2. ”Vukodlak” u Vinici
Posle više decenija ovaj grad sve češće se nalazi u vestima povodom SVO. Za naučnike koji se bave istorijom Drugog svetskog rata Vinica je jedan od najpoznatijih toponima okupirane Evrope. Grad u centralnoj Ukrajini, oko 250 kilometara udaljen autoputem od Kijeva koji se nalazi jugozapadno.
Prema popisu od 2022. godine imao je gotovo 370.000 stanovnika. Pred početak Drugog sv. rata grad je imao 100.000 stanovnika, a oslobođenje je dočekao sa jednom četvrtinom nekadašnjeg življa. Nemci su brzo, već 19. jula 1941. godine zauzeli grad i uključili ga u ”Rajhskomesarijat Ukrajina” (Reichskommissariat Ukraine).
Okupatori su napravili dva logora – stalag (za vojnike) i oflag (za oficire). Pored toga, napravljen je i specijalni logor za sovjetske visoke oficire u kome je izvesno vreme bio i A.A. Vlasov (Власов, Андрей Андреевич). Međutim, ovaj grad je daleko poznatiji po ”Vukodlaku”, Hitlerovom izdvojenom komandnom mestu za Istočni front.
”Vukodlak” (Werwolf) bilo je kodno ime za jedan od Hitlerovih štabova. Nalazio se osam kilometara severno od grada Vinice, u blizini seoskog naselja gradskog tipa Strižavka. Hitler je lično kumovao (kao i mnogim drugim stvarima u Nemačkoj) ovom štabu, pa ga je nazvao ”Wehrwolf” kako bi bila što jasnija asocijacija na Vermaht (Wehrmacht), oružane snage nacističke Nemačke. Do tada se ovaj štab zvao ”Aihenhain” (Eichenhain), odnosno ”Hrastovača” ( hrastova šuma).
Istočna ”Vučja jama”, kako se često naziva u popularnim tekstovima, građena je najpre kao jedan od terenskih štabova i predstavljala je, kao i drugi takvi objekti, samostalni kompleks. U centralnoj zoni bili su glavni objekti: dve zgrade za Hitlera s dva podzemna bunkera, zgrada za posebnu jedinicu Gestapoa, telefonska centrala, restoran za više oficire, bazen, kao i 12 kuća za generale i više oficire.
Sam bunker bio je od armiranog betona s nekoliko spratova. Jedan sprat bio je na površini, a debljina zidova bila je nekoliko metara. Na samoj teritoriji izgrađeno je takođe nekoliko desetina ”finskih kuća” (popularan naziv za montažne objekte opšte namene, pre svega za obezbeđenje i drugo osoblje) i više bunkera za zaštitu od bombardovanja.
Kompleks je bio zaštićen mrežom visokom dva i po metra nad kojom su dodatno zategnuta dva reda bodljikave žice. Ukupno je unutar žice bilo više od 80 objekata na površini, kao i nekoliko duboko ukopanih betonskih bunkera. Sve to je obezbeđivao veliki broj otpornih tačaka, mitraljeskih gnezda i artiljerijskih punktova za neposredno dejstvo. Na severnom delu ”Vukodlaka” bila je centrala, a na obali Južnog Buga nalazio se vodotoranj sa prečišćivačima za vodu.
Svega nekoliko stotina metara od štaba nalazio se mali aerodrom koji su koristili avioni za vezu. PVO je bila organizovana ešalonirano s više kalibara, a u neposrednoj blizini, na arodromu Kalinovo, nalazili su se lovci-presretači.
Na visokim hrastovima bila su napravljena posebna osmatračka mesta. U blizini, u reonu sela Gulevci, nalazio se štab Hermana Geringa (”Steinbruch – kamenolom”), a u zdanju čuvenog hirurga i naučnika Pirogova (sada je tu njegov muzej) nalazio se štab Vrhovne komande KoV i RV (Oberkommando des Heeres und Luftwaffe). Specijalno za Hitlera bila je formirana okućnica za uzgajanje voća i povrća, a sve druge potrebe ispunjavane su iz Vinice.
Kada se javila ideja o izradi ovog štaba?
Pošto je gradnja počela krajem jeseni 1941. istoričari pretpostavljaju da je to bilo rešenje iznuđeno razvojem situacije na frontu. Hitler je planirao da iz Berlina vodi operacije. Međutim, štabski oficiri bili su mnogo realniji u procenama, pa je doneta razumna odluka da se izgradi ratni štab koji će biti ne samo fizički bliži ratnim dejstvima, već i znatno operativniji. U svakom slučaju, u vreme kada je započeta gradnja, on je bio na veoma bezbednom rastojanju od fronta.
Po nemačkom običaju, nije se odugovlačilo, već je gradnja tekla veoma intenzivnim tempom. Za tok radova bila je zadužena organizacija ”Tot”, a kao prinudna, fizička snaga korišćeni su sovjetski zarobljenici. Prema arhivskim podacima, 46.000 zarobljenika je pobijeno tokom gradnje i po završetku kompleksa, kao nepoželjni svedoci.
Kao zvanični datum aktiviranja ratnog štaba Nemci su u svojim dokumentima naveli 16. juli 1942. godine kada je Hitler prvi put došao na to komandno mesto. Tu je ostao sve do 31. oktobra iste godine. Pošto je Hitler svuda gde se kretao nosio sa sobom suverenitet vrhovnog komandanta, tako je i ratni štab iz ”Vučje jazbine” (Wolfsschanze), iz okoline Rastenburga u Istočnoj Pruskoj, došao s njim u Vinicu.
Koje su to najvažnije odluke koje su Hitler i njegovi generali doneli u Vinici? Najpre, tu je potpisana čuvena direktiva № 45 kojom je Hitler naredio svojim trupama da zauzmu crnomorsko priobalje Kavkaza, Staljingrad i da izbiju na Baku kako bi ovladali bogatim naftonosnim poljima. Kada je drugi put došao u Vinicu, 19. februara 1943. godine, tu se zadržao mnogo kraće, do 13. marta. Tada je potpisao operativnu naredbu № 5 kojom je imao nameru da opkoli i uništi delove RKKA na Kurskoj izbočini.
Poslednji put firer je u viničkom štabu bio takođe kratko – od 27. avgusta do 15. septembra iste godine. On je nerado dolazio u Vinicu jer je smatrao da je njegovo prisustvo u Berlinu psihološki mnogo važnije. Ipak, tada je morao da dođe jer se rešavala sudbina Donbasa. Trebalo je pred nastupajućom i sve moćnijom RKKA zadržati važan strateški reon. Na jednom od savetovanja, glavnokomandujući grupe armija ”Jug”, feldmaršal Majnštajn uporno je tražio od Hitlera 12 divizija.
Bilo je to, naravno, račun bez krčmara. Ubrzo su se Angloamerikanci iskrcali na Siciliju, a Kurska bitka je završena neuspehom; tada počinje strateško odstupanje nemačke armade sa sovjetske teritorije. Kako ne bi dozvolili Sovjetima da koriste ovaj kompleks, 28. decembra 1943. godine je doneta odluka da se ”Vukodlak” napusti i, prema proceni stanja i situacije na frontu, pravovremeno razori. To je i učinjeno 15. marta 1944. godine. Onako kako je pravljen ovaj kompleks, tako je i razoren – temeljno.
Uništene su zgrade, komunikacije i sve što bi moglo da posluži Sovjetima. Bilo je to više pitanje kaprica i propagandnog rata, jer su Nemci već dobro upoznali sovjetsku doktrinu: Crvena armija nije imala nameru da se u nastupanju bavi takvom vrstom ratnih štabova. Njihova Stavka, Vrhovno političko i vojno telo, nije se micala iz Moskve. Nije ni imala potrebe, jer su Staljinovi maršali bili uvek u blizini svojih trupa neodoljivo hrleći ka glavnoj ”Vučjoj jami”, pa im ova, u Vinici, nije ni bila potrebna.
