Shvatajući potrebu da se prošire izvori diplomatske, ekonomske i vojne podrške izvan Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada se čini da je odbrana Ukrajine od ruskih snaga zašla u ćorsokak, grupa ukrajinskih stručnjaka bliska kabinetu predsednika Zelenskog je pokrenula kampanju za promovisanje interesa Kijeva u osam zemalja van osovine EU-SAD.
Tim koji predvodi dr Hana Šelest, direktorka bezbednosnih studija i globalnih programa pri Savetu za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“ sa sedištem u Kijevu, promoviše niz ideja koje bi Ukrajina želela da podrži “ostatak sveta”.
Sveobuhvatna teza da je tekući rat u Ukrajini „egzistencijalni rat“ za zemlju pojačana je propagandom da je pravi cilj Rusije da “osvoji celu Ukrajinu, uništi kulturu, jezik i demokratiju zemlje”. U tom kontekstu, otpor Ukrajine pokušavaju da prikažu kao „antikolonijalnu borbu“.
Ukrajinski predstavnici ističu da njihova zemlja mora da pobedi u ovom ratu po svaku cenu i da povrati svaki centimetar teritorije, uključujući i Krim. Nema govora o pristanku na privremeno primirje sa Rusijom kako bi se smanjili ljudski i ekonomski gubici, a zatim o pregovorima uz podršku moćnih zemalja o povratku izgubljenih teritorija.
Ukrajina želi mir, ali mir može doći samo pobedom Ukrajine, smatraju u ovom Savetu. Uz snažniju i sofisticiraniju vojno-tehnološku pomoć, Ukrajina može da dobije ovaj rat već u martu-aprilu sledeće godine, smatraju ovi ukrajinski predstavnici.
Dok je bila u Indiji, delegacija je jasno stavila do znanja da Ukrajina razume tradicionalno jake veze Indije sa Moskvom još iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza i da ne očekuje vojnu podršku Delhija.
Međutim, pošto Ukrajina sada “prihvata Indiju kao jednog od lidera juga“, indijska strana bi “barem mogla da pruži moralnu i diplomatsku podršku Kijevu, posebno diverzifikacijom kupovine nafte i oružja van Rusije i približavanjem Zapadu i SAD o glavnim geopolitičkim pitanjima”.
Doktorka Hana Šelest je priznala da je do sada spoljna politika Ukrajine bila evrocentrična, ali su donosioci odluka u zemlji “u međuvremenu shvatili važnost strategije za Aziju”. Štaviše, plan za posredovanje u ukrajinskom pitanju koji je izneo doktorkin tim ima za cilj, za početak, bliske veze sa osam zemalja: Australijom, Južnom Korejom, Singapurom, Indijom, Katarom, Izraelom, Brazilom i Kanadom.
Prema ukrajinskom timu, Kijev sada ima svesrdnu podršku Kanade, Australije i Južne Koreje. Seul, koji je sledeća destinacija tima, već je počeo da pruža vojnu podršku Ukrajini, tvrde njeni članovi tima.
Suočeni sa zaključcima kolega kao što su Ričard Has i Čarls Kupčan, koji su nedavno u časopisu Forin Afers tvrdili da još uvek treba razmotriti mogućnost otvaranja mirovnih pregovora sa Rusijom, u pozadini sada već više nego očiglednih kompleksa faktora kao što je slabljenje strane vojne podrške , umor vojske i stanovništva ali i postojanje neslaganja između političkog i vojnog rukovodstva u Ukrajini, ukrajinski tim nije bio nimalo ubeđen iznetim argumentima.
Predstavnici ovog kijevskog saveta su naveli da je informacija o razlikama između Zelenskog i njegovih generala „gruba dezinformacija“ i pokazali uverenje da će Ukrajina “dobiti rat i tako postići željeni mir”. Prema rečima doktorke i tima, Ukrajina mora da postane članica NATO-a, jer se „Rusiji nikada ne može verovati”.
