Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je 23. juna saopštila da je uhapsila pet osoba koje su pokušavale da kupe 1 kg radioaktivnog cezijuma-137 za 3,5 miliona dolara u ime jednog građanina Ukrajine.
U saopštenju službe bezbednosti navodi se da su osumnjičeni planirali da prokrijumčare radioaktivnu supstancu na brodu gde bi ona bila upotrebljena za insceniranje incidenta sa navodnim oružjem za masovno uništenje čiji je cilj diskreditovanje Rusije.
„Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, privela je pet članova organizovane kriminalne grupe koja je delovala pod koordinacijom državljanina Ukrajine… Kriminalci su, postupajući u interesu stranog kupca, preduzeli korake za nabavku 1 kg izotopa cezijum-137 za 3,5 miliona dolara za šverc radioaktivne materije iz Ruske Federacije negde u inostranstvo za korišćenje na štetu ruskih interesa tokom specijalne vojne operacije“, navodi se u saopštenju, prenosi Sputnjik.
Pokrenut je krivični postupak za nedozvoljeno rukovanje i šverc radioaktivnih materija. Osumnjičeni su u pritvoru i trenutno daju priznanja, dodaje FSB.
Cezijum-137 se koristi u gama-defektoskopiji, inspekcijskim i kontrolnim kompleksima, mernoj opremi, za radijacionu sterilizaciju hrane, lekova kao i u radioterapiji za lečenje malignih tumora.
Supstanca je jedan od najvažnijih radionuklida koji stvaraju dozu, proizvodi fisije uranijuma i plutonijuma. Može se koristiti za pravljenje „prljave bombe“.
Zavera za šverc ruskog cezijuma-137 nastala je samo nekoliko dana nakon što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da su ukrajinski špijuni dobili informacije koje pokazuju da Rusija razmišlja o izvođenju napada na nuklearnu elektranu u Zaporožju koju drži Rusija, uključujući oslobađanje radijacije.
Rusija je negirala ove optužbe i rekla da Ukrajina planira da zauzme nuklearnu elektranu i da granatira njene objekte, uključujući i one u kojima se čuva nuklearno gorivo. Moskva je takođe optužila Kijev za planiranje prljavog bombaškog napada na rusku teritoriju.
Prethodne godine su prvi put stigla upozorenja Moskve kako ima saznanja da se Ukrajina priprema da upotrebi ”prljavu bombu” a potom za radiološku katastrofu optuži – Rusiju. Pitanje prljave bombe dospele su i do Ist Rivera, na sednici UN.
Načelnik ABH snaga Rusije general Igor Kirilov (Игорь Кириллов) je na brifingu 24 oktobra 2022. godine izneo detaljne podatke o saznanjima Moskve po pitanju eventualne upotrebe ”prljave” bombe. Prema njegovim rečima, Ukrajina raspolaže proizvodnom bazom, sirovinama i naučnim potencijalom za izgradnju ovog opasnog oružja.
”Crvena lampica” se upalila kada su predstavnici kancelarije Volodimira Zelenskog razgovararli sa predstavnicima Velike Britanije o mogućnostima dobijanja tehnologije za proizvodnju atomskog oružja.
MO RF je tada došao do saznanja da ”dve organizacije u Ukrajini već imaju konkretna uputstva za stvaranje takozvane “prljave bombe”, a radovi su u završnoj fazi”.
”U Ukrajini postoje preduzeća nuklearne industrije koja imaju zalihe radioaktivnih supstanci koje se mogu koristiti za stvaranje ”prljave bombe” – to su tri operativne nuklearne elektrane: Južnoukrajinska (Южно-Украинская АЭС), Hmeljnicka (Хмельницкая АЭС) i Rovnenska (Ровненская АЭС), sa devet bazena istrošenog nuklearnog goriva, koji sadrže do 1500 t oksida urana obogaćenog do 1,5%”.
“Na skladištima radioaktivnog otpada ugašene AES Černobilj, čuva se 22.976 kontejnera otpada koji sadrže U-238 kao i otpad od eksploatacije U-235 i Pu-239, koji su osnova atomskog punjenja.
Naime, ukrajinski ”Energoatom” je još 2017. započeo, a u novembru 2021, u Černobilju, završio izgradnju skladišta i pogona za preradu radioaktivnog otpada RAO ”Vektor”. Ovde se dostavlja otpad iz aktivnih atomskih centrala i čuva u modularnim skladištima ”Burjakivka”, ”Podljesni” i ”Rossoh” (ПЗРО ”Буряківка”, “Подлесный”, “Россоха”).
Osim toga, i u novom zavodu za preradu radioaktivnog otpada RAO ”Vektor” pri ”Pridnjeprovskom hemijskom zavodu” (ПО ”Приднепровский химический завод”) u Kamenskom (Камянське), nalazi se više od 50.000 m3 opasnih materija koje se mogu koristiti za izgradnju ”prljavih bombi”.
Konačno, u ”Istočnom rudarsko-prerađivačkom kombinatu” (ГП ”Восточный горно-обогатительный комбинат”, ВостГОК) у граду Жовти Води (Жовті Води), iz dva (Ингульская i Смолинская) od tri postojeća rudnika kapaciteta do 1000 tona godišnje, vrši se vađenje rude uranijuma.
Šta je prljava bomba?
”Prljava bomba” je u suštini kontejner napunjen radioaktivnim izotopima i eksplozivnim punjenjem, koji se prilikom detonacije uništava, a radioaktivna supstanca se udarnim talasom raspršuje po ciljanoj prostoriji.
Kao rezultat, stvara se radioaktivna kontaminacija područja na velikim površinama, što može dovesti do pojave radijacijske bolesti. Kao radioaktivna supstanca može se koristiti uranijum oksid, koji je deo istrošenih gorivnih elemenata, a nalaze se u skladištima i bazenima istrošenog goriva nuklearnih elektrana.
”Prljava bomba” je vrsta radiološkog oružja. Ovo je svakako oružje za masovno uništenje. Kao i nuklearno, ono koristi radioaktivne materijale. Međutim, nuklearno oružje koristi energiju nuklearne fisije, što rezultira destruktivnim udarnim talasom, elektromagnetnim impulsom, svetlosnim zračenjem, prodornim zračenjem i radioaktivnom kontaminacijom.
Radiološko oružje koristi samo jedan od ovih faktora – radioaktivnu kontaminaciju. Takvo oružje jednostavno širi radioaktivne materijale po površini zemlje i u atmosferi, kojе kontaminiraju vazduh, vodu i tle. I pored činjenice da se u “prljavoj bombi” koriste radioaktivni materijali, ona ne izaziva nuklearnu eksploziju.
Iako je “prljava bomba” izmišljena kao oružje i testirana je u vojne svrhe, ona nema veliku vrednost kao takvo. Činjenica je da radioaktivna kontaminacija neće dovesti do brzog poraza neprijateljskih vojnika ili civilnog stanovništva ako se dogodi u naseljenim mestima. Komisija za nuklearnu regulaciju SAD napominje da će ”stepen lokalne kontaminacije (od eksplozije “prljave bombe”) zavisiti od brojnih faktora, uključujući zapreminu eksploziva, količinu i vrstu radioaktivnog materijala, način raspršivanja i vremenske uslove”.
Posledice kontaminacije mogu uticati na zdravlje ljudi, ali ne odmah, a blagovremeno otkrivanje i prepoznavanje vrste radioaktivnog materijala pomoći će lokalnim vlastima da preduzmu mere zaštite i evakuišu stanovništvo iz kontaminiranog područja. Onaj ko je kontaminirao područje od toga neće imati velike vojne koristi – teren neće biti upotrebljiv, a dekontaminacija i drugo otklanjanje posledica eksplozije biće prilično skupe mere.
Profesor Instituta za međunarodne odnose Kijevskog nacionalnog univerziteta, stručnjak za neproliferaciju nuklearnog oružja, Sergej Galaka, rekao je za BBC da će priroda i teritorija radioaktivne kontaminacije zavisiti od prirodnih faktora i sastava izotopa. “Ako bude jakog vetra bez kiše, onda će doći do jakog zagađenja.
Ako bude slabog vetra i jake kiše, onda će padavine lokalizovati zagađenje na određenom području”. S druge strane, eksplozija nuklearne bombe dovodi do manje kontaminacije područja ali izaziva veću štetu drugim faktorima – eksplozivnim talasom, zračenjenjem i prodirućim zračenjem.
Zbog straha ljudi od radijacije, “prljava bomba” je postala moćan psihološki faktor. Ponekad se naziva i “oružjem masovnog razaranja” (weapons of mass disruption). Eksplozija naprave koja oslobađa radioaktivne materijale može izazvati strah kod velikog broja ljudi, uključujući masovne panične akcije.
Osim toga, ako takva bomba detonira u velikom gradu, onda će bar deo urbane celine postati nenastanjiv, a to će već izazvati ekonomske i političke posledice. Nadamo se da je trenutna rasprava o mogućnosti upotrebe ovog oružja upravo u funkciji psihološkog ratovanja i da neće doći do stvarne realizacije. Samo se nadamo….
