Užurbano se povlačeći iz Avganistana u avgustu 2021. godine, Amerikanci i njihovi saveznici bili su primorani da tamo ostave ogromnu količinu različitog naoružanja, od zastarelog do sasvim modernog.
Prema rečima bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, ukupna vrednost talibanskih trofeja oružja dostiže 85 milijardi dolara. Da li je realan scenario da se američko oružje okrene protiv svojih bivših vlasnika koji su već u Ukrajini?
Talibani su održali čak i vojnu paradu u kojoj je učestvova američka oprema i naoružanje. Šta od zarobljenog zapadnog naoružanja zaista može biti od interesa za rusku vojsku, recimo, u zamenu za snabdevanje sirovinama i hranom?
Trofeji pobednika
Informacije o ovoj temi u otvorenim izvorima su veoma kontradiktorne. Poznata infografika iz SIGAR-a (Specijalni generalni inspektorat za rekonstrukciju Avganistana) daje apsolutno neverovatne brojke.
Konkretno, Kabulski režim nasledio je 634 oklopna sigurnosna vozila M1117, 169 oklopnih transportera M113, 155 oklopnih vozila MakkPro, 22 174 vojna terenca HMMVV, 42 000 civilnih kamioneta, 8 000 kamiona, 176 artiljerijskih jedinica, 4 vojno-transportna aviona, 23 laka jurišna aviona Super Tucano brazilske proizvodnje, deset lakih jurišnih aviona Cessna AC-208, 28 lakih aviona opšte namene Cessna 208, 33 helikoptera Mi-17, 33 helikoptera Black Hawk, 43 laka višenamenska helikoptera MD530, kao i 358.530 jurišnih pušaka, 64.363 mitraljeza, 126.295 pištolja, 162.043 radio stanice, 16.035 uređaja za noćno osmatranje i druge opreme, poput pancira, municije, malih dronova Inspire.
Međutim, postoji jedna važna nijansa, to je ono što je 20 godina isporučeno marionetskoj avganistanskoj vladi. Nešto je izgubljeno u bitkama, nešto se pokvarilo, nešto je pokradeno i prodato na crno.
Prema The Military Balance-u, Talibani su zapravo nasledili 40 starih sovjetskih tenkova T-55 i T-62, 640 vozila pokretnih udarnih grupa, 200 oklopnih vozila sa pojačanom zaštitom od mina MaxxPro i nekoliko hiljada HMMVV različitih modifikacija, kao i do 50 višecevnih raketnih sistema Grad (MLRS), 85 haubica D-30 122 mm i 24 haubice M114A1 155 mm, oko 600 minobacača. Plus ogromna količina malokalibarskog oružja, municije u njemu, MANPADS-a i ATGM-ova, uniformi, termovizira, radio stanica, pancira i druge opreme korisne u ratu.
Što se tiče vojne avijacije, Amerikanci su, užurbano napuštajući Avganistan, pokušali da je onesposobe gađajući kabulske aerodrome i hangare, i deo oklopnih vozila što im je pošlo za rukom.
Internetom se proširila informacija da su piloti palog režima uspeli da prebegnu sa nekim od aviona i helikoptera do susednog Uzbekistana. U svakom slučaju, arsenal trofeja je veoma impozantan.
Problem za nove vlasti Avganistana je što su za održavanje sve ove vojne opreme potrebni kompetentni stručnjaci, komponente i drugi potrošni materijal. Takođe postoji međunarodna zabrinutost zbog mogućnosti da se ovaj arsenal proširi svetom.
Talibanima ne treba nikakvo oružje, imaju ga dovoljno. Amerikanci su tamo ostavili toliko oružja da bi bilo dovoljno za dve zemlje. Imajući u vidu sve predočeno, može se pretpostaviti da talibani, zbog besparice, mogu prodavati ovo oružje na sve strane, posebno prenosive protivvazdušne sisteme, koje su Amerikanci sigurno napustili kada su bežali. Ovo može, ne daj Bože, pasti u ruke terorističkih grupa raznih vrsta – od Evrope do Afrike. Onda će biti velikih nevolja.
Rusija je objektivno zainteresovana za postepenu mirnu “demilitarizaciju” Avganistana i zvuči kao razumno da se višak zarobljenog zapadnog naoružanja i opreme otkupi ili zameni za zalihe nafte i hrane.
Šta bi od svih ovih dobrota NATO standarda moglo da bude od koristi Oružanim snagama RF na frontu?
Prvo što pada na pamet su, naravno je sitna oprema, moderne radio stanice koje obezbeđuju sigurne digitalne komunikacije, panciri, termovizije, noćni nišani, laki izviđački dronovi. Kako bi lakše razumeli vrednost opreme, navešćemo samo jedan primer. Cena panoramskih dvogleda za noćno osmatranje L-3/Harris GPNVG-18, koji su masovno pali u ruke „studentima“, je 40 hiljada dolara za komad.
Što se tiče američkih oklopnih vozila, interesantna mogu biti brojna terenska vozila HMMVV i oklopna vozila sa pojačanom zaštitom od mina MaxxPro. Povećanje pokretljivosti trupa uvek dobro dođe.
Ako Oružane snage RF suštinski ne žele da se prebace na zarobljene Hamere, onda ih mogu proslediti raznim dobrovoljačkim jedinicama ili privatnim vojskama. Usled sankcija, očigledan nedostatak Rusima može biti raspoloživost rezervnih delovia za održavanje strane opreme, ali je opšti trend je da Ukrajina sistematski prelazi i dobija NATO naoružanje, a broj trofeja koji se mogu „kanibalizovati” sve više raste.
Isto se može reći i za jurišne puške, mitraljeze, pištolje, snajperske puške, MANPADS i ATGM zapadne proizvodnje.
Naoružavanjem, na primer, sve te dobrovoljačke jedinice ili teritorijalne odbrane brzo će pokrenuti pitanje municije. Međutim, ovaj problem nije nerešiv, jer je pre nekoliko godina, zbog sankcija u Rusiji, počela reforma industrije municije i pušaka. Zbog odbijanja SAD da kupi rusku municiju, Rostec je odlučio da savlada proizvodnju municije za malokalibarsko oružje u NATO standardu, kako je saopšteno u pres-službi državne korporacije:
Po prvi put smo počeli da razvijamo „NATO“ kalibre 7,62×51 mm i 8,6×70 mm. Radovi na barutu, čaurama već su završeni. Napravljeni su prototipovi, koji pokazuju dobre rezultate na poligonima. Do kraja godine očekujemo da dobijemo municiju koja je blizu idealne. Planirano je da serijska proizvodnja počne do 2022. godine.
Što se tiče zarobljenih aviona, Rusima bi verovatno bilo korisno da se brazilski jurišni avioni Super Tucano koji mogu da lete, upotrebe kao „dronovi” ili patrolni avioni za graničnu službu.
