Nemačka se ponovo naoružava i najavljuje da će “postati kičma evropske odbrane”

Nemačka vojska mora da postane “kičma odvraćanja i kolektivne odbrane u Evropi”, rekao je sinoć nemački ministar odbrane dok je predstavljao nove smernice za remont Bundesvera nakon ruske invazije na Ukrajinu.

U zemlji koju zaslužno “proganja krivica” zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu, vojska nije bila prioritet i decenijama je nedovoljno finansirana. Međutim, nakon što je esklairao sukob u Ukrajini, Berlin koristi priliku te je najavio “dramatičan zaokret i obećao ogromne sume za jačanje vojske i opštu rekonstrukciju vojske i vojne industrije”.

Najavljujući prvi set novih smernica za nemačku vojsku (Bundesver) u poslednjih 12 godina, ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da se „brutalnim napadom ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, rat vratio u Evropu.”

“To znači da se bezbednosna situacija promenila“, rekao je on. Nemačka „mora da bude okosnica kolektivnog odvraćanja i odbrane u Evropi“, objašnjava ministar.

Uloga Nemačke i Bundesvera u Severnoatlantskoj alijansi biće mnogo važnija, otkriva se u dokumentu. Stalno prisustvo na spoljnoj granici NATO-a postaće norma za Bundesver u budućnosti.

„Ruska Federacija će ostati najveća pretnja miru i bezbednosti u evroatlantskom području“, navodi se u dokumentu koji sadrži nove smernice za odbrambenu politiku ove zemlje.

U predgovoru za novu viziju, Boris Pistorijus i načelnik oružanih snaga general Karsten Breuer rekli su da Bundesver treba da se ponovo fokusira na svoju „osnovnu misiju“ nacionalne odbrane i odbranu „saveza“ misleći na NATO.

Dokument na 19 stranica detaljno opisuje veliku promenu u nemačkoj odbrambenoj politici poznatoj kao “Zeitenvende” (prekretnica ili promena vremena/ere).

Do promene vojnog pristupa Berlina došlo je nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, a najavio je nemački kancelar Olaf Šolc, piše nemačko glasilo DW.

Nemačka je prošle godine osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za kupovinu modernog naoružanja, a zemlja se takođe obavezala da će ispuniti “cilj NATO-a da potroši najmanje 2 odsto nacionalnog BDP-a na odbranu od 2024. godine”.

Bundesver „mora biti spreman za rat u svim oblastima. To znači da osoblje i oprema moraju biti usmereni na ispunjavanje zahtevnih misija“, dodaje se u dokumentu. Takođe se navodi da je „dobro opremljena vojska, sposobna da u svakom trenutku pobedi u bitci visokog intenziteta, jedini način da se obezbedi kredibilno odvraćanje i mir“.

Inače, termin „odvraćanje“ se ponekad odnosi i na nuklearne sposobnosti neke zemlje, a Nemačka ima na svojoj teritoriji američko nuklearno oružje, a nemački bombarderi su sposobni da ga nose.

Pistorijus je priznao da bi reforma vojske zahtevala vreme, ističući da će organizacija morati da prevaziđe „decenijske zanemarivanje“. Prvi korak biće smanjenje i ubrzanje nemačke vojne birokratije, posebno u nabavci i isporuci oružja, tvdi on.