Šef nemačkog vazduhoplovstva, general-potpukovnik Ingo Gerharc, želi da vidi brži napredak u postavljanju novih vojnih bespilotnih letelica nego što je predviđeno rasporedom za program „Future Combat Air Sistem“ (FCAS).
U intervjuu za Difens Njuz, general Ingo Gerharc izjavio je da bi Nemačka mogla imati bespilotne letelice mnogo ranije, misleći na klasu dronova koji su namenjeni da prate borbeni avion šeste generacije razvijen u okviru programa FCAS.
Gerharcove izjave odražavaju izvesnu zabrinutost oko ciljanog datuma za prvi avion koji je rezultat nemačko-francusko-španskog FCAS projekta, koji je trenutno postavljen na daleki štap, tek za 2040-plus godinu.
Upitan koji vremenski okvir ima na umu, Gerharc je izbegavao konkretno, rekavši da je samo nabavka dronova FCAS dovoljno napredna da podrži uvođenje bespilotnih tehnologija pre nego što ceo program bude operativan.
Dronovi su sada nezaobilazna komponenta vojne moći. Od početka veka, bespilotne letelice, tehnički poznate kao bespilotne letelice (UAV), brzo su se razvijale.
Ranije je „Kancelarija za planiranje nemačkih oružanih snaga“ dodelila Airbus Defense and Space, Quantum-Systems i Spleenlab firmama ugovor o istraživanju za demonstriranje i analizu osnovnih elemenata veštačke inteligencije potrebne za rojeve taktičkih dronova.
Pojam rojevi dronova podrazumevaju više dronova koji rade zajedno kako bi svojim brojem i koordinisanim napadima mogli nadvladati protivničku odbranu i radarske sisteme.
FCAS program takođe ima za cilj da integriše ove rojeve dronova u borbene operacije, obezbeđujući moćnu kombinaciju aviona sa posadom i bespilotnih letelica.
Ideja je da pilot ratnog aviona FCAS programa, nazvanog “lovac sledeće generacije”, komanduje svim elementima bez posade iz kokpita, u zavisnosti od prirode određene misije.
Nemačka, kroz Airbus Defence and Space, ima najveće učešće u razvoju dronova u okviru programa FCAS. Nemačke i francuske podružnice panevropskog proizvođača raketa MBDA su takođe uključene, zajedno sa španskim konzorcijumom SATNUS.
Prema MBDA, kompanija namerava da koristi postojeće tehnologije koje joj stoje na raspolaganju u razvoju novih dronova.
Gerharc je rekao da takođe želi da ubrza tempo razvoja namenskog drona za napade za Nemačku. Veća klasa vozila je međunarodno nazvana UCAV, skraćeno za borbeno vozilo bez posade.
FCAS program
FCAS je jedan od najvećih multinacionalnih evropskih programa naoružanja, sa projektovanom cenom od oko 106 milijardi dolara. S obzirom na sve veći broj nabavki F-35 od strane evropskih zemalja, FCAS ima za cilj da Evropljanima pruži opciju vrhunskog stelt aviona proizvedenog u Evropi.
Prvi let je zakazan za 2029. godinu, dve godine kasnije nego što je prvobitno planirano, i ukoliko se dogodi, označiće formalni početak programa. „Ovo je veliki korak napred sa važnim projektom zaštite naših strateških interesa“, rekao je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu u saopštenju.
Prema nemačkom ministarstvu odbrane, NGF treba da ima stelt karakteristike, uglavnom da bi se smanjila mogućnost otkrivanja od strane neprijateljskog nadzora vazdušnog prostora velikog dometa.
Ministarstvo takođe ističe potrebu da se uspostavi ravnoteža između visoke prikrivenosti i najbolje moguće aerodinamike, što implicira da će niska uočljivost, manevrisanje i kinematičke performanse verovatno biti podložne nekom kompromisu.
Projekat je od suštinskog značaja za integraciju evropskih vojnih sposobnosti i povećanje njihove nezavisnosti od američkog hardvera.
Nemačka je izdvojila preko 40 milijardi evra za svoj borbeni avion nove generacije [NGF], nemačko-francuski projekat čiji je cilj razvoj platforme šeste generacije, izvestio je Blumberg.
U izveštaju se navodi da će nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarati o nemačko-francuskoj inicijativi, poznatoj kao budući borbeni vazdušni sistem (FCAS – Future Combat Air Sistem), kada se sastanu 22. januara u Parizu.
Francuska je odobrila 3,2 milijarde za budući evropski borbeni vazduhoplovni sistem
