Dron nepoznatog porekla i, prema nepotvrđenim informacijama, sa pričvršćenom eksplozivnom napravom, slučajno je pronađen kasno sinoć, 17. septembra, na bugarskoj obali Crnog mora, u selu Tjuljenovo (Тюлѐново), primorskom letovalištu u opštini Šabla, inače udaljenom 70 kilometara od rumununske granice.
Nije jasno kako je dron stigao na bugarsku obalu – da li je doleteo iz vazduha ili ga je izbacila morska struja.Takođe, nema informacija o poreklu drona. Obaveštenje o pronalasku prijavljeno je na broj za hitne slučajeve 112. Vlasti su odmah nakon incidenta izolovale područje.
Demineri iz bugarske pomorske baze u Varni u zoru 18. septembra su uključeni u operaciju deaktivacije i neutralisanja objekta.
Pronalazak drona je prijavio Radoslav Rusev, koji ga je odmah i fotogafisao.
„Video sam bombu pričvršćenu za dron, jasno se vidi i na fotografijama. Uzbuna je data sinoć, u 21.40“. Predsednik opštine Sabla Marijan Ječev objasnio je da se očekuje dolazak ekipe Ministarstva odbrane. „Sinoć oko 21.30 dobio sam poziv da postoji nepoznat predmet koji su doneli talasi.
Počevši od sinoć u 22:10, područje je bilo izolovano“. Drugi svedoci tvrde da je dužina drona između 3 i 3,5 metara, sa kontejnerom sa eksplozivom.
Upitan da li je poznato poreklo drona, gradonačelnik Šable je prokomentarisao da je „po onome što se vidi iz daljine jedan od onih koji su korišćeni u ratu u Ukrajini”. Dron je primećen odmah pored gradske marine. „Na sreću, u ovom trenutku vetar jako duva i nijedan čamac još nije izašao na more“, rekao je Georgi Todorov, jedan od prvih meštana koji je jutros video dron.
Specijalizovani tim mornaričkih snaga iz bugarskepomorske baze u Varni rano jutros je uključen u operacijuidentifikacije, neutralisanja i zbrinjavanja objekta.
Inače, ovo letovalište je od Varne udaljeno 62 kilometra.
Teško je reći bez zvaničnih podataka ko je mogao lansirati ovaj dron. Tjuljenovo jeste na crnomorskoj obali ali je daleko od dunavskih luka Reni i Izmail na rumunsko-ukrajinskoj granici, koje Rusi gađaju zbog uništavanja kijvske putne infrastrukture i onemogućavanja dotura oružja i izvoza žitarica.
Naravno, ovi napadi moraju biti izvođeni sa hirurškom preciznošću kako se ne bi pogodili objekti na rumunskoj obali, koji su oficijelno u nadležnosti NATO. Kao što je poznato, ukrajinski zapadni saveznici odavno pojačavaju svoje snage i u Rumuniji i u Bugarskoj.
U Bugarskoj Amerikaanci snage koriste 22. Bezmervazduhoplovnu bazu, Treću, Graf Ignjatijevo bazu lovačke avijacije, vojni logistički centar Aitos i poligon Novo selo. U susednoj Rummuniji, glavne američke snage su skoncentrisane u 57. vazduhoplovnoj bazi „Mihail Kogălniceanu” u Konstanci.
Od marta 2022 vojnici 2. skvadrona „Cougars“ (Striker) 2. konjičkog (Striker) puka su trenažnom centr Smardan (okrug Galac). Ove snage su 31. marta 2023. zamenili borbeni tim 1. brigade Bastogne i borbeni tim 2. brigade Strike iz sastava 101. vazdušno-desantne divizije.
Svaki napad (slučajan ili nameran) na neku od ove dve države može se protumačiti i kao napad na NATO, čime bi se aktivirao član o pomoći NATO snaga a time i direktnog sukoba sa Rusijom.
U trenutnom hibridnom ratovanju moguće su (a više puta su i izvođene) operacije „lažne zastave“. Bez želje da spekulišemo, vredi napomenuti da postoje dva moguća scenarija: ili je more donelo olupinu oborenog drona ko zna odakle, ili je letilica skrenula sa kursa i slučajno završila u bugarskom selu.
No, isto tako je moguće da su operaciju izveli Ukrajinci kako bi optužili Moskvu i u očajničkom pokušaju uvukli u sukob NATO. Konačno, prisetimo se da još uvek nemamo precizne informacije ni o nesrećnoj raketi koja se 2022 srušila čak u Zagrebu, kao i onim slučajevima sa Poljskom.