U Artjomovsku ili, danas, Bahmutu, postoji ”Vinarija šampanjca Artjomovsk” (Артёмовский Завод Шампанских Вин). Nekada davno, od sredine 18. veka, ovde se kopao gips, a u blizini su se nalazili i podzemni rudnici kuhinjske soli.
Podzemne gipsane galerije protezale su se kilometrima ispod grada i okoline. Istorija preduzeća počela je 1950. godine, kada je doneta odluka da se osnuje preduzeće za proizvodnju klasičnog penušavog vina po uzoru na francuski šampanjac.
Firma je osnovana u galerijama, 50 do 70 m pod zemljom. Ovde je izgrađena radionica za vinske sirovine, cirkulaciju, kontrolno odležavanje, doradu i pakovanje. Ukupna površina podzemnih galerija je bila 26 hektara.
Na površini su se nalazila železnička skladišta i pomoćne radnje a započeta je i izgradnja nove proizvodnje penušavih vina po metodi Transvaze. Tu su i administrativne zgrade, laboratorijska zgrada i sanitarni prostori. ”Fabrika šampanjca Artjomovsk” je 1954. proizvela prvu seriju sovjetskog šampanjca.
Sledeće godine proizvedeno je 1,3 miliona boca, a 1959. – 2,7 miliona. Penušava vina iz Artjomovska svojim kvalitetom su brzo osvojila domaće i inostrano tržište. Nakon osamostaljenja Ukrajine, zavod je promenio ime u PRAT ”Artvajneri” (Артвайнері) odnosno, komercijalno, PRJSC ”Artwinery” i svojim proizvodima je nastavljao da osvaja svet.
Sve je to uspešno funkcionisalo do početka ruske ”specijalne vojne operacije”. Krajem 2022. vinarija je bila primorana da obustavi rad a u januaru 2023. snage privatne kompanije ”Vagner” uspele su da zauzmu čitav kompleks podzemnih i nadzemnih postrojenja.
U skladištima je ostalo više od 30 miliona boca pravog šampanjskog vina, odležanog tri godine. O količinama koje su ostale u ogromnim cisternama nema podataka. Prvu vest o zauzimanu vinarije za ”Rosijsku gazetu” je dao ruski saper sa pozivnim znakom ”Sova”. ”Šampanjac je naš. Da li je preživeo, još nemamо informaciju. Ali, uskoro će ceo Artjomovsk biti u našim rukama, baš kao i Soledar”.
Kako se vidi iz aktuelnih vesti, u Artjomovsku/Bahmutu se i dva meseca nakon ”osvajanja šampanjca” još uvek vode ogorčene borbe. Ruski snimatelji su zabeležili stanje u galerijama koje se električnom energijom napajaju pomoću agregata.
Deo galerija je, kao i kroz istoriju, poplavljen podzemnim vodama. Ali, u gigantskim rezervoarima i na policama se nalazi nepregledan broj boca, spreman za prodaju.
Šta će biti sa čuvenim šampanjcem manje je važno. Zanimljivije je pitanje zašto ukrajinske snage nisu iskoristile ova prirodna podzemna utvrđenja za pružanje jačeg otpora. Već smo pisali koliko problema su ”Vagnerovcima” predstavljali položaji u pozemnim postrojenjima Zavoda za preradu obojenih metala u istom gradu.
Trebaće za proslavu pobede nad ukro nacistima i oslobađanja Ukrajine. Slava Rusiji i Ruskoj Ukrajini!
Slavice onaj koji prezivi, 50000 mrtvih rusa kod Bahmuta nece, za njih ce Ukrajinci slaviti !!!!
Možda je stožer Ukrajinske vojske procijenio da to ne bi bilo dobro zbog mogućeg opijanja vojnika i šverca.