Rusi grade „Flakturm“ za suprotstavljanje ukrajinskim dronovima; Moskvu će štiti „PVO kule“

U cilju suprotstavljanja ukrajinskim napadima dronovima, ruske oružane snage grade objekte protivvazdušne odbrane oko Moskve, ulažući značajna sredstva u stvaranje takozvanog „Flakturma“ (utvrđenih protivvazdušnih odbrambenih tornjeva izgrađenih za vreme nacističke Nemačke).

Kao što se vidi iz nekoliko slika objavljenih koje dele ukrajinski izvori na društvenim mrežama, ruska vojska je postavila protivvazdušne odbrambene sisteme Pancir na metalne konstrukcije u obliku kule oko Moskve.

Svrha ovih konstrukcija je prilično jednostavna: da omoguće postavljanje sistema PVO, kao što je Pancir, na većoj visini, povećavajući pritom i domet radarske stanice.

Takav pristan pruža dodatnih 10 metara, što znači povećanje dometa sa 33 km na 42 km protiv ciljeva na visini od 50 metara.

Međutim u nekim slučajevima, isti sistemi Panci se podižu na specijalnim kulama, koji u slučaju visine od 50 metara već omogućavaju proširenje dometa na 58 km protiv cilja na maloj visini.

Dugo se priča da su u blizini ruske prestonice razbacane baterije sistema PVO, ali one do sada nisu zvanično predstavljene.

Ruska televizijska stanica Rusija 24 nedavno je emitovala slike na kojima se vide sistemi Pancir postavljeni na krovove protivvazdušnih tornjeva, nalik na “Flakturme” koji je svojevremeno izgradila Nemačka.

Cena takvih struktura nije precizirana, ali je u intervjuu gradonačelnik Moskve Sergej Sobianin rekao da 1.500-2.000 ljudi dnevno radi na stvaranju novih „pozicija protivvazdušne odbrane“ i da je potrebno do 4 dana da se napravi jedan objekat ove vrste.

Ove „kule protivvazdušne odbrane“ izgrađene su u kontekstu u kojem se Rusi suočavaju sa novim izazovima vezanim za bezbednost – napadima dronovima koje sve češće izvode Ukrajinci uz obaveštajnu pomoć saveznika.

Glavni cilj ovih napada je sejanje panike, stvaranja nepoverenja u odbrambene sposobnosti ruske vojske i pokušaji da se potkopa poverenje u rusku državu kao takvu.

Tako su se napadi bespilotnih letelica na Moskvu ponovili više puta, nateravši rusku vojsku da koncentriše veći broj sistema PVO na području prestonice, u nadi da će se smanjiti njihov broj na frontu.

Takođe treba da shvatimo da je Rusija najveća zemlja na svetu u pogledu površine [17,1 milion km²], te vojska ne može da obezbedi ujednačen nivo zaštite na celoj svojoj teritoriji, čak ni u dometu ukrajinskih dronova kamikaza. Samo granica sa Ukrajinom je duga 2,295.04 kilometara.

To znači da je Ukrajincima drastično lakše da pogađaju ciljeve, između ostalog i kako bi skrenuli pažnju svetske javnosti sa linija fronta, ali i opravdali dobijena masivna sredstva.

Takođe, postavlja se pitanje da li su svi dronovi, koji su ciljali rusku teritoriju, došli sa ukrajinske teritorije. Poslednji takav zabeležen sporni slučaj je udar većeg broja bespilotnih letelica na aerodrom Pskov, koji se nalazi čak u blizini granice sa Estonom. U napadu su uništena dva transportna aviona Il-76.