Severna Koreja optužena da je Rusiji poslala balističke rakete KN-23, slične Iskander-M

Ministarstvo odbrane SAD izvestilo je još prošlog meseca da je Pjongjang poslao više od 1.000 kontejnera sa oružjem i municijom, uključujući balističke rakete KN-23, u Rusiju.

Ogromne isporuke oružja označavaju značajnu eskalaciju umešanosti Severne Koreje u sukob u Ukrajini, tvrdi SAD. Fotografije koje su objavile američke službe pokazuju veliku akumulaciju ovih kontejnera u Nadžinu, severnokorejskom lučkom gradu u blizini granice sa Rusijom.

Prema informacijama koje je izneo Pentagon u oktobru a citirao njihov Vašington post, ovo oružje bi onda trebalo biti transportovano preko Rusije do lokacije blizu granice sa Ukrajinom.

Kao odgovor na ove tvrdnje, portparol Kremlja Dmitrij Peskov oštro je negirao da je primio bilo kakvo oružje od Severne Koreje. Peskov je 17. oktobra negirao optužbe SAD, rekavši da će Rusija održati i ojačati veze sa Severnom Korejom uprkos optužbama.

Početkom novembra, južnokorejska vojska je saopštila da ima indicije o isporuci severnokorejskih balističkih raketa kratkog dometa, pored artiljerijskih granata i raketa, kako bi podržala rusku invaziju na Ukrajinu, prenela su južnokorejska glasila.

KN-23 nalik ruskoj raketi Iskander-M

Tokom protekle dve godine, priroda odbrambene saradnje između Severne Koreje i Rusije bila je predmet spekulacija i kontroverzi, posebno u kontekstu američkih sankcija i diplomatske izolacije koju uporno pokušavaju isti da im nametnu.

Strateški interes Rusije za održavanje odnosa sa Severnom Korejom verovatno je pod uticajem želje da izvrši uticaj u istočnoj Aziji i uravnoteži prisustvo SAD dok Severna Koreja nastoji da ojača svoje odbrambene sposobnosti i stekne političku moć. U daleko većem i intenzivnijem obliku, isto radi i SAD sa Južnom Korejom još od kraja Korejskog rata.

Izvori su otkrili da je, navodno, među oružjem koje je isporučeno Rusiji bila i KN-23, severnokorejska balistička raketa kratkog dometa koja veoma podseća na rusku raketu Iskander-M koja se široko koristila u ratnoj Ukrajini, piše još jedno američko glasilo, Army Recognition.

KN-23 je severnokorejska balistička raketa kratkog dometa poznata po svojim posebnim karakteristikama i mogućnostima. Napravljena je po uzoru na ruski raketni sistem Iskander, sa pogonskim sistemom na čvrsto gorivo koji omogućava bržu pripremu za lansiranje u poređenju sa raketama na tečno gorivo.

Raketa je sposobna da nosi različite bojeve glave, uključujući konvencionalne ali i nuklearne bojeve glave, što je čini raznovrsnim oružjem u sve naprednijem arsenalu Severne Koreje, uprkos sezdesetogodišnjoj propagnadi, izolaciji i sankcijama od strane SAD.

Dizajn rakete uključuje kvazi-balističku putanju, koja omogućava raketi da manevriše u letu, što znatno otežava presretanje tradicionalnim sistemima protivraketne odbrane. Jedna od ključnih karakteristika KN-23 je domet i tačnost.

Procenjuje se da ima domet od oko 400 do 600 kilometara, što stavlja značajan deo Korejskog poluostrva i delove Japana na dohvat ruke. Sistem za navođenje rakete je napredan, pružajući poboljšanu preciznost u poređenju sa pojedinim starijim severnokorejskim balističkim projektilima.

Ova unapređena preciznost, u kombinaciji sa manevrima i relativno kratkim vremenom leta, predstavlja značajan izazov za regionalne sisteme protivraketne odbrane, povećavajući stratešku poziciju koju zauzima Severna Koreja u svom regionalnom bezbednosnom kontekstu.

Nameće se pitanje da li Rusiji nedostaje raketa?

Pre samo nekoliko dana, Rusija je počela da ispaljuje po nekoliko raketa Iskander na istu metu kada se ukrajinsko vojno osoblje okupi na „pogođenom mestu“ kako bi spasilačke operacije i izazvale maksimalne žrtve. Što između ostalog ukazuje da projektila ima na pretek.

Ukrajinci su ostali zapanjeni taktikom, jer su navikli da očekuju samo jedan udar Iskandera, što im omogućava da zauzmu korektivne pozicije na bojnom polju. Međutim, brzi uzastopni udar pre preduzimanja kontramera je maksimizirao žrtve.

Zamenik šefa vojne obaveštajne službe Ukrajine Vadim Skibicki rekao je da je Ruska Federacija povećala proizvodnju avionskih raketa Kalibar i H-101 za tri do četiri puta.

Prema rečima general-majora, ruski nivo proizvodnje raketa sada je veći od perioda koji je prethodio početku eskalacije sukoba u Ukrajini. Slične vesti iz zapadnih i ukrajinskih izvora su se odnosile i na ostale rakete u ruskom arsenalu.

Takođe, prema ukrajinskim vojnim obaveštajnim službama, ruska strana je napravila zalihe projektila za izvođenje novih masovnih napada na kritičnu infrastrukturu sa početkom hladne sezone. 

Poslednjih meseci Rusija je smanjila intenzitet napada na ukrajinsku teritoriju visokopreciznim projektilima, koristeći gotovo isključivo bespilotne letelice kamikaze u tu svrhu.

Kako je saopštio zvanični predstavnik Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane Vadim Skibicki, ruski vojno-industrijski kompleks uspeo je da popuni svoje rezerve visokopreciznih raketa dometa većeg od 350 kilometara. Dakle, prema ukrajinskim tvrdnjama, ruska vojska trenutno ima skoro isti broj projektila kao pre invazije na Ukrajinu.

Udari balističkim raketama izuzetno opasni

Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. U ovom slučaju, primera radi, od trenutka kada je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu, prve rakete će biti nad gradom već 10 minuta kasnije.

Tokom napada krstarećim raketama, prvo se beleži poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Primera radi, rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.

Dakle u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije i brže. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.