Vazdušna komanda NATO-a: F-35 krenuli u akciju i presreli šest ruskih aviona među kojima i dva MiG-31

Kraljevsko norveško vazduhoplovstvo (RNoAF) krenulo je u akciju da spreči ruske letelice da se približe granicama NATO-a, navodi se u saopštenju objavljenom na X (Twitter) nalogu Evropske komande NATO-a.

Vazdušna komanda NATO-a otkrila je da je presretanje izvršeno 16. novembra.

Raspoređeni u vazdušnoj bazi Evenes u Norveškoj, norveški F-35 su imali zadatak da presretnu nekoliko ruskih aviona. Ruski kontingent se sastojao od ukupno šest aviona: tri bombardera Tu-160, u pratnji dva MiG-31 i dva Il-78.

„F-35 je juče poleteo iz Evenesa u Norveškoj zbog ruskih aviona koji su leteli blizu vazdušnog prostora NATO saveznika. Norveški lovci pete generacije identifikovali su 2 bombardera Tu-160, 2 MiG-31 i 2 Il-78 Midas. Ruski avioni su se vratili u Rusiju ubrzo nakon što su naišli na F-35“, navodi se u ovoj poruci.

U potezu kome zapadni medji dodeljuju epitet “bez presedana”, norveške vazduhoplovne snage su postavile evropsko merilo u septembru kada su F-35 pratili vođstvo SAD i počeli da uzleću sa autoputeva, što je ranije bila nezamisliva taktika za ove lovce.

Ovaj strateški akt mogao bi da promeni način na koji se avioni koriste tokom konfliktnih situacija, kada su konvencionalne vazdušne baze ugrožene. General-major Rolf Foland, šef Kraljevskog norveškog vazduhoplovstva, pozdravio je razvoj kao napredak ne samo za Norvešku, već i za sve nordijske zemlje i NATO u celini.

General-major Foland naglašava “moć diversifikacije”. Korišćenjem manjih aerodroma i, sada, autoputeva, Vazduhoplovstvo može povećati svoju ratnu izdržljivost, tvrdi ovaj general-major.

Sposobnost korišćenja borbenih aviona sa puteva nije nikakva novost, već odavno realnost koju diktiraju uslovi na savremenom ratištu. Ovu vrstu realnosti NATO snage su mudro birale da izbegnu, suprostavljajući se isključivo znatno slabijem protivniku, međutim okolnosti se menjaju, te ovaj akt “bez presedana” svakako sada ima smisla.

„Lovci su ranjivi na zemlji, tako da možemo da koristimo male aerodrome – a sada i autoputeve – povećavamo našu preživljavanje u ratu. Pored toga, ovo je takođe demonstracija uzbudljivog razvoja koji smo započeli u vojno-vazdušnoj saradnji u nordijskom regionu. Svrha koncepta je da oteža neprijatelju da pogodi naše avione kada su na zemlji“, rekao je tada načelnik norveškog ratnog vazduhoplovstva general-major Rolf Foland.

F-35 ukratko

Lockheed Martin F-35 višenamenski lovac (takođe poznat kao Lightning II) bio je kandidat za program Joint Strike Fighter, koji je trebalo da zameni postojeće tipove aviona konvencionalnim lovcem. Ovaj koncept je predstavljen američkom vazduhoplovstvu. 

Cilj ovog programa bio je kombinovanje konvencionalnih lovaca za Vazduhoplovstvo SAD, brodskih katapultnih aviona za američku mornaricu i lovaca za kratko uzletanje i vertikalno sletanje za Korpus američkih marinaca.

Avion F-35 je ranije bio poznat kao X-35 a pobedio je u konkurenciji sa Boingom X-32. Prvi prototip X-35A objavljen je 2000. godine. Razvoj ovog aviona uglavnom su finansirale SAD, uz dodatna sredstva vlada Velike Britanije i drugih partnerskih zemalja.

Generički F-35 ima sličnu konfiguraciju kao F-22 sopstvenog dizajna kompanije Lockheed Martin, ali je nešto manji i ima jedan motor. Avion sa jednim motorom je jeftiniji za proizvodnju i održavanje, ali na račun manjeg borbenog opterećenja i performansi. 

F-35 koristi stelt tehnologiju koja smanjuje njegov radarski presek i tako otežava otkrivanje radarom. Trenutno je jedan od najnaprednijih lovaca na svetu. U SAD, samo se F-22 Raptor smatra moćnijim, međutim nije im ni ista svrha. 

Takođe, F-35 je drugi pravi lovac 5. generacije posle F-22. Najnoviji kineski i ruski lovci, poput Čengdu J-20 ili Su-57, po tehnologiji polako dostižu F-35.