Usled obilja zbivanja, u inostranim medijima je pomalo bio zapostavljen jubilarni, 26. Međunarodni ekonomski forum u Petersburgu (PMEF), koji je održan od 14. do 17. juna 2023. godine. Formu je prisustvovalo 150 zvaničnih delegacija iz 130 zemalja.
„U okviru foruma potpisano je više od 900 sporazuma u ukupnom iznosu od 3,860 milijardi rubalja. Uogovori su sklopljeni sa predstavnicima stranih kompanija, uključujući i one iz Italije i Španije. Pri tome, govorim samo o ugovorima koji nisu poslovna tajna. Mnogi predstavnici takozvanih „neprijateljskih zemalja“ su prisustvovali forumu pod maskom drugih kompanija“, rekao je Anton Kobjakov, savetnik predsednika RF i izvršni sekretar organizacionog komiteta foruma.
Ovaj forum je dugo bio glavni događaj za privlačenje zapadnih investitora i, na prvi pogled, dnevni red je ove godine ukazivao da je sukob sa Ukrajinom malo šta promenio. Prema „Daily Brief“, Rusija je koristila ovaj događaj, zajedno sa sličnim ekonomskim konferencijama kao što je Energy Week, da projektuje svoju ekonomsku moć i imidž kao učesnika u globalnoj ekonomiji.
No, uloga Moskve u globalnoj ekonomiji se sve više dovodi u pitanje zbog zapadnih sankcija i pada prihoda od izvoza energenata. Kao takav, ovogodišnji forum je više ciljao na učesnike izvan uticaja Zapada, odnosno na one sa kojima Rusi imaju prijateljske odnose kao što su Kina, Indija (predsednik Indian Business Alliance, Sammy Kotwani)i niz drugih azijskih i afričkih država.
Na ovo ukazuje i činjenica da је na čelu delegacije Narodne Demokratske Republike Alžir bio lično predsednik, Abdelmadžid Tebun (Abd al-Majīd Tabbūn) a Ujedinjeni Arapski Emirati su bili počasni gost.
U svom izlaganju na plenarnoj sednici, Tebun je je izjavio kako „Rusija igra važnu ulogu u smanjenju kriza u svetu“, da je lično spreman da posreduje u rešavanju sukoba u Ukrajini, da Alžir želi da se u bliskoj budućnosti pridruži BRIKS kako bi smanjio spoljnji pritisak na ekonomiju zemlje te da će „investitori iz stranih zemalja, uključujući Rusiju, dobiti pogodnosti i mogućnost za profitabilna ulaganja u domaću privredu“. Tebun se obratio Putinu, rekavši: „Na osnovu vaših reči, gospodine predsedniče, zaključio sam da ste prijatelj celog čovečanstva, kao i prijatelj svih naroda, baš kao i Alžir”.
Na panelu su bile uključene teme poput „Rusija kao globalno tehnološko središte“ i „Arktik: Teritorija investicionih mogućnosti i živopisnih putovanja“. Reč „rat“ nije spomenut ni jednog trenutka ali su korišćeni eufemizmi poput „okolnosti koje se razvijaju“ ili „vojno-politička kriza u Evropi”. Verovatno je to razlog što je The New York Times svoj članak o forumu štampao pod naslovom „Rat je zadnja misao na forumu u Sankt Peterburgu, važan događaj za Putina“.
Gareth Jones je 16. juna za Reuters pokušao da analizira uvodni govor Vladimira Putina na forumu. Između ostalog, citirao je reči: „Pozitivni makroekonomski trendovi uzimaju maha… Slažem se sa onim našim stručnjacima koji veruju da će (ove godine) rast biti… negde do 1,5%, a možda čak i (nešto) ispod 2%. To će omogućiti da naša zemlja zadrži svoje mesto među vodećim ekonomijama sveta… Privlači pažnju dinamika nenaftnih i gasnih prihoda.
U periodu januar-maj oni su porasli za 9,1%, što je primetno više od očekivanog“. „Danas su naše javne finansije generalno izbalansirane, mali je tekući deficit federalnog budžeta… Naravno, bila su potrebna dodatna sredstva za jačanje odbrane i bezbednosti, za nabavku naoružanja, to smo bili dužni da uradimo da bismo zaštitili suverenitet naše zemlje. .” „Ako strani proizvođači ponovo žele da se vrate na naše tržište, a takve razgovore sve češće čujemo, nikome ne zatvaramo vrata… Dobro se zna da mi nikada nikoga nismo oterali sa našeg tržišta ili iz naše privrede“. „Danas je oko 90% obračuna sa zemljama Evroazijske ekonomske unije u rubljama, više od 80% obračuna sa Kinom je u rubljama i juanima.Aktivno razvijamo trgovinu u nacionalnim valutama i sa drugim državama“. „Tražim od vlade da, u kontaktu sa poslovnom zajednicom, ubrza vraćanje imovine u ključnim industrijama pod rusku jurisdikciju… To mora da se uradi pre decembra ove godine“. „Situacija u kojoj se sredstva zarađuju u Rusiji i potom deponuju na inostrane račune nosi očigledne i često neprihvatljive rizike ne samo za državu, već i za sam ruski biznis. Mnogi naši privrednici… bili su iznenađeni kada su otkrili da njihovi računi i imovina bili zamrznuti na Zapadu“. “Nikada nismo imali, niti imamo za cilj dedolarizaciju ruske ili svetske privrede. Uticaj jedne ili druge valute na svetsku ekonomiju povezan je sa ekonomskim potencijalom zemlje koja je emitent te valute“. „Sve odluke unutar OPEK+ o smanjenju proizvodnje… su depolitizovane prirode, nisu povezane ni sa specijalnom vojnom operacijom Rusije, niti sa bilo kojim drugim oportunističkim razmatranjima, one se odnose na pitanja ekonomske izvodljivosti i za proizvođače i za potrošače… „Generalno gledano, rusko tržište nafte i gasa je u dobrom stanju i ima odlične izglede za razvoj“.
U okviru foruma bili su izloženi i neki proizvodi domaće namenske industrije. Upravo domaći komentatori su na društvenim mrežama postavili prve zamerke. Naime, na društvenim mrežama je distribuiran snimak najnovijih ruskih dronova „Patriot“ i „Astrakom“ koji su predstavljali deo izložbe. U propratnom tekstu je pisalo da BPLA imaju „relativno veliki domet leta, termovizor, otpornost na elektronsko ratovanje“. Međutim, pažljivi analitičari su primetili da se, zapravo, radi o helikopteru Patriot K30T korporacije Autel, na kome je samo bila prilepljena etiketa koka je ukazivala na navodnu domaću proizvodnju. Što je još gore, dron se nudio po ceni 1,5-2 puta višoj od one po kojoj se mogao nabaviti original. Svakako dobronamerno, skretana je pažnja da neko pokušava da se obogati koristeći potrebe domaće vojske!
