Rusi prepisali novi recept: „dupla doza“ raketa Iskander Ukrajini; dva napada na istu metu za maksimalne žrtve

Rusija je počela da više puta ispaljuje rakete Iskander na istu metu kada se ukrajinsko vojno osoblje okupi na „pogođenom mestu“ kako bi spasilačke operacije i izazvale maksimalne žrtve.

Ukrajinci su ostali zapanjeni taktikom, jer su navikli da očekuju samo jedan udar Iskandera, što im omogućava da zauzmu korektivne pozicije na bojnom polju. Međutim, brzi uzastopni udar pre preduzimanja kontramera je maksimizirao žrtve.

Izjava stiže od vodećeg ruskog vojnog dopisnika Aleksandara Kotsa, koji je posmatrao praksu na osnovu snimaka i informacija o operacijama na frontu.

Brojni ruski stručnjaci takođe tvrde da Rusija može slobodno da angažuje rakete Iskander pošto su fabrike uspešno povećale proizvodnju, a daleko od toga da su pogođene zapadnim sankcijama.

Iskander je mobilni balistički raketni sistem u službi ruske vojske. Ima visoku manevarsku i sposobnost savladavanja protivraketnih odbrambenih sistema, što ga čini veoma efikasnim sredstvom za dejstvovanje. Balistička raketa je razvijena za operativne udare kratkog dometa. Navedeno je da je sposobna za domet od 500 km.

Karakteristika 9M723 je da nema balističku putanju, ali može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Rusi tvrde da projektil ima i stelt svojstva. Od lansiranja, 9M723 kreće se nepravilno. Time se, prema ekspertima, želi izbeći njeno presretanje i uništenje drugom vrstom projektila – antibalističkim.

Putanja 9M723 je haotična, odnosno ova raketa stalno manevriše u letu kako bi izbegla presretanje. Prema izvorima, brzina leta svake rakete je između 6 i 7 maha. Svaka raketa 9M723 dostiže maksimalnu visinu leta od 6 do 50 km. 

Ista meta više pogodaka

Ruski izveštaji citiraju Kotsa, pozivajući se na udar Iskandera u regionu Zaporožja, koji je, kako je rekao, video „efikasnije korišćenje operativno-taktičkih raketnih sistema Iskander“. „Ranije su ove rakete korišćene pojedinačno, ali nova taktika ruske vojske podrazumeva istovremeno lansiranje više projektila na isti cilj.

U ovom slučaju, drugi udar na tačnu lokaciju gde je udario Iskander „iznenadio“ je ukrajinske vojnike, koji su se „navikli na pojedinačne napade“. „Prvo su ispaljene dve rakete koje su uništile predviđeni cilj. Nakon što se ukrajinska vojska približila mestu eksplozije kako bi ukazala pomoć, isti su pogođeni trećom ispaljenom raketom“, rekao je Kots.

U nastavku, Kots se osvrnuo i na neotkrivene snimke, koji pokazuju da je nakon „pogotka dve rakete, Ukrajinci su pritrčali da raščiste ruševine, te ih je pogodila treća”. Ova sposobnost je potpomognuta „poboljšanim sposobnostima izviđanja i objektivne kontrole, koje mogu, dok neprijatelj ostanu neprimećene, posmatrati njegove akcije u dubokoj pozadini“.

Kots je verovatno mislio na Sirius, borbenu bespilotnu letelicu dugog i visokog leta, otprilike u istoj klasi američkog MQ-9 Reaper drona. Dron, ukoliko je učestvovao, svakako je poboljšao rusku efikasnonst u obaveštajno nadzornom izviđanju i ciljanju projektilima.

„Obično je samo jedan Iskander bio raspoređen na jednu metu i ovaj cilj se smatrao uništenim, ali sada se sve menja; Vidim nekoliko Iskandera raspoređenih istovremeno na jednu metu“, dodao je Kots. On je takođe naveo primer gde su tri Iskandera jedan za drugim udarila u fabriku oklopnih vozila u Harkovu.

Najavili: Rusko Ministarstvo odbrane nedavno izveštavalo o lansiranjima Iskandera

Iako je nejasno kada su se gore navedeni napadi Iskandera dogodili, poslednja dva reklamna materijala i video snimka rakete u akciji koje je rusko ministarstvo odbrane pružio nude neke naznake.

Prvog novembra su prikazali Operativno-taktički raketni sistem Iskander Zapadnog vojnog okruga koji je „izveo udare na vojnu infrastrukturu oružanih snaga Ukrajine“.

Ovo je svedočio i prateći video. Transporter i nosač projektila dolaze jedan iza drugog, a prvi dobija lasirnu cev koji nosi varijantu Iskander-K. Ova verzija se lansira iz cevi i ima drugačiji oblik od konusnog nosa drugih varijanti Iskandera. Ubrzo pada sumrak i dve rakete su lansirane između drvoreda.

Pre samo nekoliko dana, 17. novembra rusko ministarstvo je objavilo još jedan video snimak Iskander lansera koji se postavlja na svoje mesto. Podiže projektil i ispaljuje ga. Ruske jedinice Iskandera su pucale na „kamuflirano komandno mesto OSU čija je lokacija otkrivena izviđanjem“.

„Kompleks je naoružan i balističkim i krstarećim projektilima, koje stvaraju lažne elektronske smetnje na prilazu cilju i praktično su neranjive za sisteme protivvazdušne odbrane neprijatelja. Krstareće rakete mogu da lete na ultra malim visinama i da se kreću oko terena. Nemoguće ih je otkriti“, saopštio je rusko ministarstvo odbrane.

Zašto su napadi balističkim raketama opasni, pogotovo raketama 9M723?

Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. Primera radi, uzmimo trenutni sukob u Ukrajini. Ukoliko je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu oko 11, prve rakete nad gradom su već 10 minuta kasnije.

Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.

Ali u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije za protivnika. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.

Postoji i nova verzija rakete, bez zvaničnog naziva u Rusiji

SSC-8 je novi ruski sistem krstarećih raketa. U 2019, nakon godina poricanja, Rusija je priznala postojanje novog sistema krstarećih raketa sa kopnene rakete sa nuklearnim projektilom 9M729. Rusija je 2019. javno otkrila ovaj sistem.

U pitanju je verzija proširenog dometa sistema 9M728 sa modifikovanom bojevom glavom i sistemima za navođenje. Zapadni izveštajni naziv ovog novog sistema je SSC-8, dok je ruska oznaka ovog sistema krstarećih raketa nepoznata. Ruski zvanični izvori tvrde da ova raketa ima domet od 480 km.

Iako ova raketa potencijalno može imati domet od oko 3000 km i nosi nuklearnu bojevu glavu niskog prinosa. Ruski zvaničnici dugo su govorili da bi mogli da prošire domet svojih sistema Iskander bez poteškoća. Prvo probno lansiranje izvršeno je 2008. godine, a ova raketa je prošla državna ispitivanja 2014. godine.

Ovu novu raketu takođe nosi i lansira ista beloruska specijalna šasija na točkovima MZKT-7930 sa konfiguracijom 8×8. Iako lanser ima podignut odeljak za rakete pozadi, jer nosi 4 rakete umesto 2, spolja lanser podseća na raketni sistem obalske odbrane Klub-M.

Do početka 2019. Rusija je koristila određeni broj lansera i najmanje 64 od ovih projektila. Zbog razvoja i postavljanja ove rakete Sjedinjene Države su se povukle iz INF sporazuma iz 1987. godine.