Na društvenim mrežama se pojavila vest da ”VOZ (Svetska zdravstvena organizacija, World Health Organization, WHO) upozorava kako se u Evropi pojavio novi tip komarca, koji prenosi opasne viruse”. Objava je povezana sa tvitom od 2. septembra 2022 prema kome ”laboratorija koju finansira Bil Gejts, razmnožava 30 miliona komaraca nedelјno da bi ih pustila u 11 država”.
Naravno, to je bio povod za širenje teorija zavere. Danas, u svetu munjevitih komunikacija kojima se šire i lažne i istinite vesti, teško je odgovoriti na pitanje da li je u pitanju zaista zavera ili napori na suzbijanju opasnih bolesti.
Recimo, ”Sputnjik” je još 27. novembra 2016. preneo kako su neki biolozi naveli da je ”poslednjih godina otkriveno mnogo dokaza da paraziti ne samo da koriste organizam čoveka za svoj rast, već mogu i da upravljaju njegovim ponašanjem. Na primer, bakterija volbahija tera insekte da se aktivno razmnožavaju i time se širi. Na osnovu analize takvih otkrića, biolozi Moskovskog državnog univerziteta Jurij Pančini (Юрий Панчины) i Aleksandar Tuzikov (Александр Тузиков) čak su pretpostavili da je jedan deo svetskih religija, ako ne i sve, takođe mogao da nastane zbog parazita”! Ovo je bilo dolivanje ulja na vatru za teoretičare zavere. ”Sputnik” Srbija je 28. aprila 2021. pod senzacionalističkim naslovom ”Frankenštajn bube”: GMO komarci, meštani besni ― Bil Gejts podržava ”zločinački eksperiment”, ponovo pisao o ”Gejtsovoj zaveri”.S druge strane, na web sajtu News Punch, na kome se nalazi ”imenik dezinformacija”, vest da Gejts usmerava svoju moć i novac u cilju da zarazi stanovništvo, proglašena je lažnom. Teorije zavjere o Bilu Gejtsu i komarcima krenule su 2021, o čemu je pisano na web sajtu Snopes, ranije poznatom i kao Urban Legends Reference Pages. Naime, Fondacija Bil i Melinda Gejts (Bill & Melinda Gates Foundation) finansirala je rad biotehnološke kompanije Oxitec na razvoju genetski modifikovanih komaraca koji bi mogli pomoći u smanjenju širenja bolesti koje prenose komarci na određenim lokacijama širom sveta. Društvenim mrežama su tada kružile objave koje su dovele u pitanje stvarnu motivaciju projekta, zbog toga što ga finansira Gejts.
I plan za puštanje na hilјade genetski modifikovanih komaraca u pokušaju borbe protiv zaraze na Florida Kisu (Florida Keys), izazvao je zabrinutost među lokalnim stanovništvom, a pojedinci su izjavljivali da će ih „zločinački“ eksperiment pretvoriti u zamorčiće. Naime, ”Odbor za kontrolu komaraca Florida Kis” (Florida Keys Mosquito Control District , FKMCD) u saradnji sa britanskom biotehnološkom kompanijom ”Oxitec Ltd” (71 Innovation Milton Park, Abingdon), uz podršku Fondacije Bila i Melinde Gejts, pokrenuo je projekat sa ciljem da prve rojeve genetski modifikovanih insekata pusti u Floridi Kisu. Prema planu, prva faza je obuhvatala postavlјanje kutija sa komarcima na šest lokacija, iz kojih bi tokom 12 nedelјa bilo pušteno oko 144.000 komaraca Aedes aegypti. Reč je o vrsti koja je najuže povezana sa prenošenjem zaraznih bolesti kao što su denga, zika i žuta groznica. Planirano je da se muške jedinke komaraca pare sa lokalnim ženkama. Tako su njihova potomstva programirana da uginu i to bi, kako se navodi, pomoglo u kontroli populacije zarazne vrste komaraca i smanjenju širenja bolesti. Projekat, koji je odobrila Agencije za zaštitu životne sredine, imao je za cilј i da smanji upotrebu pesticida, koji mogu biti štetni za divlјe životinje. Međutim, dok je kompanija Oksitek to predstavila kao glavnu prednost, Odbor za kontrolu komaraca do sada nije dao naznake o bilo kakvim planovima za smanjenje upotrebe pesticida.
Kompanija je takođe tvrdila da javna podrška ovom planu „ostaje visoka“, uprkos tome što je lokalno stanovništvo izražavalo krajnji skepticizam.
Čak su i pojedini zvaničnici izrazili strepnju, a odbornik Mark Greg nazvao je GMO komarce „Frankenštajn bubama“.
Odbor za kontrolu komaraca, međutim, insistirao je na potrebi da se pobolјšaju načini kontrole (opet zbog) otpornosti na pesticide koji se razvija kod insekata koje prenose bolesti. Odbor je bio mišljenja da bi projekat Oksiteka mogao da pruži nove alate koji su „bezbedni, ekološki prihvatlјivi i cilјani“.
Oksiteku nisu strani genetski modifikovani insekti; tokom 2013. je već pustio više od milijardu buba širom Južne Amerike i Kariba, poput 27-mesečnog eksperimenta u Brazilu koji je težio smanjenju lokalne populacije komaraca za 90% na isti način kao što je planirano u Florida Kisu. Međutim, Oksitek se 2019. našao na udaru kritika, nakon što su istraživači objavili studiju u kojoj se navodi da se insekti razmnožavaju, utvrdivši da i do 60% analiziranih komaraca sadrži tragove modifikovanih gena. Iako je kompanija osporila te nalaze, i drugi napori kompanije postali su predmet kritika. Sličan projekat na Kajmanskim ostrvima ugašen je 2018. godine nakon što su lokalni zvaničnici zaklјučili da je propao. Upravo pred početak projekta na Kajmanima, započeta je saradnja sa fondacijom Gejtsovih.
Bil Gejts je 15. avgusta 2022 na svom blogu ”GatesNotes” popularno objasnio cilj ovih eksperimenata.
”U dvospratnoj zgradi od cigala u famoznom kolumbijskom gradu Medeljinu (Medellín) odvijaju se laboratorijski eksperimenti. (Ne, nije u pitanju duh Pabla Eskobara, prim. autora). Ovde rade pravi naučnici, na uzgajanju miliona komaraca u laboratorijskim uslovima. Oni imaju tendenciju da zadovolje sve potrebe insekata dok rastu, održavajući tačnu temperaturu i hraneći ih izdašnim obrocima ribljeg brašna, šećera i, naravno, krvi. Komarci se potom puštaju širom zemlje da se razmnožavaju sa divljim komarcima koji mogu da prenose dengu i druge viruse opasne po zdravlje i život stanovnika Kolumbije.
Ovi uzgajani insekti ne terorišu lokalno stanovništvo. Zapravo, oni pomažu da se spasu i poboljšaju uslovi života ljudi. Komarci proizvedeni u Medeljinu nose bakterije volbahija (Wolbachia) koje sprečavaju da se na ljude prenose denga i drugi virusi, kao što su Zika, čikungunja (Chikungunya) i žuta groznica. Puštajući uzgajane insekte da se razmnožavaju sa divljim komarcima, volbahija se širi, smanjujući prenos opasnih virusa i štiteći milione ljudi od bolesti”.
Prema pisanju magazina New England Journal of Medicine, nasumično kontrolisano ispitivanje sprovedeno u Jogdžakarti (Yogyakarta) u Indoneziji, pokazalo je da su komarci koji nose volbahiju smanjili broj slučajeva denga groznice u gradu za 77%, a hospitalizacija zaražebih denga virusom opala je za 86%. Tokom studija u Medeljinu, koji se sprovode od 2015, slučajevi denga groznice su opali za 89%. Davidson Hamer, profesor globalnog zdravlja i medicine na Boston University School of Public Health, izjavio je da ova metoda ima „uzbudljiv potencijal” za suzbijanje i drugih bolesti, poput zika virusa, žute groznice i čikungunje, koju se takođe dobija ujednom komarca. Rezultati ispitivanja su predstavljali ogroman napredak, nudeći dokaz da će nova tehnologija zaštititi čitave gradove i zemlje od bolesti koje prenose komarci. O uspesima eksperimenata u Jogdžakarti 10. juna 2021. je pisao i James Gallagher. Prema njemu, jedan od istraživača, dr Keti Anders (Katie Anders), opisala je komarce sa volhabijom kao „čudo prirode”. Biolog dr Anthony James je u svojoj studiji ocenio da je strategija brza, ciljana i da ima ograničen efekat te da su rizici od negativnih posljedice minimalni.
Svetski program za borbu protiv komaraca (World Mosquito Program, WMP), koji predvodi napore na razvoju volbahije, sada pušta ove komarce u Brazilu, Kolumbiji, Meksiku, Indoneziji, Šri Lanki, Vijetnamu, Australiji, Fidžiju, Kiribatiju, Novoj Kaledoniji i Vanuatu. Polazi se od pretpostavke da će, ako se oslobodi dovolkan broj uzgajanih komaraca, njihova populacija postati samoodrživa. WMP ima za cilj širenje volbahije među tropskim komarcima Aedes aegipti, koji su domaćini denga, žute groznice i drugih virusa. Klimatske promene i porast globalne temperature utiču da komarci Aedes aegipti pronalaze sve više regiona sveta pogodnih za život, povećavajući širenje bolesti. Najveći rizik predstavlja denga, koja svake godine zarazi više od 400 miliona a ubije 20.000 ljudi. Gejts je sa oduševljenjem zaključio da je laboratorija u Medeljeninu najveća u svetu, koja nedeljno proizvodi vise od 30 miliona komaraca!
Tako je, prema navedenim izvorima, laicima nemoguće da donesu zaključak da li se radi o novom, ubistvenom oružju u vidu komaraca – Frankenštajna ili o naprednom naučnom projektu u cilju suzbijanja zaraznih bolesti.
Ova istraživanja sa komarcima ipak imaju i svoju istorijsku pozadinu. Poznati britanski list The Guardian je 14. februara 2014. opisao kako su nacisti tokom Drugog svetskog rata razmatrali upotrebu komaraca kao biološkog oružja. Naime, pred kraj rata, naučnici na institutu u Dahauu sproveli su istraživanje o tome kako se insekti zaraženi malarijom mogu održati u životu dovoljno dugo da bi bili pušteni na neprijateljsku teritoriju. U januaru 1942. Hajnrih Himler je naredio formiranje SS Entomološkog instituta Dahau (Entomologisches Institut der Waffen-SS), koji je integrisan u Institut za odbrambene naučne svrhe (Institut für wehrwissenschaftliche Zweckforschung). Zvanična misija ustanove bila je da pronađe nove lekove protiv bolesti koje prenose vaške i drugi insekti: nemačke trupe su često bile pogođene tifusom, a postojala je i zabrinutost zbog epidemije tifusa u koncentracionom logoru Neuengamme. Posle rata, u članku za naučni časopis Endeavour, nemački general Klaus Rajnhardt (Klaus Reinhardt, 1941-2020) je napisao da su protokoli koje je vodio šef instituta potvrdili da se ustanova bavila istraživanjem biološkog rata.
Naučnici su 1944. ispitivali različite vrste komaraca i njihov životni vek kako bi ustanovili da li se mogu održati u životu dovoljno dugo da se transportuju iz laboratorije za uzgoj do mesta ispuštanja. Na kraju ispitivanja, direktor instituta je preporučio vrstu komaraca anopheles, poznatu po svojoj sposobnose da prenosi malariju na ljude.
Pošto je Nemačka 1925. godine potpisala Ženevski protokol, Adolf Hitler je navodno zvanično zabranio upotrebu biološkog i hemijskog oružja. Tako je projekat sa komarcima sprovođen u najstrožoj tajnosti. Na kraju se pokazalo da su istraživanja imala malu vrednost pa su vremenom pala u zaborav. Sve do priče o komarcima – borcima protiv opasnih virusa…
