Uveče i noću ruske trupe su izvele još jednu seriju napada na odabrane ciljeve na teritorijama pod kontrolom Ukrajine. U Harkovu su zabeleženi snažni udari.
Aktivno su korišćeni dronovi tipa Geranj. Jedan od njih je zaronio na objekat gde je bila uskladištena municija Oružanih snaga Ukrajine, tvrde ruski izvori. Sama eksplozija drona praćena je detonacijom te iste municije na samom objektu kijevskog režima.
Još jedan udarac pogodio je energetski objekat koji navodno režim koristi u vojne svrhe. Vazduhoplovstvo je saopštilo da su dronovi lansirani u nekoliko talasa u malim grupama. Vazdušna uzbuna u pojedinim regionima tokom noći trajala su i po nekoliko sati.
Pored Harkova, izvršena je serija preleta ka ciljevima u drugim regionima pod kontrolom ukrajinskih vlasti.
Sve se odigralo u pozadini izjava ukrajinskog predstavnika da je „ukrajinska protivvazdušna odbrana odlična, ali teritorija je ogromna, pa je nemoguće sve pokriti“.
Oleh Sinehubov, guverner Harkovske oblasti, rekao je da su dronovi pogodili civilnu infrastrukturu i izazvali požare u Harkovu i okolini. On je dodao da je osam osoba, među kojima dvoje dece, zatražilo medicinsku pomoć zbog akutnog stresa.
Ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko rekao je da je tokom napada u Harkovu oštećeno osam privatnih kuća, trospratnica, nekoliko automobila i auto servis.
Snažne eksplozije prijavljene u Odesi
Do zapadnog dela Ukrajine stigli su i dronovi i projektili. Pogađani su ciljevi u oblasti Hmeljnicki i Lavov.
Maksim Kozicki, guverner Lavovske oblasti, rekao je da je meta kritične infrastrukture pogođena pet puta tokom napada na njegovu regiju, ali nije razjasnio kakva je šteta pričinjena, međutim dodao je da nema žrtava.
Ukrajinska javnost izrazila je ogorčenje zbog činjenice da su „Geranji“ praktično nesmetano najmanje tri puta zaronili na objekte u blizini Lavova.
Pogođeno je komandno mesto Oružanih snaga Ukrajine u Viničkoj oblasti. Reč je o objektu u koji su nedavno stigli oficiri iz zemalja NATO-a da razgovaraju o daljoj strategiji ukrajinske vojske na frontu, tvrde ruski izvori vesti.
Podsetimo, u Ukrajini kažu da neće odustati od „ofanzivnih akcija u melitopoljskom pravcu“. Pojedini u Ukrajini, uključujući i one u komandnom sastavu Oružanih snaga Ukrajine, veruju da je „vreme da se pređe na stratešku odbranu“.
Ranije, uveče, ruske bespilotne letelice zaronile su na neprijateljske ciljeve u Dnjepropetrovskoj oblasti, uključujući i gađanje hangara sa navodnom vojnom opremom.
Ukrajinska strana ističe da je znatno povećana snaga eksploziva koji se koristi u bespilotnim letelicama Oružanih snaga Rusije.
„Neprijatelj je pokušao da napadne kritičnu infrastrukturu i vojne objekte koristeći dronove Shahed-136/131. Napadnuto je i vojno postrojenje u Ivano-Frankivskoj oblasti. Na lice mesta odmah su izašle nadležne službe. Lokalizovana vatra“, napisali su ukrajinski izvori, ne izveštavajući o posledicama napada.
Zašto su Geranj dronovi tako opasni: komponente i ruska taktika
Ignat je objasnio da iranske bespilotne letelice predstavljaju visok stepen opasnosti za ciljeve na ukrajinskoj teritoriji, a evo i njegovog objašnjenja:
Prvo, oni su precizni. „Bez obzira ko kaže da su primitivni, ne, ovo su visokoprecizna oružja koja lete daleko i pogađaju precizno. Prema tome, oni moraju biti uništeni“, rekao je Ignat, a prenosi još jedan ukrajinski portal Unian.
Drugo, oni nisu laka meta jer su relativno mali, a trup je napravljen od kompozitnih materijala, što ih čini teškim za otkrivanje na radaru.
Štaviše, elektronika je efikasna protiv ometanja. „Rusija unapređuje dronove koji postaju sve manje ranjivi na radioelektronska sredstva ratovanja“, kaže Ignat.
Još jedna karakteristika Šaheda je da imaju veoma visoku autonomiju, što im omogućava da dugo ostanu u vazduhu i lete u krug do trenutka napada. „Neprijatelj lansira šahede na različite rute kako bi što više odvratio ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i naneo veću štetu. (Primera radi) jedna grupa Šaheda poleće ranije i leteće u krug, a druga grupa će poleteti malo kasnije, ali će leteti u istom pravcu. Cilj će biti napadnut sa dve strane u isto vreme”. dodao je Ignjat.
Detalji koje je izneo portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva upotpunjuju sliku drona o kome smo pisali više puta.
Od septembra prošle godine, ruska vojska koristi bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed za napad na ukrajinske ciljeve.
U početku su ruske snage počele sa rojevima napada koristeći više dronova kamikaza odjednom, u serijama od pet i više, kako bi savladali ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Ruske snage su navodno koristile i pa 12 dronova za jedan napad. Zabeležen je čak i slučaj obaranja MiG-a 29 dronom Shahed.
Prema nekim izveštajima, ruske snage lansiraju i dronove kamikaze u parovima, pri čemu je jedan leti iznad drugog, kao rezerva ako donji bude oboren ili u slučaju da je donji dron uspešan, drugi može da se usmeri prema sledećoj meti.
Kako smo ranije objasnili, Ukrajina već troši znatno više novca na suzbijanje dronova kamikaza nego što Rusija troši na nabavku i lansiranje ovih bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Na primer, prosečan ruski dron košta između 10 i 20.000 dolara, dok projektil IRIS-T košta oko 430.000 dolara, što je 20 puta više od cene drona kamikaze. Navodi se da je Ukrajina potrošila oko 28,14 miliona dolara, od 13. septembra do 17. oktobra, na odbranu od ovih kamikaza dronova, prema proceni vojnih analitičara iz nevladine organizacije Molfar, zasnovanoj na podacima iz “otvorenih izvora“.
Čak i ako dronovi budu oboreni, oni i dalje iscrpljuju ukrajinske zalihe raketa zemlja-vazduh koje se i pored finansiranja zapada smanjuju. U krajnjem slučaju kamikaza dronovi su i planirani da budu uništeni u svojim misijama; stoga njihovo obaranje ne predstavljaja gubitak za rusku vojsku.
Ranije u avgustu objavili smo nove detalje o ruskom planu za domaću proizvodnju iranskih dronova Shahed-136, koje Rusija naziva Geran-2. Bespilotne letelice će se praviti u Tatarstanu sa proizvodnim ciljem od 6.000 dronova do leta 2025. Više o tome možete pročitati u našem članku ovde.
