General Zalužni: Kontraofanziva planirana u NATO, trebalo je za 4 meseca da oslobodimo Krim

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalujni, šokirao je Zapad kada je u The Economist-u objavio da je rat sa Rusijom ušao u pozicionu fazu – neodređenu odbranu obe strane.

Situacija tako postaje slična onoj u Donbasu pre 24. februara 2022. i verovatno preteča rešenja poput onog na Korejskom poluostrvu.

Objašnjavajući kako je došlo do ovakvog stava, iako je ukrajinska vojska pokrenula kontraofanzivu sa ciljem da preseče kopneni koridor koji povezuje Krim sa Rusijom, Zalužni je rekao da je prema planiranju ukrajinske vojske trebalo da napreduju brzinom od 30 km dnevno, probijajući se kroz linije odbrane Rusije.

„Ako pogledate priručnike NATO-a i matematiku planiranja, četiri meseca je trebalo da nam budu dovoljna da stignemo na Krim, da se borimo na Krimu, da se vratimo sa Krima i ponovo odemo tamo i da se vratimo“, rekao je Zalužni.

Ali stvarnost je bila potpuno drugačija, trupe su se zaglavile u minskim poljima, a oprema koju je obezbedio Zapad masakrirana je od strane ruske artiljerije, dronova, avijacije i ostalih sistema.

„Prvo sam pomislio da nešto nije u redu sa našim komandantima, pa sam neke od njih smenio. Onda sam pomislio da možda naši vojnici ne odgovaraju zadacima, pa sam u nekim brigadama „promešao vojnike“, objasnio je Zalužni.

Kada ove promene nisu uspele, komandant je naredio svojim potčinjenima da iskopaju knjigu koju je jednom video dok je bio student vojne akademije u Ukrajini. Zvala se „Proboj utvrđenih odbrambenih linija“.

Objavio ga je 1941. sovjetski general-major PS Smirnov, koji je analizirao bitke u Prvom svetskom ratu. Podsećamo da je Prvi svetski rat završen tada – 11. novembra 1918. godine, primirjem, a ne mirom.

Umesto Ukrajine, Rusija napredovala

„I pre nego što sam ga pročitao do pola, shvatio sam da smo upravo tu gde smo jer, kao i tada, zbog jednakog nivoa tehnološkog razvoja blokiramo jedni druge“, dodao je general.

Ova teza je, prema Zalužnom, potvrđena kada je obišao liniju fronta kod Avdejevke, takođe na istoku, gde je Rusija nedavno napredovala, a Oružane snage Ukrajine prebacuju ozloglašenu brigadu “Magura” sa Leopard 2 tenkovima.

„Na ekranima naših monitora onog dana kada smo bili tamo, videli smo 140 ruskih vozila u plamenu u roku od četiri sata nakon što je naša artiljerija došla u domet. One koji su pobegli progonili su daljinski upravljani FPV dronovi sa eksplozivnim nabojima”, tvrdi Zalužni.

Međutim, iste slike mu se ponavljaju kada ukrajinske trupe pokušavaju da napreduju. General Zalužni opisuje bojno polje gde savremeni senzori mogu da otkriju bilo koju koncentraciju snaga, a savremeno oružje visoke preciznosti može da ga uništi.

„Realnost je da mi vidimo sve što neprijatelj radi, a oni vide sve što radimo. Da bismo izašli iz ovog ćorsokaka, potrebno nam je nešto novo, poput baruta koji su Kinezi izmislili i kojim se i dalje ubijamo“, rekao je general.

Ovoga puta, međutim, neće presuditi samo jedan novi pronalazak, već kombinacija svih tehničkih rešenja koja već postoje, kaže on. U članku za The Economist, Zalužni poziva na inovacije u dronovima, elektronskom ratovanju, protivbateriji i deminiranju, uključujući nova robotska rešenja.

„Moramo da iskoristimo inherentnu moć novih tehnologija“, zaključio je general.

Naravno, sve pristalice Ukrajine nadali su se čudu ovogodišnje toliko najavljivane kontraofanzive. Međutim, vojni lideri i šefovi država i vlada na Zapadu na čelu sa SAD, teško da nisu mogli da predvide ishod. Da nisu, teško da bi bili na pozicijama koje zauzimaju.

S tim u vezi, podsećamo samo na stav koji je izneo bivši šef Pentagona – američki general Mark Mili, koji je krajem avgusta izjavio da će oslobađanje Ukrajine vojnim putem biti veoma teško, krvavo i sporo.

Drugim rečima, verovatno niko bitan na Zapadu nije gajio nikakve iluzije, već su im masovna stradanja u Ukrajini odgovarala.

Razilaženja oko vojne podrške Ukrajini

Međutim, ne možemo a da ne primetimo niz događaja koji su se desili neposredno pre ovog vrlo verovatnog kvazi zamrzavanja sukoba, sličnog onom u Donbasu, od februara 2015. do februara 2022. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin primio je u Vladivostoku posetu severnokorejskog lidera Kim Džong-una sredinom septembra. Kongres SAD ne može da usvoji budžet za odbranu krajem septembra zbog neslaganja oko vojne podrške Ukrajini. Ove razlike su nastale, posebno, u pozadini predstojećih predsedničkih izbora sledeće godine.

Palestinska organizacija Hamas je 7. oktobra pokrenula “iznenadni napad na Izrael”. Ruske snage su 10. oktobra, pokrenule ofanzivu na ukrajinskom frontu sa ciljem da unaprede svoju odbrambenu liniju.

U decembru 2022, general Zalužni je u jednom od propagandnih intervjua objavio šta mu je potrebno za kontraofanzivu. Naravno, nije dobio sve što je želeo. Umesto toga, Rusi su dobili šestomesečni predah da pripreme odbranu, kao „u Kursku 1943. godine, u Drugom svetskom ratu“, to bi bile reči generala Zalužnog.

Sada, posle 10 i po meseci, kao da imamo „deža vu“: general Zalužni veruje da je za pobedu potrebno nešto što omogućava da se savladaju minska polja, naravno uz sve mere zaštite snaga, posebno protiv ruske artiljerije.

Vrlo verovatno, ni sada neće dobiti sve što traži, a Rusija će dobiti pauzu da se vojno obnovi. Znamo šta dolazi posle toga, još jedan “deja vu”, dokle god neko ne preseče. O sukobu Zelenskog i Zalužnog smo pisali u nekoliko navrata, prvi put početkom marta meseca.

Činjenica je da Putin nije Netanjahu, te da Kijev ne izgleda ni približno kao Gaza, već nalik na gradove iz kojih čitamo ovaj članak.