Četiri slovačka MiG-29 stigla su u Ukrajinu, označavajući prvu isporuku borbenih aviona NATO-a toj ratom razorenoj zemlji. Međutim, stručnjaci tvrde da ovi avioni i dalje neće ispuniti glasne zahteve Kijeva za naprednim zapadnim avionima poput F-16.
Ranije ovog meseca, susedne zemlje Ukrajine, Poljska i Slovačka, obećale su prvu tranšu borbenih aviona MiG-29 Ukrajini. Poljska, iako odlažu slanje, će poslati četiri aviona od svojih 28, dok će Slovačka poslati ukupno 13.
Međutim, vojni veterani tvrde da dodatni MiG-ovi 29 ne mogu promeniti poziciju Ukrajine u ovom sukobu.
„Ovo je više simboličan gest nego što zapravo poboljšava sposobnost Ukrajinaca da vode rat u vazduhu sa Rusima“, rekao je bivši britanski komodor Endrju Kertis za američki Njuzvik.
MiG-29 je dizajnirao Sovjetski Savez da bi se suprotstavio pretnji nove generacije borbenih aviona američke proizvodnje, koji su tada činili i F-15 i F-16.
Američki F-16A ušli su u operativnu upotrebu 1979. godine, a samo četiri godine kasnije, jedinice sovjetske frontalne avijacije su takođe počele da dobijaju svoje isporuke MiG-29 (NATO kodni naziv: Fulcrum).
MiG-29 je predstavljao žestoku pretnju zapadnim pilotima, a prvi piloti F-16 Vajpera koji su se uključili u MiG-29 u simuliranoj, lažnoj, vazdušnoj borbi, prepuni su pohvala na račun MiG-a.
Piloti F-16 impresionirani MiG-29
Među zemljama koje su dobile borbene avione MiG-29 bila je i Istočna Nemačka, a ovi MiG-29 su ostali u funkciji i nakon pada berlinskog zida.
Luftvafe ih je koristilo za nacionalnu službu za brzo reagovanje i kao protivnički avion tokom vazdušnih vežbi NATO-a, gde je MiG-29 demonstrirao svoje neverovatne sposobnosti vazduh-vazduh.
Prvi piloti zapadnih borbenih aviona koji su imali priliku da se oprobaju na MiG-u 29 u simuliranoj vazdušnoj borbi bili su iz 510. lovačke eskadrile američkih vazduhoplovnih snaga (USAF) „Buzzards“ koji su pripadali, nama dobro poznatom, 31. borbenom krilu vazduhoplovne baze Aviano u severnoj Italiji.
Leteli su protiv MiG-29 Luftvafe Jagdgešvader 73 (JG 73) u maju 1995. tokom razmeštanja Nemačkih MiG-29 u vazdušnoj bazi Decimomannu, na južnom delu Sardinije, prema opširnom članku koji je napisao David Sarvai.
Kapetan Majk Mekoj, jedan od pilota 510. LE F-16, koji se suočio sa JG 73 MiG-29, primetio je da je jedna od najupečatljivijih karakteristika MiG-29 za američke pilote njegova manevarska sposobnost pri malim brzinama u kombinaciji sa njegovim sistemom nišana na kacigi.
„Tokom borbe pri maloj brzini, borba sa MiG-29 je slična borbi protiv F-18 Horneta, ali MiG ima prednost u odnosu na Hornet. F-18 može da zavrti nosom ako uđete u sporu borbu, ali mora da izgubi visinu da bi povratio energiju, što nam omogućava da se nađemo iznad njih. MiG ima približno istu moć nosa pri malim brzinama, ali može mnogo brže da povrati energiju“, rekao je Mekoj.
F/A-18 Hornet pokreću dva motora sa naknadnim sagorevanjem F404-GE-402, koji proizvode potisak od 18.000 funti svaki, dok dva turboventilatorska motora Izotov R-33D pokreću MiG-29 sa po 18.300 funti potiska.
Mekoj je rekao: „Piloti MiG-a imaju taj konus od četrdeset pet stepeni ispred sebe u koji mogu da ispale R-73 i da te pojedu.”
Raketa vazduh-vazduh kratkog dometa R-73 se oslanja na infracrveno navođenje za navođenje i može biti ispaljena pomoću nišana na kacigi.
Dakle, u borbi pri maloj brzini, pilot MiG-29, sa nišanom na kacigi, može da gleda uvis od četrdeset pet stepeni da bi ispalio projektil R-73 bez potrebe da nos aviona uperi u metu.
„Kada sam se približio, morao sam da razmotrim taj prizor na kacigi. Svaki put kada bih se približio nosu MiG-29, puštao sam rakete da bih prevario R-73 koji je silazio sa šine“, primetio je Mekoj.
Ove simulirane, lažne, borbe obično podrazumevaju da dva suprotstavljena aviona naprave veoma blizak, neutralan prolaz jedan prema drugom, uglavnom idući u suprotnim pravcima, nakon čega se kreću u krug kako bi pokušali da uperu nos jedan protiv drugog.
Dakle, ispod 200 čvorova, MiG-29 ima izuzetnu sposobnost usmeravanja na nos do ispod 100 čvorova. Međutim, u borbenim sukobima koji prelaze režim brzine od 200 čvorova, F-16 može brže da ubrza kako bi izveo vertikalni obrt nad MiG-om.
Međutim, sa sistemom montiranim na kacigi, MiG-29 je i dalje mogao da ispali hitac preko kruga prema protivničkoj letelici.
Ograničenje MiG-29 i zašto Ukrajina preferira F-16
MiG-29 takođe ima nekoliko mana, kako je objasnio Mekoj, jedan od pilota USAF-a koji je imao priliku da leti u istočnonemačkim MiG-ovima 29.
„Vidljivost nije tako dobra“, rekao je Mekoj. „Njihov nedostatak je prednost za nas. Piloti F-16 sede visoko u kokpitu. Svi piloti MiG-29 u našoj pilotskoj kabini hteli su da pogledaju okolo sa zatvorenim F-16. Bili su impresionirani da se mogu okrenuti, pogledati u rep, pa čak i da vide motor. Ovo je potvrdio i kapetan Mihael Raubah, jedan od pilota MiG-a 29 JG 73 u to vreme.
„Naša vidljivost nije tako dobra kao F-16 ili čak F-15. Ne možemo da vidimo direktno iza nas. Moramo malo da pogledamo u stranu da bismo videli iza sebe, što nam ne dozvoljava da istovremeno održavamo vizuelni kontakt i optimalni vektor podizanja. Ovaj nedostatak može biti problem, posebno kada se leti protiv tako male letelice kao što je F-16“, rekao je Raubah.
Mekoj je rekao: „Osim vidljivosti, očekivao sam i bolje performanse skretanja; MiG-29 nije kontinualna mašina od 9 G kao F-16. Međutim, kapetan Oliver Prunk, tada operativni oficir JG 73, objasnio je da MiG-29 nema kontinuiranu sposobnost od devet g jer nije nužno napravljen za borbu prsa u prsa.
„Letelica nije napravljena za bliske borbe, iako je aerodinamički sposobna. Istočni Nemci su ga koristili kao odbrambeni presretač, poput MiG-a 21“, rekao je Prunk, napominjući da su letovi obično trajali tridesetak minuta.”
Uz to, bitno je napomenuti da debata oko obezbeđivanja MiG-29 i zapadnih borbenih aviona Ukrajini, posebno F-16, nije usredsređena na odgovarajuću manevarsku sposobnost ovih platformi ili njihovu veštinu u bliskim borbama.
F-16 sami po sebi neće napraviti ogromnu razliku kada se suprotstave ruskim lovcima Su-35.
Takođe, i F-16 i Su-30/35 imaju displeje postavljene na kacigu za raspoređivanje svog infracrvenog naoružanja. Oba lovca takođe imaju sisteme za upozorenje o približavanju projektila za detekciju nadolazećih infracrvenih vođenih projektila, koje se mogu izboriti sa raketama.
Uzimajući u obzir odgovarajuće domete detekcije radara za upravljanje vatrom ovih aviona i njihovog naoružanja, najverovatnije je da će dejstvo biti izvan vizuelnog dometa, u kojem Su-35 uživa odlučujuću prednost u pogledu dometa i naoružanja.
Suštinska karakteristika F-16, za koju se veruje da su Ukrajinci zainteresovani, je NATO-ova taktička mreža za prenos podataka Link 16 koja bi mogla da dođe sa avionom. Veza sa podacima omogućava svim sredstvima na bojnom polju da dele istu sliku.
U tom slučaju, NATO bi mogao da upotrebi svoj AWACS radar u blizini ukrajinskog vazdušnog prostora kako bi pružio informacije o praćenju F-16 i usmeravao AIM-120 rakete koje su ispalili usred leta ka njihovim ciljevima.
Međutim, stručnjaci su upozorili da bi NATO AWACS platforme koje podržavaju ukrajinske F-16 mogle da ih učine aktivnim učesnicima sukoba u očima ruskog rukovodstva.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je prošle godine da će osoblje NATO-a koje aktivno učestvuje u sukobu postati „legitimna meta“ ruskih oružanih snaga.