Ruski snajperisti u zoni takozvanih „specijalnih vojnih operacija“ počeli su sve češće da koriste taktiku rada u troje umesto u dvoje. Dodatni član tima treba da obezbedi nadzor i zaštitu od ukrajinskih dronova, rekao je instruktor snajpera ruskoj novinskoj agenciji TASS.
„Na osnovu iskustva stečenog u specijalnoj vojnoj operaciji, sada koristimo tri snajpera, delom zato što su dva dodeljena da pogode metu i samim tim ranjivi u određenim trenucima sa bezbednosne tačke gledišta. Treći član tima na taj način obezbeđuje sigurnost od malih napada, nadgleda nebo i štiti grupu od napada dronom“, rekao je sagovornik.
Zbog velikog broja dronova, većina rada snajperista se odvija noću. Prema snajperistima, njihove prioritetne mete su mitraljezi, bacači granata i neprijateljski komandanti.
Ruski instruktor je precizirao da je treći član snajperske grupe takođe angažovan na obezbeđivanju genetske podrške neophodne za kamuflažu na naprednom položaju koji grupa zauzima.
Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine imaju snajperiste koji rade u grupama do šest ljudi. To obično uključuje nekoliko snajperista, kao i vozača i inženjera.
Borbene devojke
Ako se pitamo gde još Rusija može da dobije dodatne snajpere, odgovor dolazi iz samog ruskog Ministarstva odbrane, čiji dobrovoljački bataljon Bors vodi reklamnu kampanju na popularnim društvenim mrežama u zemlji, sa nalogom koji je posebno usmeren na žene.
Nalog pod nazivom “borbene devojke” pozivaju se žene da se pridruže ruskim snagama kao operaterke dronova, snajperisti, medicinari i vozači, uz mogućnost da zarade više od 2.000 dolara mesečno za svoje usluge.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je početkom ove godine ponosno saopštio da više od 44.000 žena služi u ruskoj vojsci, a oko 1.100 njih je tada bilo direktno uključeno u „specijalnu vojnu operaciju“, trećina čak i primi odlikovanja.
Uvreženo mišljenje su da žene u oružanim sukobima služile isključivo kao medicinske sestre, pobija činjenica da su još tokom Drugog svetskog rata obavljale dužnosti obaveštajaca, snajperista, vojnih pilota..
Na obe zaraćene strane žene su od 1939. do 1945. Bile bliže borbenim linijama neko ikada ranije. Sovjetski Savez je mobilizovao u Crvenu armiju oko 800.000 pripadnica ”slabijeg pola” a više od polovine ovog broja služilo je u jedinicama na prvim linijama frontova.
Britanci su uključili veliki broj žena u vitalne protivvazdušne jedinice. Čak je i nacistička Nemačka, u poodmakloj fazi rata, sa opadanjem ekonomskih potencijala, sledila primer svojih protivnika.
Od četiri velike sile u sukobu, samo su se Sjedinjene Američke Države oduprle trendu slanja žena u borbu. I pored toga, hiljade Amerikanki se pridružilo ratnim naporima na različite načine, menjajući tradicionalni stav nacije o rodnim ulogama i sposobnostima i hrabrosti žena.
Ljudmila Pavličenko
Sovjetske žene su služile kao izviđači, tenkisti, snajperisti i pripadnici protivvazdušne odbrane i partizanskih jedinica. Najzapaženije dužnosti, koje su od nekih stvorile zvezde i heroje nacije, bile su piloti i snajperisti.
U jesen 1941. godine, kada su nemačke snage ugrozile Moskvu, Marina Raškova (poznata kao ”ruska Amelija Erhart”) ubedila je Staljina da oformi tri vazduhoplovna puka sa pilotima-ženama. Najpoznatiji je bio 588. puk noćnih bombardera, čiji su piloti uništili toliko ciljeva da su Nemci počeli da ih nazivaju Nachtheken – ”noćne veštice”.
Upravljajući zastarelim avionima, često sa delovima od šperploče, žene 588. puka su izvele više od 30.000 misija i bacile više od 23.000 tona bombi na naciste. Tokom ovih letova poginulo ih je 30, a njih 24 je dobilo orden Heroja Sovjetskog Saveza – najveće nacionalno priznanje za hrabrost.
Iako je skoro 2500 sovjetskih žena bilo obučeno za snajperiste, mnoge su preuzele tu ulogu i bez formalne obuke. Dodeljene pešadijskim bataljonima, žene snajperisti su imale zadatak na prvoj liniji fronta uništavaju neprijateljske ciljeve.
Dvadesetpetogodišnja Ljudmila Pavličenko (poznata kao ”Dama Smrt”) je kao pripadnik 25. streljačke divizije, prema potvrđenim podacima, za manje od 12 meseci ubila 309 pripadnika Vermahta, uključujući 36 neprijateljskih snajperista.
Ranjavana je četiri puta, a povučena je sa fornta krajem 1942. godine. Moskva ju je poslala u Sjedinjene Države, gde je postala bliska sa Eleonor Ruzvelt i zajedno su obišle celu Severnu Ameriku. O životu Ljudmile Pavličenko je snimljen zapažen igrani film.