Obaranje Tu-95MS ili Tu-160M2 iznad Rusije ostaje samo fantazija; čak ni SAD to ne mogu

Jedna od suludih ideja koja se navodno pravda zaustavljanjem rata kako bi Rusija sela za pregovarački sto je obaranje bombardera iznad ruske teritorije.

Ova teorija se često može naći u ukrajinskim medijima. Pojavljuje se uglavnom nakon izveštaja o predstojećem raketnom napadu iz Rusije.

Problem koji treba rešiti je kako oboriti bombarder, recimo Tu-95MS na geolokacionoj tački lansiranja ruskih krstarećih raketa. U pitanju je presretanje i obaranje rute koja počinje od Kaspijskog mora – pozicije koju Rusija najčešće koristi za udar na Ukrajinu.

Rusi veoma dobro poznaju PVO mogućnosti, pogotovo onih koji su sposobni da presretnu i obore T-95MS na udaljenosti od recimo 1.000 km. Ovakvi PVO sistemi dugog dometa ne postoje – ni u Rusiji, ni u SAD, ni bilo gde u svetu.

Najbliže nešto takvom operativnom dometu je možda najnoviji ruski sistem PVO S-500 Prometej. Domet ovog sistema je 800 km. Međutim ovo je maksimalni dozvoljeni opseg, pod strogo definisanim uslovima. Kao i svaki drugi sistem, u zavisnosti od neprijateljskog aviona u vazduhu, domet se generalno smanjuje.

S druge strane, SAD imaju sisteme Patriot i THAAD. Međutim oba ne mogu da dosegnu domet ni 800 km kamoli 1.000 km. Domet Patriot-a je oko 160 km, dok je THAAT-a 200 km. Ova dva sistema ne mogu doći do ruskih bombardera T-95SM sa lansirne tačke krstarećih raketa.

Drugi sistemi PVO razvijeni širom sveta su u granicama američkih, čak uglavnom i manjeg dometa. Tehnički je nemoguće oboriti bombarder iznad ruske teritorije. U pitanju je ovoga puta prednost velike teritorije. Geografija je veoma bitna za uspeh ili neuspeh operacije.

Ukrajinski mediji verovatno znaju da u svetu postoji sistem koji prevazilazi okvire američkog THAAD-a, ali ni taj nije dovoljnog dometa. Reč je o sovjetskom sistemu S-200.

S-200 pod određenim nadogradnjama i okolnostima može da dejstvuje na udaljenosti od maksimalno 240-250 km. Međutim, S-200 je prilično zastareo dizajn i veoma je diskutabilno da bi bio operativan i efikasan u današnjem ratu sa postojećim protivmerama, i pored toga što je zabeleženo da je obarao F-16 u Siriji.

Prošle godine u novembru mesecu pisali smo da je ruski PVO sistem S-300V4 uspeo je da obori ukrajinske Su-27 i Su-24 na udaljenosti od 217 km. Iako je ovo neverovatno dostignuće, nedovoljno je da bi se ispunila ideja o obaranju bombardera velikog dometa.

Situacija sa radarskim mogućnostima je malo bolja. Iako je teško otkriti bombarder na 1.000 km, sasvim je moguće to učiniti na 800 km. Američki avion E-3 Sentry može da otkrije saobraćaj u vazduhu na udaljenosti od 500 km.

Uz određene tangencijalne podatke može da dostigne još 300 km više, odnosno 800 km. Ali kao što je gore pomenuto, čak i ako se T-95MS vidi u vazduhu, nijedan sistem ne može da prevaziđe udaljenost i obori ruski bombarder.

Tehnički je moguće otkriti lansiranje neprijateljskih krstarećih projektila sa bombardera iznad Kaspijskog mora, ali ne postoji način da se „dođe“ tamo. Međutim tada na scenu stupa konstatno ponavljanje Ukrajinaca kako žele da dobiju F-16.

Znamo da odbrana [vazduh-zemlja] funkcioniše, posebno kada su sistemi autonomni i dele međusobno informacije. Pod pretpostavkom da je radar dao koordinate za lansiranje rakete presretača vazduh-vazduh, ostaje pitanje da li takva raketa postoji. Ovde ponovo suluda ideja obaranja ruskih bombardera nailazi na problem – ne, ne postoji raketa lansirana izvan vizuelnog dometa a da može savladati ovo rastojanje.

Zna se da ruska krstareća raketa vazduh-vazduh R-37M ima najveći domet od svih postojećih raketa te klase na svetu. Domet rakete dostiže udaljenost čak od 400 km. Postoje dokazi da je raketa korišćena u ratu u Ukrajini i da je pogodila Su-27 na velikoj udaljenosti, nakon što je R-37M lansirao lovac Su-57.

Ako iz jednačine izbacimo rusku raketu [ovaj projektil takođe ne može da stigne do bombardera], sledeća najbolja na svetu ostaje francuska Meteor. Međutim, domet Meteora dostiže do 200 km. Čak i da domet poveća lansiranja sa lovaca, opet je nedovoljno. Ukoliko govorimo o F-16, Meteor se ne može integrisati u F-16.

Ideja o obaranju T-95MS ili Tu-160M2 iznad Rusije za sada je samo maštanje. Tehnički se zna da je to nemoguć zadatak za postojeće sisteme PVO.