Prošle nedelje je eksplodirala prava „informativna bomba”, po obimu uporediva sa Vikiliksom, kada su „tajni vojni dokumenti” SAD, uključujući i one koji se odnose na rat u Ukrajini, dospeli na društvene mreže.
Vašington post je u sredu objavio da je procureli poverljivi dokument američkih obaveštajnih službi ljubitelj oružja u svojim dvadesetim godinama koji je radio u vojnoj bazi.
Ukrajinska publikacija Evropska pravda objavila je izveštaj o uticaju curenja informacija na bilateralne odnose i kasniju razmenu informacija, kao i o implikacijama za Ukrajinu u kontekstu priprema za potencijalnu kontraofanzivu.
Analitičari već nazivaju otkrivanje poverljivih materijala najozbiljnijim narušavanjem nacionalne bezbednosti Vašingtona, koje bi moglo da utiče na bilateralne odnose sa saveznicima i nastavak razmene obaveštajnih podataka.
Postavlja se i pitanje implikacija ovih publikacija za Ukrajinu u kontekstu pripreme potencijalne kontraofanzive.
Kako je počelo curenje?
„Njujork tajms“ je 6. aprila objavio članak u kojem se navodi da je Pentagon počeo da istražuje curenje poverljivih dokumenata u vezi sa obukom ukrajinskih oružanih snaga.
U članku je navedeno da se dokumenti odnose na buduću ukrajinsku kontraofanzivu, ali to nije sasvim tačno. Nema govora o kontraofanzivi, a još manje informacija o detaljima njenog planiranja.
Proteklih dana objavljeno je oko 70 fotografija – verovatno deo većeg dosijea. Ne odnose se svi dokumenti na Ukrajinu. Oni se odnose na različite zemlje i regione.
Međutim, čini se da svi dokumenti potiču iz Sjedinjenih Država. Stoga je ovo curenje bilo pre svega udar na integritet sistema informacione bezbednosti SAD. Pored toga, dokumente su verovatno pripremile razne obaveštajne agencije.
Kako su dokumenti završili na internetu?
Vašington post je u sredu objavio da je Diskord korisnik pod pseudonimom OG prvi počeo da spominje poverljive dokumente američkih obaveštajnih službi. Ljubitelj oružja u svojim dvadesetim godinama koji je radio u vojnoj bazi. On navodno smatra da vlasti „skrivaju istinu od svog naroda”. Veruje se da je u ranim dvadesetim godinama.
Vašington post kaže da je OG pre nagovestio tajnost objavljenih podataka nego ih direktno objavio.
Objavljivao je podatke tokom zime i delom marta, ali nakon što su dokumenti počeli da se šire izvan Diskorda, prestao je to da radi i pritajio se, čekajući istragu Pentagona.
Korisnik pod pseudonimom OG je verovatno zabrinut da će biti otkriven, ali je sa druge strane bio savršeno svestan svojih postupaka kada je objavio dokumente, piše The Washington Post.
Da li su dokumenti važni i koliko?
Kada su se pojavili, nisu odmah čak ni privukli pažnju medija, nisu „procurili” na Tviteru i stoga nisu dospeli u žižu ukrajinskih i ruskih propagandista.
Međutim, ovaj detalj sugeriše da je ovo samo vrh ledenog brega, pogotovo što je najnovije curenje malo u poređenju sa brojem dokumenata objavljenih ranije u godini.
Dokumenti koji se odnose na Ukrajinu ne sadrže informacije o planovima za kontraofanzivu, niti bilo kakve bitne nove informacije koje već nisu objavljivane u medijima.
Kontraofanziva
Od nečeg što bi smo uslovno mogli navesti značanim su podaci o pripremi 12 brigada od po nekoliko hiljada vojnika, koje bi, naravno, trebalo da učestvuju u ovoj kontraofanzivi.
Odmah treba napomenuti da svi ovi podaci nisu potvrđeni, kao ni autentičnost dokumenata koji su dospeli u štampu.
Jedan od dokumenata navodi da će ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane S-300 iz sovjetske ere iscrpiti svoje zalihe raketa do 2. maja po trenutnoj stopi upotrebe. Treba napomenuti da su od tada masovni ruski raketni napadi postali mnogo ređi.
Postoji dokument koji pokazuje mapu sa navodnom situacijom oko Bahmuta. Postoje i neke informacije o potrebama Ukrajine za naoružanjem, ali se sve ovo teško može smatrati tajnom.
Kasnije je Vašington post objavio informaciju o drugom dokumentu, prema kojem američke obaveštajne službe veruju da će „značajni nedostaci u stvaranju i održavanju snaga” dovesti samo do „skromnih teritorijalnih dobitaka”. Ovo bi mogli nazvati primetnom razlikom u odnosu na javne izjave Bajdenove administracije o borbenoj sposobnosti ukrajinske vojske.
Kremlj, a zašto i bi, nije propustio priliku da ove informacije iskoristi u svoju korist. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da „dokumenti pokazuju razmere umešanosti SAD i NATO-a u Ukrajinu”.
Kako je reagovala Ukrajina (SAD)
Ukrajinske vlasti reagovale su na curenje informacija odmah nakon objave NYT i ostalih Zapadnih medija koje ih pak otvoreno podržavaju. Predsednički kabinet je doveo u pitanje autentičnost dokumenata, a Mihail Podoljak, savetnik predsednika, rekao je da veruje da je Rusija odgovorna za curenje.
Istog dana, predstavnik Glavne obaveštajne uprave (GUR) Andri Iusov izjavio je da su procurela dokumenta falsifikat i “specijalna operacija ruskih specijalnih snaga”.
Međutim, Sjedinjene Države su, navodno, ozbiljno shvatile curenje i nagovestile “autentičnost” dokumenata, što vidimo po direktivama izdatim NYT, WP, CNN, Bellingcat itd. da posvete ogromnu pažnu ovom slučaju, svuda uz napomenu da su neki od dokumenata izmenjeni za objavljivanje na ruskim društvenim mrežama.
