Rusija ima visoko razvijenu raketnu industriju – kako u velikim transportnim projektilima za svemir, tako i u izgradnji udarnih raketa za svoje sisteme naoružanja.
Dok ruske svemirske snage nisu napravile impresivne korake poslednjih godina i nastavljaju da se oslanjaju na starije sovjetske razvoje, krstareće rakete Ruske Federacije doživljavaju renesansu.
Rusija je uvek imala visoko konkurentnu proizvodnju efikasnih i preciznih krstarećih raketa. Danas nećemo porediti koja je krstareća raketa na svetu najbolja, ali ćemo predstaviti pet najsmrtonosnijih krstarećih raketa u Rusiji.
Kategorizacija će se zasnivati na različitim pokazateljima, ali će uzeti u obzir domet rakete, njeno iskustvo na terenu, veličinu, bojevu glavu, preciznost, udarnu moć itd..
- P-700 Granit
Ova ruska krstareća raketa je bila u službi ruske mornarice i predstavlja vrstu protivbrodske rakete. Naziv rakete u NATO-u je SS-N-19 Shipwreck i lansira se sa podmornice. Teška 7.000 kg, dugog je dometa, a proizvedena između 1985. i 1992. Takođe može da nosi i nuklearnu bojevu glavu.
Eksplozivna snaga projektila je jednaka 500 kt TNT-a. U zavisnosti od visine, raketa može da leti brzinom od 1,6 ili 2,5 maha, pokreće je turbo motor, a njen radni domet je blizu 630 km. Raketa je u službi u ruskim podmornicama klase Oskar, Kirov i Kuznjecov.
Više nije u upotrebi u ruskoj mornarici, ali je pronađena više nego dostojna zamena – raketa Cirkon. Nažalost, nikada nije izvezena i eksploatisali su je samo Rusi.
- H-55
H-55 (RKV-500) je ruska krstareća raketa, koja je još uvek u upotrebi u ruskoj mornarici i predstavlja podzvučnu vazdušno lansiranu, krstareću raketu. NATO naziv rakete je AS-15 „Kent“. Bombarderi su lansirali H-55, a od skoro je poznata i njena upotreba sa bombardera Tu-160.
U pitanju je raketa dugog dometa i proizvodi se od 1981. godine. U zavisnosti od tipa i bojeve glave, težina rakete je može doći u dve verzije – 1.650 kg i 2.400 kg. Takođe nosi nuklearnu bojevu glavu, a njena eksplozivna snaga je jednaka 200 kt TNT-a.
Raketa razvija opseg brzine od 0,6-0,8 Maha i ima širok opseg delovanja – od 300 km do 3.500 km u zavisnosti od visine leta, brzine i nuklearne bojeve glave. Raketa ima inercijalni navigacioni sistem, radar, kao i termički i sistem aktivnog navođenja. Bombarderi koji je koriste su ruski Tu-95MS, Tu-160 i Su-34.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije potvrđuje da su 2015. godine, tokom svakodnevnih operacija u Siriji, ruski bombarderi ispalili 34 projektila ovog tipa na položaje Islamske države.
- P-207 Moskit
P-270 Moskit je ruska krilata nadzvučna protivbrodska krstareća raketa, koja se, u zavisnosti od tipa, može ispaliti iz aviona ili broda. P-270 Moskit ima i verziju za lansiranje sa zemlje modifikovanim vojnim kamionima sa pneumatskim cevima.
Njena proizvodnja je počela 1983. godine i nastavlja da se eksploatiše do danas. Pored Rusije, ova raketa se nalazi u Egiptu, Indiji, Vijetnamu, Iranu i Severnoj Koreji.
P-270 Moskit je teška 4.500 kg i ima radni domet do 250 km. Može da nosi 300 i 150 kilograma termonuklearnih bojevih glava, sa eksplozivnom snagom koja je ekvivalentna 120 kt TNT-a.
Razvija brzinu od 3 Maha, ima inertni navigacioni sistem i termički aktivan radar. Avioni koji lansiraju raketu su uglavnom Su-27 i Su-33.
- H-101
H-101/H-102 je bio tajni ruski projekat koji je široj javnosti postao poznat 1990-ih. Proizvodi je ruska kompanija “Raduga” (Taktički raketi sistemni zavod) za potrebe ruske vojske. Osnovna namena ove rakete je da zameni već povučenu H-55, koju smo klasifikovali kao četvrtu najopasniju rusku krstareću raketu.
H-101 je teška između 2.200 i 2.400 kg i ima konvencionalnu bojevu glavu težine između 400 i 450 kg. Domet rakete je 4.500 – 5.500 km i može da leti na maksimalnoj visini od 6 km. Ima integrisane elektronske sisteme za korekciju putanje, video i termalno navođenje.
- 3M-54 Kalibar
Prvo mesto u našoj rang listi je raketa koja zaslužuje da bude tamo i njen plasman ne čudi. 3M-54 Kalibar je ruska krstareća raketa koja se, prema svojoj modifikaciji, može lansirati sa brodova, podmornica i lovaca. Međutim, ova raketa može da se kreće samo nadzvučnom brzinom između 2,5 i 2,9 maha.
3M-54 Kalibar je razvila i proizvela ruska kompanija “Novator” za potrebe ruske vojske. Ova raketa ima dugu autonomiju leta i može leteti na različitim visinama i brzinama, uključujući i nisko letenje kako bi izbegla otkrivanje od strane protivnika.
Ono što čini 3M-54 Kalibr posebnom je njena sposobnost da leti na vrlo maloj visini iznad površine vode, koristeći površinski efekat. To joj omogućava da se približi cilju neprimećeno i izvede precizan udar. Takođe ima mogućnost manevrisanja tokom leta kako bi izbegla protivničku protivraketnu odbranu.
Pokreće je turbo motor i ima integrisani inercijalni navigacioni sistem, aktivni termalni radar i digitalizovani korelator područja za mapiranje scene. U zavisnosti od svoje varijante, raketa ima različit operativni domet – od 50 km do 2.500 km.
Kalibar je višestepena raketa i pokreće se na čvrsto gorivo. Može da nosi bojevu glavu između 400-500 kg eksploziva ili termonuklearnu bojevu glavu. Masovno se proizvodi od 1994. godine.
H-50 – nova krstareća raketa
Razvoj krstareće rakete nove generacije H-50 (Х-50) počeo je u Rusiji 2010-ih godina. Napravljen je uglavnom za bombardere Tu-22M3, pošto je njihov odeljak za bombe premali za rakete H-101, druge sa naše liste. Radovi se izvode u konstruktorskom birou Raduga pod šifrom „proizvod 715“.
Kopnena ispitivanja rakete počela su 2016. godine, a planirano je da se masovna proizvodnja uspostavi u narednih nekoliko godina.
Raketa ima dužinu od 6 m i težinu od oko 1,5 tona. Telo rakete je blago spljošteno, a takođe ima posebne uglove. Ovo se radi da bi se poboljšale aerodinamičke performanse i nevidljivost na neprijateljskim radarima. Takođe, oblik rakete vam omogućava da maksimizirate korisnu zapreminu odeljka za bombe Tu-22M3.
„H-50“ je opremljena turboventilatorskim motorom male veličine „TRDD-50AT“. Raketa je sposobna da leti na udaljenosti od 1.500 kilometara brzinom do 950 km/h. Da bi se sprečilo presretanje od strane neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane, raketa će leteti na malim visinama.
„H-50“ je dostupna u tri varijante: sa visokoeksplozivnom fragmentacijom, kasetnom i nuklearnom bojevom glavom. Novi proizvod je veoma sličan raketi H-59MK2: imaju isti pogon i sistem navođenja.
Pri napadu raketa koristi inercijalni i navigacioni sistem navođenja, a pri približavanju cilju uključuje se elektronsko-optički korelacioni sistem. Odstupanje bojeve glave od cilja ne bi trebalo da prelazi 5 m.
Na Tu-22M3 se može postaviti 8 primeraka H-50: 6 na lanser kupole i dva ispod krila. Takođe, raketa može biti instalirana i na porodice aviona Tu-95 i Tu-160. Prvi može da nosi 14 jedinica, drugi – 12.
