Za vreme vladavine Borisa Jeljcina, Rusija se, između 1993. i 1998. godine, oslobodila svih borbenih aviona sa jednim motorom, rashodovavši ogroman broj MiG-21, MiG-23, MiG-27 i Su-17, kao i svih modifikacija.
Koncept težeg dvomotornog borbenog aviona smatran je prikladnijim. Tada su neki avioni imali sreće ne samo da odu u zaborav, nego da završe na postamentima, u muzejima ili postanu ogledni primerci u institutima.
Najtužnije je što je tada Ruska Federacija odustala od razvoja i proizvodnje jednomotornih aviona uopšte. Ali Vojno vazduhoplovstvo Ukrajine je tokom poslednjih godinu dana pokazalo da se isplatilo čuvati ovu klasu aviona – njihovo prisustvo u Vazdušno-kosmičkim snagama nije izgubilo na aktuelnosti. Bar deo flote, kao što su nadzvučni lovci-bombarderi MiG-27K i Su-17M4, da su sačuvani u skaldištima, pokazali bi se korisnim iz više razloga.
Prvo, resurs aktivnih bombardera Su-24 i lovaca-bombardera Su-35, koji se sada aktivno koriste za udare lutajućim bombama na položaje Oružanih snaga Ukrajine, ima određene granice. Upotreba odbačenih MiG-27K i Su-17M4 značajno bi produžila rad savremenijih borbenih aviona, smanjivši njihovu preopterećenu eksploataciju a ujedno bi se povećao obim udara na neprijatelja.
Drugo, MiG-27K i Su-17M4 su mnogo brži avioni u poređenju sa podzvučnim jurišnicima Su-25. Praksa je pokazala da se oklop Su-25 retko pokazuje kao odlučujući faktor kada neprijatelj koristi raketno oružje. Istovremeno, karakteristike brzine bi u velikoj meri pomogle MiG-27K i Su-17M4 da izbegnu ove probleme.
Međutim, Ruska Federacija nema jednomotorne borbene avione. Verovatno je došlo vreme da se jednomotorna borbena avijacija oživi. Čak i borbeni trenažni avioni / jurišni avioni Jak-130 imaju dva agregata.
U konfiguraciji lakog jurišnika, sa borbenim opterećenjem od 3000 kg, i oni bi sada bili korisni, ali ih nije proizvedeno onoliko koliko bismo želeli. Štaviše, čak i stari dvomotorni lovci MiG-29 i najnoviji MiG-35 su sasvim sposobni da ispaljuju jedan FAB-500 sa UMPC (jedinstvenim modulom za planiranje i korekciju). No, ništa se ne čuje o narudžbinama MiG-29, a da ne pominjemo MiG-35, što je zaista velika šteta.
Na navedene probleme pažnju je skrenuo i ruski stručnjak Ilja Kramnik, koji je svoje mišljenje o ovom pitanju podelio na Telegram kanalu. Pri tome, ovaj ekspert je poredio i finansijske prednosti zapostavljenih jednomotornih borbenih aparata.
Nedavno je objavljeno da je došlo vreme za oživljavanje jednomotornih borbenih aviona u Rusiji, jer nije uzalud što SAD i njihovi saveznici još uvek koriste jeftine lovce F-16 razvijene 70-ih godina XX veka ali naručuju i skupe aparate pete generacije. F-35.
Stvar je u tome da su jednomotorni avioni u izradi i eksploataciji jeftiniji, lakši, imaju jednog člana posade i odličnu nosivost, iako nemaju dolet kao dvomotorni. Kramnik je primetio da je nekada Rusija imala zaista lake lovce – jednomotorne MiG-21 (prazna masa: 5460 kg), ali njih odavno više nema, a dvomotorni MiG-29 koje mnogi smatraju “lakim i jeftinim” (prazna masa: 10.900 kg), realno nisu takvi. Njih, kao i američki jednomotorni F-16 (prazna masa: 8910/9466 kg), koji se iz nekog razloga naziva i „lakim“, treba svrstati u srednje lovce.
Aparat F-16, za razliku od MiG-29, može se nazvati jeftinim avionom za američko ratno vazduhoplovstvo – tamo je unifikovan po pitanju pogona sa dvomotornim F-15 i primetno je jeftiniji po satu naleta u odnosu na ostale avione, uključujući i MiG-29.
Ekspert je primetio da je avione najlakše uporediti po ceni jednog sata leta. No, treba porediti nove modele a ne zastarele. Primera radi, u onim zemljama u kojima su MiG-29 snabdevani „besplatnim gomilama rezervnih delova iz skladišta vazduhoplovstva bivšeg SSSR“ i u kojima su plate tehničkog osoblja niske, njihova eksploatacija zaista može biti jeftinija od F-16 u opremi NATO.
Za one koji će uzeti nove aparate sa svom infrastrukturom, cena će biti drugačija. Znači, cena sata naleta mora se porediti pod istim uslovima. Ovde nam može pomoći argentinsko vazduhoplovstvo. U 2022. godini, u okviru izbora perspektivnog aviona, upoređujući F-16 (SAD), MiG-35 (RF), JF-17 (Kina) i Tejas (Indija), Argentinci su dobili sledeće vrednosti sati letenja: JF-17 – 7600 dolara, F-16 – 10.000 dolara, Tejas – 12.000 dolara, MiG-35 – 18.000 dolara.
Istovremeno, JF-17 i MiG-35 se mogu smatrati „tehničkim parom“, pošto koriste pogonsku jedinicu iste porodice – RD-33 (jedan RD-93 i dva RD-33MK). Dakle, cena jednog sata naleta za jednomotorni lovac ove klase za Vazdušno-kosmičke snage Rusije, pod jednakim uslovima, bila bi oko 2,4 puta jeftinija od dvomotornog aviona.
Po čemu se cena sata leta MiG-a razlikuje od Suhoja? Opet se moramo osvrnuti na inostrana iskustva. MiG-35 i Su-30 uporedio je Mjanmar, dobivši odnos: MiG-35 – 20.000 dolara, Su-30 – 35.000 dolara.
Ekspert je objasnio da se sat leta Su-35 u različitim izvorima takođe penje sa 30 na 40 hiljada dolara. Ovo automatski stavlja Su-30/35 u višu ligu, za bogate zemlje, pošto je cena poslednjih F-15 u zalivskim zemljama u istim okvirima. No, Ilja Kramnik se bavio apsolutnim cenama a ne proporcijama. Tako gledajući, ako se kao jedinica mere uzme aparat klase lakog jednomotornog MiG-21, onda se dobija sledeća približna proporcija:
- Laki jednomotorni (klasa MiG-21 / JF-17) – 1.
- Srednji jednomotorni (klasa F-16 / J-10) – 1.3.
- Srednji dvomotorni (klasa MiG-29/35/F/A-18E/F) – 2-2,5.
- Teški dvomotorni (Su-30/35/F-15) – 3-4.
Zaključak eksperta je ironičan: ”Nije Rusija isto što i SAD; Rusija je velika i bogata i može da troši novac”.
Ni Su24 nisu dorasmi mldernim borbenim misjijama, sta mislite kako bi se tek proveli Mig27 ili Su17, prevazidjeni jos 80tih godina proslog veka.
Čini mi se da će Zelenski uskoro dobiti direktivu da su najbolji dvokrilci iz prvog svetskog rata ako želi da pobedi Putina
Pa ako posmatramo proizvode ruske automobilske industrije i ruske motorne testere onda je bolje da imaju dva motora jer nema sela gde se nisam pokvario dok sam vozio Aleka.
@SJ sve je stvar matematike, ako ti se više isplati da napraviš i održavaš 240 jednomotoraca nego 100 dvomotoraca, tebi će se isplatiti da poneki i padnu zbog kvara motora.Ovo pogotovo važi u ratu, kad se znatno skraćuje vreme trajanja aviona na bojištu. Još jedna stvar je bitna, a to je da avion sve više postaje samo nosač pametne municije i da mu vrhunske manevarske mogućnost nisu prioritet, već mogućnost poletanja sa nepripremljenih pista i niska cena.
Ne mogu se porediti te vrste aviona. Sa razlogom je dvomotorac bolji. Usled kvara ili pogotka u jedan od motora moze da nastavi sa zadatkom i da se vrati sa samo jednim motorom za razliku od jednomotorca. Sve ima svoj razlog zasto se koristi. Tako isto i A10 ima dva motora baz zbog toga jer je avion za napad na zemaljske ciljeve mao i Su25. Za te stvari sa razlogom mora da ima dva motora kao i sve duole komande i agregate. A to sto je neki brži ne znači nista jer naoruzanje koje se koristi ne moze da se koristi pri tim brzinama i ne sme da se leti sa tim naoruzanjem maksimalnim brzinama tako da se dolazi do iste brzine svejedno koja je maksimalna brzina avina kad zbog tehničkih ksrakteristika naoruzanja ne sme da leti brže od toga. Na primer B8 lanseri sa S8 raketama koji se najviše koriste za dejstvo na zemaljske ciljeve, ako se ne varam, ne sme sa njima da se leti preko 900kmh ili 950kmh. Tako da sa razlogom se pojedini avioni prave sa dva motora i odredjenih brzina.