Ukrajinci objavili slike uništene komandne ispostave 55K6A raketnog PVO sistema S-400

Na ukrajinskim nalozima po društvenim mrežama objavljeno je nekoliko slika i informacija o uspešnom ukrajinskom artiljerijskom napadu na Hersonsku oblast. Dakle, izgleda da je ruska vojska izgubila komponentu sistema PVO S-400.

Informaciju je objavio Telegram kanal “Oružane snage Ukrajine. Rat protiv okupatora”. Objava uključuje dve fotografije koje navodno prikazuju ostatke onoga za šta se veruje da je PBU 55K6E, komandno kontrolni centar za PVO sistem S-400.

Prema izvoru, pogodak se dogodio sredinom maja tokom napada ukrajinskih oružanih snaga na rusko skladište naoružanja, koje se nalazi u ruskom delu Hersonske oblasti.

Nekoliko ukrajinskih medijskih izvora tvrdi da je protivvazdušni sistem S-400 pogođen raketom koju je lansirao višestruki raketni sistem HIMARS. Ako se informacije potvrde, onda je ovo prvi poznati slučaj kada je komandno-kontrolni centar 55K6E za sistem S-400 pogođen projektilom koji je lansirao sistem HIMARS.

Uništavanje sistema S-400 je izuzetno redak incident. S-400 se smatra ekvivalentom američkog sistema Patriot. Dakle, uzimajući u obzir njegove karakteristike, sposoban je da presreće balističke ciljeve, kao što su GMLRS rakete. Međutim, izgleda da kao ni Patriot, nije nedodirljiv.

Podsetimo, prema tvrdanjama ruskog ministra odbrane Šojgua, u Ukrajini su uništena dva sistema Patriot.

Po svemu sudeći, komandno mesto 55K6E verovatno nije bilo adekvatno zaštićeno sistemima PVO kratkog dometa koji je trebalo da dopune S-400 kao deo višeslojne PVO.

Među kandidatima za ovaj zadatak je i sistem Pancir-S1 koji bi po nama bio upravo idealan izbor a koriste ga Vazdušno-kosmičke snage Rusije.

55K6E je komandni i kontrolni centar 55K6E za sistem S-400, koji je razvila ruska kompanija Almaz-Antej. Komandni centar se prvenstveno koristi za protivvazdušnu odbranu i zaštitu od balističkih i vazdušnih pretnji.

55K6E je opremljen naprednim radarom za praćenje i otkrivanje ciljeva koji je u stanju da istovremeno identifikuje i prati više ciljeva u vazdušnom prostoru. Ovaj radar pruža tačne informacije o vazdušnim ciljevima, uključujući njihove koordinate, brzinu i visinu.

55K6E takođe ima koristi od naprednih komunikacionih sistema koji omogućavaju integraciju i saradnju sa drugim sistemima protivvazdušne odbrane i centralne komande, omogućavajući operativnu koordinaciju u realnom vremenu i deljenje informacija.

S-400 Trijumf

Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto.

S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine. 

S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno postojećih“.

Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.

U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine. Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.

Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.

Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt.