Situacija na ukrajinskom frontu komplikovana; NATO: Rat u Ukrajini će se nastaviti 2024. godine

Visoki predstavnici Severnoatlantske alijanse i Evropske unije u pitanjima spoljnih poslova i bezbednosti izjavili su u četvrtak da bi rat u Ukrajini mogao biti produžen i da bi mogao da traje do 2024. godine, prenose sve svetske agencije.

Govoreći na međunarodnom odbrambenom seminaru u španskom gradu Toledu, podsekretar NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku Havijer Kolomina predvideo je da će narednih šest meseci biti odlučujući i da se od Ukrajine očekuje napredak na frontu.

Prema njegovom mišljenju, okončanje sukoba je, međutim, teško, jer Rusija ima veliki kapacitet otpora i može da izgubi „stotine hiljada vojnika ne trepnuvši“.

Prema Kolomini, smatralo se da će se rusko društvo u nekom trenutku osećati neprijatno zbog mobilizacije trupa, ali predsednik Vladimir Putin je postupio inteligentno i nije dirao neke društvene slojeve poput studenata ili srednje i bogate klase.

Shodno tome, naglašava zvaničnik NATO da “70 odsto ruskog društva podržava invaziju Kremlja na Ukrajinu, započetu krajem februara 2022”.

On je napomenuo da “iako su se neka od novih oružja koje je Putin najavio pokazala neuspešnim, Rusija ima „brutalni“ nuklearni arsenal.

Podrška Ukrajini će se nastaviti, rekao je Kolomina, ali će u nekom trenutku međunarodna zajednica biti u poziciji da sugeriše da bi finansijska i vojna pomoć mogla da prestane ako se ne postigne značajan napredak.

Sada je, prema rečima zvaničnika NATO-a, Ukrajina u fazi u kojoj može da poboljša svoje šanse za pregovore, ali ovaj prozor mogućnosti nije trajno otvoren, upozorio je on.

Povodom ukrajinske kontraofanzive, predstavnik Severnoatlantske alijanse je primetio da ima „nekih pomaka”, ali su oni i dalje „minorni i nisu odlučujući za sudbinu rata”.

Sa svoje strane, šef kabineta visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Kamilo Viljarino objasnio je da će Rusija pokušati da ojača svoju kontrolu nad područjem Donbasa i da zadrži Krim po svaku cenu, jer Putin ne može sebi da priušti gubitak.

Osim toga, Moskva ima neophodne resurse da preorijentiše svoju ekonomiju na potrebe rata. Rusi „mogu da izdrže mnogo duže od Ukrajine i od nas“, rekao je Viljarino.

On je dodao da se Rusi raduju sledećim predsedničkim izborima u SAD, 2024. godine, „nadajući se da će republikanci pobediti” i da će to uticati na obaveze za pomoć Ukrajini i oslabiti otpor EU.

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine u, kako kaže, „specijalnoj vojnoj operaciji“, a Kijev i Zapad kao ničim izazvana, nelegitimna i neopravdana agresija, prva te vrste na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata. Var Vorld.

Da bi započeo kontraofanzivu, Kijev je insistirao da mu je potrebno dovoljno naoružanja, uključujući zapadne avione. Zapad je na raznim nivoima tvrdio da je Ukrajini dato ono što je tražila.

Pozivajući se na izvore iz ukrajinske vlade, Njujork tajms je pisao da deo zapadne opreme još nije isporučen u Kijev, a da je deo isporučene opreme bio u tako lošem stanju da je mogao da se koristi samo za zamenu delova.

Ukrajinski sagovornici američkog izdanja, uključeni u kupovinu oružja, rekli su da je nestalo oružje konačno delimično isporučeno, a u drugim slučajevima posrednici su vraćali novac.

Međutim, prema situaciji na početku proleća, jedan broj takvih ugovora nije ispoštovan.

Kao primer, list navodi isporuku 33 samohodne haubice koje je italijanska vlada donirala Ukrajini. Haubice su odavno bile rashodovane, ali ih je Ukrajina čak i pod ovim uslovima tražila za popravku i upotrebu.

Tako je 13 haubica poslato u SAD na remont, ali kada su vraćene ispostavilo se da ne mogu da se koriste u borbenim dejstvima. Ovo je samo jedan primer među mnogim drugim.

Osim vojnog aspekta, posmatrači kažu da je Zapad zainteresovan za pobedu Ukrajine, jer bi neuspeh značio “dovođenje u pitanje celokupnog aktuelnog međunarodnog poretka.