Prema saopštenju iz Ministarstva odbrane Rusije, krstarica „Admiral Nahimov“ krajem ove godine izvršiće prva ispitivanja na moru.
Prema izvorima u Moskvi, ispitivanja će početi na jesen ove godine. Međutim, neki su skeptični i tvrde da će decembar biti vreme kada će se testirati.
Tačnije, radi se o izvođenju nekih osnovnih testova, a stvarni povratak nuklearne krstarice Admiral Nahimov u službu ruskih pomorskih snaga očekuje se sredinom 2024. godine, ako sve prođe po planu.
Izgradnja krstarice Admiral Nahimov (projekat 1144.2M), koja je slična zastavnom brodu Severne flote, krstarici Petar Veliki, počela je 17. maja 1983. Tri godine kasnije brod je porinut, a za još dve godine , 1988. godine, ušao u opremu Mornaričkih snaga SSSR-a.
Brod je pripadao seriji teških, višenamenskih, raketnih krstarica klase Orlan, koje su po naoružanju bile najveći i najmoćniji brodovi na svetu.
Glavno oružje brodova ovog tipa predstavljalo je 20 supersoničnih protivbrodskih krstarećih raketa treće generacije tipa P-700 Granit. Iste su takođe u to vreme postavljene na sovjetske nuklearne podmornice projekata 949 i 949A.
Još 1992. Kalinjin, kako je brod prvobitno nazvan, preimenovan je u Admiral Nahimov. Krajem 1990-ih, Komanda Oružanih snaga Ruske Federacije objavila je da je većini brodova klase Orlan potrebna kvalitetna modernizacija i nadogradnja.
Prvi brod klase Orlan koji će biti podvrgnut složenom procesu modernizacije biće Admiral Nahimov. Prebačen je 1999. godine u Sevmaš na popravku i dalju modernizaciju, ali je vreme popravke, iz različitih razloga, počelo sukcesivno da se odlaže.
Stvari su počele da se kreću na bolje tek 2013. Sevmaš je uspeo da sklopi ugovor sa Ministarstvom odbrane i posle dve godine završena je demontaža zastarele opreme na brodu.
Tokom 2016. godine, brod je završen konstatacijom kvarova na konstrukciji trupa, a već 2019. godine formirane su i postavljene baze za novu opremu na krstarici, počeli su da se ažuriraju sistemi za održavanje, uspostavljene su kablovske trase i postavljene žice.
Prvobitno je bilo planirano da se modernizacija krstarice završi do 2018. godine, ali su rokovi ponovo pomereni, ovoga puta na 2020. Kasnije su predstavnici Mornaričkih snaga Ruske Federacije saopštili da će modernizacija teške nuklearne krstarice Admiral Nahimov će biti završen do 2021.
U septembru 2021. godine bivši komandant Mornaričkih snaga Vladimir Koroljov postao je zamenik generalnog direktora Ujedinjene brodogradnje i ponovo je odložio datum puštanja u rad krstarice za 2023. godinu.
Pored unutrašnjih popravki, urađen je i redizajn eksterijera. Ovo je, između ostalog, omogućilo značajno jačanje kompleksa naoružanja broda. Prema postojećim podacima, pored Oniksa i Kalibra, Admiral Nahimov bi trebalo da dobije i najnovije hipersonične protivbrodske rakete tipa Cirkon, koje će moći da se lansiraju pomoću univerzalnog raketnog kompleksa.
Tako će krstarica „Admiral Nahimov“ moći da primi do 80 krstarećih raketa „Oniks“, „Kalibar“ ili „Cirkon“. Pored ovoga, na brodu će se pojaviti PVO raketni sistemi Poliment-Redut i Pancir-M, kao i protivpodmornički sistemi Paket-NK i Otvet.
Poznato je da će posadu činiti 1.000 vojnika, koji je trebalo da budu okupljeni iz sastava osoblja četiri flote (Severne, Baltičke, Crnomorske i Tihog okeana).
Cirkon raketa
Pomorska verzija rakete ima domet od 1.000 km. Ova raketa može da leti na maksimalnoj visini od 28 km, a prema specifikacijama koje je predstavila Rusija, maksimalna brzina dostiže 9 maha [10.800 km/h ili 3 m/s].
Bojeva glava je teška između 300-400 kg. Osim što može biti naoružana konvencionalnom bojevom glavom, tj. visokim eksplozivom, Cirkon može da nosi nuklearnu bojevu glavu od 200 kt. Pomorska verzija je u upotrebi ne samo na ratnim brodovima, već je i deo naoružanja nekih novih ruskih podmornica.
Pre mnogo godina, Putin je najavio svetu šest „super oružja“ Rusije. Cirkon je jedno od šest najavljenih super oružja. Ruski stručnjaci kažu da projektil može potopiti američki nosač aviona i izbeći najsofisticiranije američke sisteme protivvazdušne odbrane.
Zbog svoje ogromne brzine, vazdušni pritisak ispred projektila navodno stvara oblak plazme koji upija radio talase, čineći ga skoro nevidljivim za radarske sisteme. Podsetimo, na hipersonične rakete poput Cirkona nijedna zemlja na svetu, trenutno, nema adekvatan odgovor.
Jos jedna ispravka, brzina 3m/s je zanemarljiva brzina
Mali ispravak.Čini mi se da na fotografiji nije raketa cirkon nego iskander.