Evo šta se do sada zna o bombarderu B-21 Raider pod nadimkom Kerber

Već smo pisali da je prvi let američkog prototipa strateškog bombardera Northrop Grumman B-21 Raider (T-1, br. 0001) obavljen u Kaliforniji, u zoru 10. novembra.

Avion je poleteo oko 7 sati po lokalnom vremenu sa USAF fabričkog aerodroma zavoda 42 (Plant 42) u Palmdale-u a sleteo u vazduhoplovnu bazu USAFB Edvards oko 90 minuta kasnije. Radilo se o prototipu sa nadimkom Cerberus (Kerber).

Na osnovu objavljenih fotografija, prvenstveno onih iz aparata poznatog američkog fotografa Thomasa Jordana izWinfielda, Illinois, nekoliko autora je pokušalo da analizira letilicu. Sa američke strane, to je za War Zone uradio Tyler Rogoway, dok su svoja mišljena na Telegram kanalima Vzlet i bmpd dali i ruski analitičari.

Avion je tokom leta na  dugoj žici teglio konusnu sondu (trailing cone) koja je prikupljala podatke za kalibraciju instrumenata za merenje statičkog pritiska u avionu. Konusna sonda je bila u vezi sa sondom postavljenom na donjoj prednjoj strani letilice a koja je prikupljala podatke o vazduhu za dugotrajno testiranje leta. 

Već iz opšteg izgleda B-21 vidi se da je njegova konstrukcija bazirana na programu Advanced Technologi Bomber, na osnovu koga je građen „stari“ B-2 Spirit. Profil B-21 je upečatljiv po zakošenim bočnim prozorima koji mu daju zlokoban izgled. Na fotografijama se može uočiti i da su gabariti B-21 manji od onih B-2.

Amazing footage! Stablized and post-processed to reduce that jitter. pic.twitter.com/u0gjTD1KoP

— C Schmitz (@chrisschmitz) November 10, 2023

Njegova izražena prednja ivica u vidu ‘pačjeg kljuna’ predstavlja jedan od glavnih atributa; čini ga slabo uočljivim odnosno ograničava liniju pogleda na gornji deo trupa iz nižih uglova. To je velika prednost ako se pretpostavi da će za B-21 najveću pretnju predstavljati kopnena PVO. 

Izduvni gasovi stelt aviona su veoma kritični jer se mogu uočiti kako na radiofrekvencijskom (RF) tako i na infracrvenom (IR) spektru. Na B-21 oni su slični izduvnim sistemima B-2, iako su motori duboko postavljeni a letilica je manja od svog prethodnika.

Novi bombarder takođe nema ševronsku pokrivku ivica toplotnih difuzora. Čini se da B-21 nema promenljivu geometriju ‘dabrovog repa’ kao kod B-2. U pogledu veličine, procenjeno je da je B-21 širok između 41-47m. Ono što nedostaje su velike dvostruke radarske mreže koje su vidljive na B-2. Vrlo je moguće da će se B-21, zahvaljujući napretku aktivnih elektronskiupravljanih antenskih nizova (AESA), oslanjati na manje nizove.

S druge strane, komformne noseće antenske strukture (CLAS) mogu sakriti velike nizove koji su ugrađeni direktno u strukturu B-21. Manji uobičajeni AESA postavljeni oko aviona za detekciju od skoro 360^o, komunikacije i elektronsko ratovanje su takođe prilično verovatni. 

Inače, sadašnja svetlo-siva boja ukazuje da je letelica namenjena za operacije danju i noću ali se ona uvek može promeniti. 

Za ‘rogove’  slične grbama sa obe strane fuzelaža B-21 može se sa velikom sigurnošću reći da su u pitanju pomoćni ususnici vazduha. Prvih dana se, istina, spekulisalo da se radi o kućištima senzora ili možda radara. B-2 ima više usisnika sa nazubljenim razdelnicima duž donjih ivica. Kod njega su preovlađivali usisnici sa nazubljenim razdelnicima duž donjih ivica.

Ovi usisnici su putem serpentinastih kanala vazduhom napajali motore postavljene duboko u krilima B-2. Dotok dovoljne količine vazduha tokom poletanja i sletanja postizao se preko ‘leptir’ lopatica ili pomoćnih ulaza koja su se otvarala na vrhu srednjeg dela mešanih usisnika/gondola. Kod B-21 se isti efekat postiže preko relativno velikih trouglastih poklopaca koji se otvaraju vertikalno unazad od usisnih otvora.

Prema američkim analitičarima, novo rešenje je obezbeđivalo dodatni direktan vazduh u (još uvek nepoznate po broju i modelu) motore. S druge strane, ruski autori smatraju da B-21 ima dva turbomlazna dvoprotočna Pratt & Whitney motora bez naknadnog sagorevanja.

Motori su, navodno, sazdani na bazi bajpas turbomlaznih motora sa naknadnim sagorevanjem (forsažom) F135-PW-100, primenjenih na lovcima V generacije F-35 Lightning II Joint Strike (za konvencionalno i sletanje/uzletanje sa nosača aviona, CTOL/CV). 

Na prvi pogled, možda je najintrigantniji donji deo odnosno trbuh B-21. Na slikama je jasno uočljivo da se u sredini nalazi veliki borbeni teretni prostor sa dvoja vrata sa nazubljenim prednjim i zadnjim ivicama. No, on je daleko manji od onog kod B-2, što je i razumljivo ako se uzme da mu je i nosivost skoro dvostruko manja.

Rusi očekuju se da će u prostoru biti smeštena rotirajuća instalacija za vešanje novih stelt krstarećih raketa dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama Raytheon Technologies Corporation AGM-181A LRSO (Long Range Stand Off). No, ne isključuju ni mogućnost opcije sa MOP (Massive Ordnance Penetrator) GBU-57.

U tom slučaju, nova letilica bi imala samo jedno MOP skladište za GBU-57 bombe za razbijanje bunkera mase 12,3 tona. GBU-57 je sposobna da uništi betonske bunkere, prodirući i do dubine više od 60 m u zemlju.No, Tyler Rogoway misli da je postojeći MOP premali za klasične, GBU-57 i da je verovatnijaa primena novih, manjih bombi za duboki prodor.

Veliki poklopci otvora, takođe sa ivicama u obliku zubaca, smešteni uz niše glavnog stajnog trapa, po svemu sudeći, služe za ugradnju motora i omogućavaju mu pristup radi održavanja.

Još uvek nije jasna svrha ostalih velikih otvora koji se nalaze između glavnog prostora za teret i otvora za pristup motoru. Možda su u pitanju vrata za dodatne odeljke za oružje poput raketa protiv radara i raketa vazduh-vazduh za samoodbranu.