vođenje je osetljivo na ambijetalne uslove…kiša, sneg, oblačnost, slučajno zaključavanje Sunca….itd.
Из ових ваших коментара видим да они немају развијене копнена средства колико поморска, и то је логично они иду по свету поморским средствима, а копнена им нису толико потребна, Америка је далеко, опкољена водом и осећа се ту безбедном, потребне су поморске снаге и базе, а копнена средства развијају изгледа Европљани, погледајте ове ракете у Украјини. Значи, теоретски, уништи им бар половину поморских снага, и више, они нису то што јесу. Не дај боже таквог рата, само теоретишем!
Naravno, velik deo američke moći (ne samo vojne već i političke,a i ekonomske) se ogleda u njihovoj mornarici, jer je ona glavna alatka za projekciju moći po svetu. Pa postoji razlog zašto upravo Kina poseldnjih 15+ godina masivno širi svoju površinsku vojnu flotu, uprvo stavljajući akcenat na izgradnju brodova većih tonaža/deplasmana, uključujući i totalno novu klasu nosača aviona (najavljen deplasman u rangu 75 hiljada tona). Kina hoće da bude ozbiljan igrač na globalnoj sceni i da može da projektuje svoju vojnu moć na drugi kraj planete, isto kao što to radi SAD. A za to joj treba velika i jaka mornarica i to površinska flota, a ne samo podmornice. (Podmornice su majka-mara za odvraćanje na strategijskom planu, ali ne i za globalnu projekciju sile).
Sve velike sile kroz istoriju koje su istrajale duže vremenske periode su bile jake sa pomorstvom, dok sve sile koje su pokušale da budu jake a nisu imale zglavnu mornaricu…one nisu dugo trajale. Uzmite samo Mongolsko carstvo i Džingisa Kana…osvojio 70% Azije, a ako se ne varam, nije mogao Japan. Jer…jahanje konja i upravljanje brodovima nije isto. Narvno, karikiram, ali bitnost mornarice ne samo za izgradnju sile/imperije, već i za njeno održavanje se ne može podceniti. Pa Britanija je svoju imperiju upravo izgradila zahvaljujući svojoj jakoj mornarici kojom je kontrolisala sve bitne plovne puteve na svetu.
Lep tekst. Uvek sam držao da ovakvi sistemi imaju radiokomandno vođenje celim putem. Heh, izgleda da sam se prevario. Mada i ima logike, projektil sam svojim senzorima oseti kad je u snopu lasera i nije mu potrebna radio komanda da mu govori gde da leti…projektil treba samo da teži da ostane u snopu lasera i naći će cilj. 🙂
Хвала на издвојеном времену. Ја нисам хтео да компликујем објашњавајући ласерски начин навођења и његове предности, ово што сте Ви навели довољно је. Неком приликом ћемо се и тиме забавити. Ово је само још један доказ колико дугорочно Руси планирају. Ко шта шта им је сада на мониторима…
Срдачан поздрав!
Što se tiče PVO sistema, pogotovo u raznolikosti istih, mislim da niko u svetu ne može direktno da se uporedi sa Rusima.
Recimo, Amerikanci su od 1990ih značajno napredovali na polju pomorskih PVO sa svojim sistemom “AEGIS”, ali na kopnu su u dosta lošijem položaju gde za srednji i dug domet imaju samo PAC-3, dok za kratke domete moraju da se oslanjaju na SHORAD i C-RAM sisteme. A i na primer, kad pogledamo C-RAM, šta je on…uzeli su Planx sistem od mornarice i nakačili ga na kamion. (karikiram, ali nije daleko od istine). Ajde dobro, mogao bih računati i THAAD, ali onda i kod Rusa moram računati sve S-300V4 i S-300VMD sisteme koji su čisto proturaketna namena.
I tu i dalje ne znam gde da svrstam sisteme “Vićaz” i “Morfej”, oni su tek priča za sebe 🙂
Definitivno su u raznolikosti i slojevitosti kopnene PVO Rusi, pa može se slobodno reći, svoja liga.