Izazovi planirane ukrajinske prolećne ofanzive

Uoči ukrajinske prolećne ofanzive (a nema sumnje da se sprema), Zapad aktivno naoružava Oružane snage Ukrajine (OSU).

Donedavno se verovalo da će akcenat ofanzive biti na avio, a posebno na tenkovimskim udarima. Tema ”Abramsa” i ”Leoparda”, koji kao udarna pesnica jure u odlučujući ofanzivni prodor, uglavnom je preovladavala u diskusijama o kontraofanzivi. Ali sada se od brojnih stručnjaka sve češće može čuti da OSU nemaju dovoljno tenkova i aviona da preokrenu tok neprijateljstava.

Tako je počelo da preovladava mišljenje da će akcenat biti stavljen na dalekometnu artiljeriju. Kakvu opasnost to predstavlja za rusku stranu objasnio je za portal MK.RU vojni analitičar i  direktor Moskovskog centra za analizu strategija i tehnologija (CAST,Центр анализа стратегий и технологий), član Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane RF, Raslan Puhov (Руслан Николаевич Пухов).

Prema Puhovu, u ranoj fazi ”specijalne vojne operacije”, OSU su parirale ruskoj nadmoći u artiljeriji dodajući izviđačke bespilotne letelice, uglavnom komercijalnog tipa, svojim zastarelim artiljerijskim sistemima i višecevnim bacačima raketa.

Osim toga, za komunikaciju i označavanje ciljeva koristili su i globalni satelitski sistem Starlink. Tako su uspeli da zastarelo naoružanje pretvore  u daleko preciznije, kojim su protivnika tukli na kratkim i srednjim dometima. No, Ukrajina je u to vreme patila usled nedostatka dalekometne artiljerije.

Sada je Kijev opremljen i dalekometnim naoružanjem. Francuski GIAT samohodni artiljerijskii system 155 mm/52 CAESAR (CAmion Équipé d’un Système d’ARtillerie) sa efektivnim dometom od preko 40 km, skoro dvostruko premašuje efektivni domet ruskih sistema ovog tipa.

Pored toga, Zapad je počeo da snabdeva OSU visokopreciznim vođenim projektilima tipa 155 mm  M982 ”Excalibur” (XM982) efektivnog dometa od 23 do 60 km. Ovo bi trebalo da predstavlja analog ruskim 152 mm ZОF39  i drugim projektilima familije ”Krasnopolj” koji se ispaljuju iz haubica 152-mm D-20 i ”Msta-B”, kao i samohodnih haubica 2S19 ”Msta-S” i2S3 ”Akacija”, ali imaju efektivni domet samo do 20 km. Osim toga, izgleda da Rusi raspolažu ograničenim rezervama projektila  ”Krasnopolj” i to prve generacije, dok su oni tipa ”Excalibur” druge generacije. Tako Ukrajinci sada imaju mogućnost da po neprijatelju deluju vrlo precizno sa velikih idaljenosti.

To znači da se ruske trupe mogu gađati, na primer, tokom priprema za napad. Ranije je za ovako nešto Ukrajincima bila neophodna pomoć NATO obaveštajnih resursa. Znači, sada su ruske snage primorane da dejstvuju munjevitom koncentracijom i udarom, ne dajući vremena protivniku da ih locira. 

To, praktično, znači da će Rusi u slučaju prolećne ofanzive drastično morati da promene taktiku. Do sada, druga ruska linija, sa koje su se u slučaju ukrajinskog prodora trupe brzo i efikasno prebacivale do jaza, nalazila se relativno blizu prve vatrene linije. Ovo je Rusima takođe omogućavalo i da se brzo prebace do tačke na kojoj je bila predviđena priprema i izvođenje napadnih dejstava.

No, kako sada OSU savremenom dalekometnom artiljerijom lako pokrivaju protivničku drugu liniju, ona mora biti izmeštena duboko u pozadinu. Praktično, na napad OSU neće se više moći reagovati brzo i, što je važnije, Rusima će biti otežana koncentracija za eventualna napadna dejstva. Ona se, zbog obaveštajnih podataka NATO koji Ukrajincima omogućava da vide sve što se zbiva u pozadini, neće moći izvršiti sa neophodnom tajnošću priprema. Znači, veliki broj dalekometne artiljerije i precizne municije kojima sada raspolažu Oružane snage Ukrajine, u slučaju proleće ofanzive mogu dovesti ruske trupe u ćorsokak. 

Prema Puhovu, ukrajinskim sistemima dugog dometa Rusi mogu parirati krstarećim i balističkim raketama i jurišnim dronovima koji mogu da pronađu i pogode ciljeve udaljene desetinama pa i stotinama kilometara od prve linije fronta. Osim toga, još nisu u potpunosti iskorišćene mogućnosti ruske bombarderske avijacije.