Zašto sve više evropskih zemalja kupuje F-35?

Finska je u decembru saopštila da će kupiti F-35 i time će postati najnovija evropska zemlja koja je kupila ovaj borbeni mlaznjak.

Iako višestruki operativni faktori čine F-35 popularnim kod evropskih partnera i saveznika SAD za mnoge u Evropi, izbor F-35 je više geopolitička nego finansijska odluka.

Finska je 10. decembra saopštila da će kupiti 64 aviona F-35A Lighting II od Lockheed Martina za 11,3 milijardi dolara kako bi zamenila svoju flotu F/A-18 Hornetsa.

Iako prvi F-35 neće stići pre 2026. godine, ovo je najveća vojna nabavka Helsinkija ikada i jedna od najvećih u Evropi.

Finska je poslednja evropska zemlja koja je kupila nevidljivog borca pete generacije američke proizvodnje, a ta odluka ih svrstava u sve veću grupu evropskih zemalja koje koriste ili će koristiti ovaj avion. Pre njih kupac je bila Švajcarska koja je u junu 2021 saopštila da će kupiti 36 aviona F-35A po ceni od 5,5 milijardi dolara. Finska je tradicionalno neutralna kao i Švajcarska. Nije članica NATO-a, ali sarađuje sa zemljama NATO-a. Vodila je dva rata sa Sovjetskim Savezom u 20. veku ali sada održava pristojan odnos sa Rusijom, sa kojom deli granicu od skoro 1400 kilometara.

Tokom posete toj zemlji u oktobru, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Finska jedan od najbližih partnera NATO-a. Stoltenberg je dodao da “vrata NATO-a ostaju otvorena” ukoliko Finska odluči da podnese zahtev za članstvo. Međutim, pridruživanje nije naročito popularno kod finske javnosti i nekih političkih lidera.

Pored Finske, Švajcarske, Belgija, Poljska, Danska, Italija, Norveška, Velika Britanija i Holandija takođe poseduju jednu ili više F-35 varijanti ili su na listi čekanja isporuke aviona. Pet zemalja sa ove liste nalaze se među osnivačima programa F-35. Turska je takođe bila partner, ali je izbačena nakon što je kupila ruski sistem protivraketne odbrane S-400. Grčka je takođe pokazala interesovanje za ove najsavremenije avione Lockheed Martina, a zabeleženi su i razgovori između kompanije i španskih i čeških zvaničnika. Takođe, 2. februara, rumunski predsednik Klaus Johanis izrazio je nameru svoje zemlje da kupi avione F-35 do 2030 godine.

Avion pete generacije F-35 je višestruki borbeni avion fokusiran na vazdušnu superiornost (vazduh-vazduh) i udarne (vazduh-zemlja) misije. F-35 ima višestruke karakteristike, sa obaveštajnim, nadzornim i izviđačkim (ISTAR) sposobnostima koje povećavaju efektivnost kod prijateljskih vazdušnih, pomorskih i kopnenih jedinica obezbeđujući im vredne podatke sa bojnog polja u realnom vremenu. F-35 je zbog ovih mogućnosti okarakterisan kao "kvoterbek neba". Održivost F-35 je povećana njegovim nevidljivim profilom. Letelica ima unutrašnje montaže za svoje naoružanje kako bi održala taj profil, ali može da se konfiguriše i u "Beast Mode", menjajući nevidljivošću za vatrenu moć.

Pored svojih impresivnih mogućnosti, F-35 se smatra “ekonomičnom kupovinom”. Često su troškovi stelt lovca pete generacije niži od troškova aviona četvrte generacije — Švajcarska je kao faktor svoje odluke navela ovo. Ipak, troškovi rada i održavanja aviona su veliki — na primer, njegov nevidljivi premaz mora ponovo da se nanosi posle svakog leta.

Sat leta F-35 trenutno košta 36.000 dolara, mada Lockheed želi da smanji troškove na 25.000 dolara na sat. Poređenja radi, F-16 košta 22.000 dolara po satu leta.

Ipak kao najvažnije, kupovinom američkog lovca, zemlje povećaju svoje industrijske veze sa SAD. Uzmimo u obzir i da industrije mnogih ovih zemalja i same proizvode neke od komponenti F-35.

Međutim, za mnoge evropske zemlje izbor F-35 je jednako geopolitička odluka koliko i operativna i finansijska, posebno imajući u vidu američno ruske odnose poslednjih godina. Velike kupovine najsavremenije opreme, poput F-35, doprinose još bližoj saradnji sa SAD. Korišćenje istih sistema takođe poboljšava vojnu interoperabilnost sa SAD. Ipak, ne vide sve evropske zemlje koje kupuju F-35 na isti način “rusku pretnju”.

Šef finskog ministarstva odbrane izjavio je u decembru da ne vidi nikakve zabrinjavajuće operacije u Finskoj “iz neposredne blizine” i da “ne postoji vojna pretnja usmerena na Finsku”.

Nije poznato kako bi F-35 pokazao ni protiv ruskog S-400 a kamoli protiv S-500/550.